Izvor: Politika, 08.Mar.2010, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karanfili su za baštu, upotrebi maštu
U eri trke za profitom, Osmi mart postao još jedan način da se dodatno zaradi, a ne da se ukaže na nejednake zarade žena, loše uslove rada i nemogućnost napredovanja
Osmi mart, međunarodni dan žena danas će biti obeležen različitim manifestacijama u zemlji i svetu, kojima se na simboličan način ukazuje poštovanje pripadnicama „lepšeg pola”. Od organizovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnih debata i televizijskih emisija u kojima se razmatraju prava žena, do deljenja poklona koje su mnoge firme pripremile za svoje koleginice. Taj dan mnogim muškarcima biće dovoljan razlog da svojim damama poklone cveće ili ih odvedu na neki od popularnih koncerata, koji se organizuju ženama u čast. Zbog toga neki teoretičari kulture smatraju da je Osmi mart postao pre praznik muškaraca, koji se „iskupljuju” za grehove koje su počinili prema svojim „lepšim polovinama”, nego što ukazuje na ravnopravnost žena u svim socijalnim segmentima u odnosu na muškarce.
– Istorijski razvoj ovog praznika prati sve promene koje su se dešavale u društvu, tako da danas, u eri trke za profitom, Osmi mart nije ništa drugo nego način da se dodatno zaradi tako što se ženama prodaju tretmani za ulepšavanje i relaksaciju, a zaboravlja njegova suština – borba za radna prava žena, jednake zarade, bolje uslove rada, mogućnost napredovanja ali i važnost borbe za mir, protiv fašizma i bilo kog oblika nasilja i diskriminacije – ističe Mirjana Mirosavljević-Bobić, iz Rekonstrukcije Ženski fond.
Ova organizacija napravila je mapu obeležavanja Osmog marta u Srbiji, osmišljenu pod sloganom „Karanfili su za baštu, upotrebi maštu”, koja obuhvata niz dešavanja širom zemlje. Tako će danas od 12 do 13 časova „Žene u crnom” organizovati ulični marš, posle čega će biti održan okrugli sto u Centru za kulturnu dekontaminaciju, posvećen uticaju ekonomske krize u Srbiji na položaj žena. Romska ženska mreža do osmog aprila sprovodiće kampanju romskoženskog aktivizma, tokom koje će biti organizovane različite ulične akcije u Zrenjaninu, Tutinu, Kruševcu i mnogi drugim gradovima.
Pridavanjem svečarskog obeležja Osmom martu, često se zaboravlja njegov istorijski koren – protest žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila (8. marta 1857) u Njujorku, koje su demonstrirale zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstrantkinje je rasterala policija, ali su one nastavile da se organizuju svih sledećih godina, istog datuma. Jedan od najzapaženijih događaja bio je marš 15.000 žena, ulicama Njujorka, 1908. godine, kao i požar u njujorškoj fabrici 1911. godine tokom koga je poginulo 140 žena.
Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine u organizaciji Socijalističke internacionale kada je, na predlog Klare Cetkin, ustanovljen Međunarodni dan žena. Godinu dana kasnije, ovaj dan počeo je da se obeležava u Austriji, Danskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama. U Srbiji je počeo da se obeležava 1914. godine.
Ukazujući na hronološki razvoj praznika, Mirjana Mirosavljević-Bobić podseća na studiju koju je uradila profesorka Svenka Savić, koordinator ženskih studija i istraživanja iz Novog Sada, koja je napravila poređenje obeležavanja Osmog marta od šezdesetih godina 20. veka do današnjih dana.
– U bivšoj Jugoslaviji postojale su žene modeli i slavio se doprinos žena društvu. Tu je Osmi mart bio samo jedan od povoda da se istakne društveni doprinos žena i njihova borba za rodnu ravnopravnost. Početkom devedesetih godina i rasplamsavanjem ratova, iz datuma se briše veza sa međunarodnim, jer porast nacionalizma u društvu ovaj praznik svodi na praznik majki i supruga, čime se ženi ponovo pridaje tradicionalna uloga majke i domaćice – podseća Mirjana Mirosavljević-Bobić.
Z. Karanović
[objavljeno: 08/03/2010]
Pogledaj vesti o: Osmi mart
