Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Maj.2020, 16:44

Braća Vasiljević među retkim proizvođačima pčelinjih matica

Proizvodnja pčelinjih matica u Srbiji zahteva visok stepen stručnosti i znanja u pčelarstvu, pa je mali broj proizvođača kod nas koji se aktivno bave gajenjem matica za tržište. Među njima su braća Ivan i Boban Vasiljević koji imaju jednu od najvećih oplodnih stanica kod Kragujevca sa 1.200 oplodnjaka.

Braća Ivan i Boban Vasiljević imaju jednu od najvećih pčelinjih oplodnih stanica kod Kragujevca ne samo u Srbiji, nego i u Evropi sa 1.200 oplodnjaka. Ovaj posao aktivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obavljaju već dvadesetak godina, a kako sami kažu za proizvodnju matica neophodna je stručna radna snaga.

"Proizvodnja matica počinje kada se pčele i prirodno roje u našoj sredini, a to je u Srbiji i na Balkanu u periodu bagremove paše i to je sada u maju. Jako je bitno da se obavljaju kvalitetne pripreme i stručni radovi koji zahtevaju visok kvalitet odgoja matičnjaka, odnosno žireva koji se odgajaju da bi matice imale svoj kvalitet do ovih oplodnjaka gde one dolaze u situaciju da se izležu i da idu na sparivanje, a poenta je da se spare sa što većim brojem trutova kako bi bili što kvalitetniji i kako bi što bolje nosili, duže trajali i očuvali stanje samog društva u budućim košnicama", saopštio je Ivan Vasiljević, odgajivač pčelinjih matica, Kragujevac.

Pripreme kreću početkom aprila, a proizvodnja u maju, ciklus se obnavlja svake nedelje kako bi se do kraja avgusta završila celokupna priprema matica za tržište.

"Jedna dobra matica traje u proseku tri godine i to u standardnim košnicama. Posle treće godine se zameni, eventualno i posle druge i to kažem bez obzira na to što proizvodim matice i što često čujem priču da svake godine treba da se matica menja - ne, ne treba već 30 % matice se menja treba da se zameni prve godine, 30 % druge i 30 % treće. To je dovoljan ciklus da bi pčelinjak mogao da da maksimum što se tiče matice. Matice u pčelarstvu koriste pčelari za obnavljanje svojih pčelinjih zajednica. Matica je duša i kraljica košnice i od njenog kvaliteta zavise prinosi meda i uopšte kvalitet pčelinjih proizvoda, one su te koje stvaraju jaka društva da bi imale dobar prinos", kazao je Vasiljević.

Braća Vasiljević odgajaju autohtonu kranjsku rasu pčela koja se pokazala kao pčela sa odličnim prinosom meda. Proces traje 28 dana od jajeta do sparene matice a jedna matica košta 1.100 dinara, iako se u nekim zemljama cene kreću između 30 i 80 evra.

"Matica kada pronese u oplodnjaku se pakuje u mali kavez i ide sa 5 pčela pratilja. Može lično da se preuzme kod nas ili da se pošalje brzom poštom. Ovako upakovana može da izdrži do nedelju dana u ovom kaveziću, ona ovde ima spremište sa hranom i pratilje hrane tu maticu, greju je dok ona stigne do potrošača. Med sa ovih prostora je vrlo kvalitetan i zemlje Zapadne Evrope ga koriste za miksovanje svojih medova da bi poboljšali kvalitet i tu je velika šansa za Srbiju da nam med bude i izvozni proizvod, a što više pčelara više i meda, a samim tim se uvećava i proizvodnja pčelinjih matica", rekao je Boban Vasiljević, odgajivač pčelinjih matica, Kragujevac.

Oni koji se odluče za ovaj posao moraju da imaju najviši stepen znanja i stručnosti u pčelarstvu, pa Vasiljevići na neki način doprinose i održavanju kranjske pčele kao vrste koja je najviše zastupljena na našim prostorima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...