Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Mar.2022, 18:49
Kada ćemo biti ravnopravni ili kada će žene imati moć?
Pokloniti cveće, bombonjeru ili neki drugi znak pažnje ženama – deluje kao glavna misija današnjeg dana. Zbog potrage za idealnim poklonom za majku, baku ili suprugu zaboravljamo na političku i ideološku karakteristiku Osmog marta i razlog što su pre nešto više od jednog veka žene marširale širom sveta u kojem je tada rodna ravnopravnost bila samo misaona imenica.
Dan u godini kada ispred svake cvećare ili tezge sa cvećem u gradu možete zateći duge redove. U njima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << cupkaju muškarci, deca, ali i žene tražeći idealan buket - nezaobilazan poklon za Osmi mart.
Anketirani Novosađani cveće kupuju tetki, cimerki, sestri,mami, baki...
A ako je sudeći po skoku prodaje cveća, da li se mama, baba, sestara i drugih žena setimo samo kada je Osmi mart?
Koliko se procentualno podigne prodaja cveća za Osmi mart? „Pa za sedamdeset posto sigurno“ navode prodavci.
Danas će gotovo svaka radnica u cvećari raditi više od deset sati i to, zasigurno bez prestanka. Dobro da je u pitanju samo jedan dan, a ne da svakog dana moraju u kontinuitetu da rade toliko sati. Upravo zbog dugog radnog vremena, loših radnih uslova i plate, a iznad svega zbog nemanja prava u društvu početkom dvadesetog veka nastao je Međunarodni dan žena.
Pod parolom „borba za opšte pravo glasa“ žena su se demonstracijama izborile za proslavljanje svog dana na međunarodnom nivou 1909. godine. U Jugoslaviji žene su pravo glasa dobile 1945. godine na osnovu Zakona o biračkim spiskovima.
Svenka Savić, profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu navodi "Pedesetih godina kada je AFŽ ukinut taj praznik počeo je da klizi u nešto drugo, on klizi u praznik mama. Mi treba da se vratimo na početnu stanicu da izjednačimo ili barem približimo položaj žena i muškaraca koji u našem društvu, ali i u mnogim drugim nije još uvek jednak.
Profesorka Savić ističe da ne gaji nadu da će se ikada uspostaviti rodna ravnopravnost, jer rešenje jednog pitanja otvara novi problem, pa tako jeste istina da danas u politici ima dosta žena, ali one su i dalje pod dominacijom svojih političkih ili organizacijskih vođa. Zaključuje da bi značajan korak u toj borbi moglo da bude preformulisanje onog čestog pitanja Kada ćemo biti ravnopravni? u Kada će žene imati moć?
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
