Izvor: Večernje novosti, 30.Mar.2013, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zločini mladih sve brutalniji

KADA je 17. marta, na izlazu iz Bečeja, pronađeno beživotno telo Ervina Bilickog, javnost je bila šokirana. Brutalno pretučeni mladić imao je svega sedamnaest godina. Na sledeći šok nije se dugo čekalo. Samo nekoliko dana kasnije, priveden je P. P. iz Bečeja. Osumnjičeni za ovaj zločin, ispostavilo se, bukvalno je dečak - ima petnaest godina i učenik je osmog razreda osnovne škole.Teško je naći nekoga ko, sučen sa ovakvom slikom, neće pomisliti da je nešto ozbiljno trulo u društvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u kojem se sukob dvojice maloletnika, ma kakav da mu je uzrok i razlog, završava - smrću. Ali, da li su mladi zaista sve nasilniji ili se samo stvara takva slika zbog pažnje koju pojedini slučajevi dobijaju u medijima? Da li je brutalnost mladih zaista samo odlika našeg društva i posledica raspada sistema vrednosti, o kojem se tako često govori? I konačno, ako je tako, šta država može i mora da uradi da to promeni?Odgovor na prvo pitanje, ako je sudeći po nedavnim izjavama koje stižu od policijskih stručnjaka zaduženih za maloletnički kriminal, nažalost je - potvrdan. Na taj problem ukazao je i Nenad Erdeljan, šef Grupe za maloletničku delinkvenciju u Policijskoj upravi u Novom Sadu, upozoravajući da su zločini u kojima učestvuju maloletnici drastičniji nego ranije. Nedugo zatim, gotovo identična priča čula se sa drugog kraja Srbije - iz Pomoravskog okruga i Policijske uprave Jagodine.Statistika o maloletničkom kriminalitetu MUP Srbije, kako je to uvek slučaj, mnogo toga otkriva, a još više sakriva. Prema policijskim podacima, u poslednje tri godine među počiniocima mlađim od 18 godina beleži se pad gotovo svih nasilnih krivičnih dela - od razbojništava do teških ubistava. Tako su prošle godine bila tri ubistva za koje su odgovorni maloletnici, godinu ranije pet, a 2010. godine čak 10. Isto tako, lane je statistika upisala 162 slučaja nanošenja teških telesnih povreda od strane maloletnih osoba, 2011. godine 189, a pre tri godine bilo je 205 takvih slučajeva.SVRHA KAZNE KRIMINOLOG Zlatko Nikolić smatra da kazneni sistem za maloletnike ne bi trebalo pooštravati.- Problem nije u kaznama, one su dovoljno oštre, već u efikasnosti - kaže Nikolić.- Svrha kazne mora da bude izvršena, a to ovde često nije slučaj. Da bi imala efekta, kazna treba da bude izrečena i sprovedena blagovremeno i bez zaštićenih.Kriminolog Zlatko Nikolić naizgled suprotne tvrdnje jednostavno objašnjava.- Zaista se godinama beleži pad broja krivičnih dela za koja su odgovorni maloletnici, ali problem je u tome što su ta dela sve brutalnija - kaže Nikolić. - Uzrok sve izraženijeg nasilja je odsustvo empatije i moralnosti koje bi kod dece trebalo da se razvija u porodici. Nemajući vremena za sebe i svoje najbliže, prestali smo da vaspitavamo decu i učimo ih razlici između dobra i zla. Bez toga, bez kočnice koja nas tera da se upitamo: „Šta će svet da kaže?“Nikolić, međutim, naglašava da brutalni zločini maloletnika nisu samo srpska specifičnost. Podseća, pre svega, na Ameriku, gde odavno nisu retki slučajevi mladića koji naoružani do zuba počine masakr u školi, koledžu, u bioskopu ili na ulici.I dr Milan Kostić, forenzički psiholog sa decenijskim iskustvom, slaže se da ovaj problem nije prisutan samo u Srbiji.ĆELIJE PUNE MALOLETNIKA KAZNU u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu trenutno izdržava oko 200 maloletnika. Većina su mladići, a društvo im pravi svega nekoliko devojaka. Zatvoreni su zbog najrazličitijih dela - od krađa i provala do ubistava. Broj štićenika ove ustanove biće još veći kada se završe brojni predmeti koji su u toku pred sudovima u Srbiji. Samo pred Višim sudom u Beogradu vode se 194 predmeta protiv 271 maloletnika.- Broj posebno brutalnih zločina za koje su odgovorni maloletnici, ili veoma mlade osobe, godinama je u drastičnom porastu, ne samo u našoj zemlji, već u čitavom svetu - kaže Kostić. - To je razlog zbog kojeg se sve češće razmatra mogućnost da se promeni dosadašnji pristup države koji podrazumeva blage kazne i, pre svega, edukaciju. Sada se pokazuje da to ne daje rezultate i da su potrebne oštrije mere kažnjavanja.U Srbiji granica krivične odgovornosti je 14 godina.- Kada se govori o zločinima maloletnika, često se odgovornost svaljuje na čitavo društvo, ali to je samo zamagljivanje stvari - kaže Kostić. - Zločin uvek ima počinioca, a na društvu je da se pobrine da se oni spreče.Kostić naglašava da to ne znači da ne postoji odgovornost društva i sistema. Uloga države je, prema njegovom uverenju, pre svega u tome da na vreme reaguje na sklonost koju maloletnici pokazuju prema kriminalu i nasilju.
Pogledaj vesti o: Osmi mart

Nastavak na Večernje novosti...

BKTV News: Zločini mladih sve brutalniji