Izvor: Blic, 07.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eko takse umesto putarine
U Nacionalnom parku ,,Fruška gora" su prvi među nacionalnim parkovima u Srbiji, pronašli rešenje kako da izađu na kraj sa nesavesnim izletnicima, kamionima, stadima ovaca, pčelarima... Uveli su naplatu naknade korišćenja planinskog parka. Taksa od 100 dinara se naplaćuje na ulazima u Nacionalni park, potvrdio je za ,,Blic nedelje" direktor ,,Fruške gore", Konstantin Plužarević.
Frušku goru, osim lokalnog, presecaju magistralni put M21 i dva regionalna, što zaštitarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadaje glavobolje.
- Dnevno preko Iriškog venca prođe i po 10.000 vozila i kamiona. Izbegavajući naplatnu rampu na autoputu, mnogi idu preko Fruške gore- objasnio je Plužarević i dodao, da kamiondžije neće još dugo tutnjati planinom, pošto će ono što su zaradili na mostu (autoput) sa plaćanjem eko takse izgubiti na ćupriji.
Projekat koji je ,,Fruška gora" uradila poslužiće, kako veruju, i drugim parkovima u državi da uvedu naplatu eko takse, bez uvođenja naplatnih rampi i bez zadržavanja, putem specijalnih nalepnica- tagova, koje će moći da dopunjavaju ili da važe jednokratno.
- Da bi tranzitni saobraćaj vratili na pravi put, odlučili smo se da uvedemo naplatu kroz Frušku goru. To je jedini način da se smanji zagađenje od izduvnih gasova iz teretnjaka i nivo buke koji remeti mir stanovnika ove oaze mira-objašnjava direktor Konstantin.
Osim kamiondžija, Frušku goru ugrožavaju i stočari sa svojim ovcama. Stočari, navode u Nacionalnom parku, za jednu sezonu sa ovcama unište sve što su šumari i botaničari godinama radili.
- Da bi hrastova šuma izrasla potrebno je da prođe od 120 do 200 godina. Na seme hrasta, iz koga niču mladice, da sazri čeka se devet godina. A, onda stado od 500 ovaca obrsti mlade izdanke iznikle iz semena pa tako uništi naš višegodišnji trud. Zato nastojimo da sprečimo njihovo zadržavanje u Parku - objasnio je Goran Matrić, rukovodilac službe za planiranje zaštite.
Usluge Fruške gore Nacionalnom parku plaćaju i pčelari koji svake godine dovoze ovamo pčelinja društva na lipovu pašu. Pčelari plaćaju Parku svoj boravak teglom meda po košnici. Na primedbu da se u svetu pčelarima plaća da sa pčelama dođu u voćnjake i vinograde, uprava ,,Fruške gore" ukazuje da se šume vetrom oprašuju, a vinogradari i voćari u podnožju planine mogu na svojim imanjima da prime pčelare. Park protiv toga nama ništa.
Fruška gora - stanište retkih ptica
Fruška gora sa najvećim vrhom - Crveni čot koji seže na 525 metara nadmorske visine (na kojem je TV toranj), posle Vršačkog brega, najveći je vis u Vojvodini. Na planini su šumska oaza sa proplancima i livadama, gde se mogu videti najređe vrste ptica u Evropi; orao krstaš i orao belorepan. Po rečima ornitologa Adrijana Bela, u celom svetu ima tek dve i po hiljade parova orla krstaša a u Srbiji jedino je nastanjen na Fruškoj gori, gde postoje tri aktiva gnezda, dok se predpostavlja da je aktivno i četvrto.
Za lokalno stanovništvo besplatni tagovi
Potrudićemo se da lokalno stanovništvo i oni koji zbog posla svakodnevno prolaze kroz Nacionalni park dobiju tagove besplatno. Te pare ćemo ulagati u zaštitu i unapređenje životne sredine. Uvešće se video nadzor ulaska u Park, skeniranje registarskih tablica, pa će ,,rendžeri" imati olakšanu kontrolu - objasnio je uoči uvođenja naplate eko takse direktor Plužarević.
Na komentar da ,,taksa" nije popularna mera u NP podsećaju da to nije ništa novo pošto se u mnogim parkovima širom seveta ulaz naplaćuje.
