Izvor: eKlinika.rs, 23.Maj.2021, 11:00
Ako patite od alergija – izbegavajte ove biljke
Da bi neka biljka bila okarakterisana kao alergen iz prirode, trebalo bi da ispuni tri uslova – da se širi oprašivanjem uz vetar, da polen biljke sadrži alergena svojstva, i da sama biljka proizvodi ogromnu količinu polena. Biljke koje se tretiraju najjačim alergenima iz prirode su one koje sadrže najveći broj polenovih zrna na jednom cvetu biljke, uz jaka alergena svojstva.
Pojava ukrštenih alergija
Jedna od najvećih posledica dejstva alergena iz prirode je alergijski >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << rinitis (polenska groznica). Treba napomenuti da su alergije na biljke iz prirode često povezane sa alergijom na određene namirnice i da mogu da dovedu do pojave ukrštenih, kombinovanih alergija koje mogu da rezultiraju čak i pojavom ili aktivacijom astme. Najosetljivije su i najviše reaguju sluzokože gornjih disajnih puteva, nos, paranazalne šupljine i oči, da bi se uz moguće komplikacije problemi širili i na respiratorni i disajni trakt.
Polen je kriv za crvenilo očiju, suze, curenje, zapušen nos…
Alergija na polen je sezonska bolest koja izaziva kijanje, crvenilo očiju i suzenje, curenje ili zapušen nos, svrab i nadražaj nosa i grla, glavobolju, ali i razdražljivost i nervozu. Ova alergija je posledica preosetljivosti našeg imunog sistema na alergene supstance koje udišemo iz prirode, a izazivači su cvetni polen ili polen drugih biljaka, trava, drveća, kore drveća, žitarica i žbunja. Prolećne polenske alergije izaziva polen leske, breze i vrbe, kada dođe rano leto aktivni su polen bukve, javora, hrasta i trave, posebno timijana. Pred jesen i u kasno leto najjače deluju pelin i trska.
Mace topole ne spadaju u alergene
Polen iz topole spada u jake alergene i sa najjačim dejstvom tokom februara, marta i pre polovine aprila. Zanimljivo je da „mace“ sa topole, kojih ponekad ima i preko čitavog leta, nisu alergeni i da one izazivaju samo fizičku iritaciju kada dođu doću u kontakt sa nosem i očima, što može da proizvede kijanje i drugu iritaciju. Međutim, ne dolazi do hemijske reakcije ako su samo mace u pitanju. Normalna vrednost polena u vazduhu je oko 30 polenovih zrnaca po kubnom metru, a ta vrednost se, recimo, u Beogradu, ponekad premaši i više od petostruko.
Trave – skoro sve su problematične
U proleće i leto skoro sve trave su u celini problematične za osobe sklone alergijama, i one osećaju nadražaj za kijanje, svrab u nozdrvama, kašalj, slabost, čak i “šištanje” u grudima, imaju nesanicu. Ako ste alergični na polen trava nemojte je vi kositi, a preporučuje se provetravanje prostorija u večernjim i noćnim satima, kao i obavezno tuširanje posle boravka u prirodi. Jedino tako se u potpunosti uklanjaju alergeni sa kože. Zatvarajte prozore u periodima visoke koncentracije polena trava ako ste izloženi većoj količini, redovno perite kosu i čistite prostorije.
Ambrozija spada u red najjačih alergena
Srešćete je skoro svugde: na poljima, obalama reka, pored puta, u gradskim i seoskim područjima.Vrhunac svoje aktivnosti dostiže u leto i jesen i sigurno, saglasni su alergolozi, spada u red najjačih alergena. Tako je ne samo kod nas već i u celom svetu. Uz već navedene savete za izbegavanje, za ambroziju važi i preporuka da, kada radite u bašti, obavezno imate masku i na ustima i na nosu, i odmah se nakon ulaska u kući istuširati. Ako se bavite sportom u prirodi, neka to bude posle kiše kada je koncentracija polena najniža, a ako ste u mogućnosti, koristite godišnji odmor kada u mestu koje ste za to odredili ima najmanje polena. Uz ove mere prevencije, alergija na ambroziju tretira se i antihistaminicima.
Javor, brest, hrast i čempres
Drvo javora ćete sresti uz potoke i u većim šumama, a treba ga izbegavati posebno u rano proleće. Brest voli vlažna staništa, slična močvarnim, a najjači alergen je njegova kora. U nekim delovima sveta poput Holandije, vršene su masovne seče miliona stabala zbog ovih negativnih pojava. Hrast je aktivan preko čitave godine, posebno u proleće a njegova kora je, baš kao i kora bresta, izuzetno agresivna i jak je alergen. Na čempres ćete najšešće naleteti pored voda i dobro dreniranih zemljišta a trudite se da ga izbegnete u proleće.
Grinje i plesan
Iako ne spadaju u klasične biljke (mada je plesan iz familije gljiva), treba reći da jake alergije mogu da se aktiviraju ne samo kao posledica polena koji kruži kroz vazduh, već i nivoa buđi koji raste sa vlažnijim, toplijim vazduhom u okruženju. Plesan raste i razmnožava se po različitim površinama i osobe sklone alergijama na njih mogu da razviju izuzetno jake reakcije. Najbolja prevencija je stalna higijena prostora i površina, ali treba voditi računa i o izboru sredstava za čišćenje, posebno onih sa agresivnim hemikalijama – i one mogu da budu okidač za jake alergijske reakcije.
Članak Ako patite od alergija – izbegavajte ove biljke se pojavljuje prvo na eKlinika.
