Izvor: RTS, 08.Mar.2009, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan žena
Osmi mart se obeležava u znak sećanja na demonstracije iz 1857. godine kada su tekstilne radnice u Njujorku protestovale zbog loših radnih uslova i malih plata. Tako je počelo, a danas muškarci damama najčešće poklanjaju cveće.
Filipini i Rusija prednjače po broju privatnih kompanija čiji su direktori predstavnice lepšeg pola, zaključak je ankete koja je sprovedena u 36 zemalja.
Na Filipinima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 47 odsto rukovodilaca su žene, u Rusiji 42 odsto, a prosek u svetu iznosi 24 procenta.
Za godinu broj žena na rukovodećim mestima u Rusiji porastao je za devet odsto, a veći rast zabeležen je samo u Turskoj i Meksiku, 11 odnosno deset procenata.
Može se uočiti da među zemljama koje koje prednjače po broju žena rukovodilaca, nema najrazvijenijih zemalja sveta, a jedini izuzetak je Kina, koja je na petom mestu sa 31 odsto žena na vodećim položajima.
Na trećem mestu je Tajland sa 38 odsto šefica, a za njim sledi Poljska sa 32 odsto. Među prvih deset svrstali su se Malezija, Tajvan, Jermenija i Brazil.
Zemlje kao što su Velika Britanija, SAD, Francuska i Nemačka su na kraju delu rejting liste, a na poslednjem mestu našao se Japan, sa samo sedam odsto žena na šefovskim mestima.
Konsalting kompanija "Grant Tornton" koja je sprevela istraživanje, navodi da 34 odsto privatnih kompanija u svetu na rukovodećim mestima nema ni jednu predstavnicu lepšeg pola.
Osmi mart, Međunarodni dan žena obeležava se u znak sećanja na demonstracije 8. marta 1857. godine u Njujorku, kada su žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestovale zbog loših radnih uslova i malih plata. Nekoliko meseci kasnije tekstilne radnice su osnovale sindikat.
Protesti žena nezadovoljnih socijalnim položajem kasnije postaju gotovo uobičajeni. Jedan od značajnijih protesta je održan 8. marta 1908. godine kada je oko 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji 1910. godine u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke internacionale zvanično je ustanovljen Dan žena, na predlog Klare Cetkin, poznatog nemačkog borca za prava žena. Već sledeće godine više od milion žena je slavilo svoj praznik u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Velike demonstracije žena u Rusiji su dale impuls oktobarskoj boljševičkoj revoluciji. Poznata feministkinja boljšvičke orijentacije Aleksandra Kolontaj je ubedila Lenjina da se Dan žena slavi kao državni praznik. U sovjetskom periodu na Dan žena se slavilo "Herojstvo radnica".
Rusija, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija, Moldavija, Mongolija, Kina, Vijetnam i Tadžikistan Međunarodni dan žena slave kao državni praznik.
Na Zapadu se Dan žena od tridestih godina prošlog veka uglavnom više ne obeležava zbog toga što su ga povezivali sa komunističkim idejama. Feministkinje su počele da ga slave šezdestih godina 20. veka.
Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile Međunarodnom godinom žena i od tada se Osmi mart slavi kao međunarodni praznik.
Osmog marta se širom sveta odigravaju manifestacije, na kojima se govori o uspesima žena u politici, biznisu, nauci, umetnosti i drugim oblastima. Takođe se utvrđuju ciljevi i planovi koji će inspirisati pripadnice lepšeg pola na još bolje rezultate.
Ipak, u porodici i u radnoj sredini, skoro svuda u svetu je uobičajeni ritual, da muškarci "lepšoj polovini sveta" poklanjaju cveće i druge sitne darove na taj dan trudeći se da razbiju monotoniju ostalih dana u godini.
