Izvor: Politika, 07.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čvrsta ruka zbog besparice
Kao prva žena na čelu Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, na 8. mart, direktorka obeležava pet godina rada
Za direktorku Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, Svetlanu Vukajlović, osmi mart je mnogo više od Dana žena i njegove simbolike oličene u karanfilu i instant pažnji lepšem polu. Upravo na taj dan, pre tačno pet godina, došla je na čelo Republičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavoda za zdravstveno osiguranje. U tom času anonimna, ova tiha a, ispostaviće se, energična žena, Beograđanka, pravnik, vrlo brzo je postala poznata jer „zdravstvenu kasu” nije otvarala lako, na poziv nekog političara, posle pisanja medija ili na insistiranje lekara. Na funkciju je postavljena kao nestranačka ličnost, a ni danas, ističe, nije član nijedne političke stranke ili partije. Iznenađenje što se prihvatila mesta direktora zdravstvene kase bilo je tim veće što je Svetlana Vukajlović na ovu funkciju stigla s mesta zamenika direktora Delta osiguranja, zaduženog za razvoj, a pre toga je 12 godina bila na raznim pozicijama u kompaniji Cepter, iz koje je otišla s mesta generalnog direktora Cepter osiguranja.
Od ukupno 18 direktora u istoriji Zavoda za osiguranje Svetlana Vukajlović je prva žena. Ma koliko glasno i ubedljivo pričali da su žene u Srbiji sve prisutnije na odgovornim i ključnim funkcijama, da se poštuje rodna ravnopravnost, pripadnice lepšeg pola koje rukovode velikim kolektivima ipak su izuzetak. Dokaz: na nedavnom sastanku kod predsednika Borisa Tadića o trenutnoj finansijskoj situaciji i ekonomskoj krizi među direktorima javnih preduzeća, među više od 30 prisutnih, Svetlana je bila jedina žena.
Kako ste se odučili da prihvatite mesto direktora Fonda zdravstvenog osiguranja, kuće koja je u tom času imala dvadeset milijardi dinara dugovanja?
Mesec dana sam bila u veoma velikoj dilemi da li da prihvatim ponudu koja je stigla od profesora Milosavljevića, ministra zdravlja, koji je me je poslovno poznavao, a pozvao me je kao nestranačku ličnost, kao nekog ko je van politike, ko je čist profesionalac"
Onda ste to zamenili za „vruću” stolicu?
Ta pozicija je slovila za jednu zaprljanu funkciju zato što je nekoliko prethodnih direktora imalo problema sa zakonom i sa ove pozicije su otišli direktno u zatvor. Sve i svemu, to je bila jedna ozloglašena funkcija i baš zato je bila izazov.
Kakav je bio Vaš prvi utisak kada ste stigli na novu funkciju?
Bila sam, mogu da kažem, potpuno šokirana. Prvo, samom institucijom koja je prosto odisala socijalizmom i socijalističkim upravljanjem. Drugi šok je usledio kada sam u sektoru za informatičku tehnologiju zatekla dva čoveka od 70 godina, a zna se da ova tehnologija zahteva mlade ljude jer je najpodložnija promenama.
Koje probleme ste zatekli?
Zavod uopšte nije imao informatički sistem. Nije se znalo ko su osiguranici, koliko ih ima, nije se znalo na koji način i kuda se odliva novac osiguranika. Bolovanja su tada odnosila 12 odsto budžeta, a kada bih zatražila analizu bolovanja, čekala bih mesec dana. Ceo sistem je bio okrenut naopačke. Lista lekova nije menjana godinama i sadržavala je mali broj lekova. Sve što tri lekara potpišu, pacijent je kupovao i onda je to stizalo na refundaciju, pri čemu je Zavod taj lek, pomagalo ili pejsmejker plaćao tri puta više.
Da li je opredeljenje da novcem iz zdravstvenog fonda upravljaju lekari ili ljudi izabrani „po političkom ključu”, što je pre Vašeg dolaska bila ustaljena praksa, bilo pogrešno?
Kolektiv je imao više žena, ali rukovodeći kadar je uvek bio muški i pre mene to su zaista bile političke funkcije. Na njima su bili uglavnom lekari koji, po meni, ne poseduju dovoljno znanja za rukovođenjem ovom institucijom, jer se ona pre svega bavi pravom i finansijama. Naravno da je medicinsko znanje bitan segment, ali nije prioritet. Na primer, kada pričamo o lekovima, jeste bitno čime ljudi treba da se leče, ali za to postoje stručne komisije koje određuju neophodne lekove. Međutim, mora da se uradi „debela” procena šta Zavod od toga može da plati.
Pravnik ste po obrazovanju, ali koliko ste za ovih pet godina morali da pomalo budete i medicinar, da naučite o lekovima, o složenim operacijama, o lečenju dijabetesa i najboljim insulinima?
Naravno, ne bih mogla da lečim ljude, ali sam veoma mnogo naučila o lekovima, o ugradnom materijalu, o svemu onome što je na neki način finansijska opasnost. To morate da naučite da biste s lekarima mogli da razgovarate. Kada sam došla na ovo mesto ministar zdravlja mi je rekao kako su nam potrebni lekovi za onkologiju, kako treba „ovo i ono”, a ja sam odgovorila da se slažem sa svim tim, ali i pitala ko će to da plati. Zdravstvo mnogo košta, a mi možemo da potrošimo samo onoliko koliko imamo. Finansijska održivost je nešto što je prioritet.
Zaposleni u zdravstvu i farmaceutskoj privredi kažu da ste „čvrste ruke” kada delite novac iz zdravstvene kase?
Jesam, apsolutno! Ovaj sistem je sličan kućnom budžetu: znate da porodici morate da obezbedite mnogo stvari i obično je žena ta koja raspoređuje ono čime se raspolaže. Znači, iako vašoj deci treba i ovo i ono, morate da utvrdite prioritete. Slično morate da razmišljate i u Fondu, da utvrdite prioritete jer ste siromašni i morate videti šta ima najviše opravdanja. Naravno, svaki problem u zdravstvu razmatra stručna komisija. Za određene predloge i ono što ima smisla, što se može pokriti uvek će se naći razumevanje u Fondu.
Da li je bilo pritisaka da nešto platite, a u kasi za to nema para? Kako ste se osećali kada je bivši ministar Jočić posle saobraćajne nesreće otišao na lečenje u jednu skupu švajcarsku kliniku?
To lečenje za Jočića nije platio Fond. Inače, otporna sam na pritiske i niko me ne vuče za rukav. Bude tu i tamo nekih. Pozovu i kažu: „Ja sam poslanik”, a ja kažem: „Dobro i"”.
Za mene je svaki osiguranik jednak u svojim pravima i iza takvog stava stojim jer svi smo u bolesti isti. Nema potrebe da bilo ko koga vuče za rukav jer se na početku godine donese predračun i svaki direktor zna čime će da raspolaže.
Kada će plate lekara u Srbiji biti veće?
Eto, gde nas ne razumete. Fond zdravstvenog osiguranja raspolaže sa onoliko para koliko osiguranici sami izdvoje iz svojih zarada. Mi odatle moramo da finansiramo i plate zdravstvenih radnika, i lekove, zatim, ugradni materijal, bolovanja" Lekar specijalista u bolnici, s dežurstvima, može da zaradi 100.000 dinara. Svi se slažemo da lekari treba da imaju veću platu, ali to ne možemo da platimo jer samo milion i nešto hiljada ljudi radi u Srbiji. Ne postoji mogućnost da se uveća prihod Fonda.
Šta smatrate najvećim uspehom u pet godina rada?
Uvođenje određenog reda i transparentnosti u radu. Finansije Zavoda su na Internetu. Svi koji su na tržištu, dobavljači i zdravstvene ustanove koje zavise od novca Zavoda finansiraju se na ravnopravan način i tu nema, što bi rekao narod, „ni po babu ni po stričevima”, već po jasnim, unapred definisanim kriterijumima i pravilima. Naša lista se ne razlikuje mnogo od liste evropskih zemalja, a broj lekova koji se izdaju na recept je udvostručen. Zamenili smo šest i po miliona knjižica bez nekih većih problema. Naknade za bolovanje ne kasne, za razliku od ranijih perioda.
Prvi put od postojanja Zavod ima uređenu bazu podataka o broju i statusu osiguranika. Zašto je to važno?
Mi sada „na dugme” dobijamo broj ljudi na bolovanjima i podatke od čega boluju, što je pre bilo nezamislivo. Tako smo, na primer, u stanju da u trenutku velikom gradu kakav je Beograd damo podatke o svim trudnicama koje su na trudničkom bolovanju, čak i po vrstama, po broju dana"
Postoji li, po Vama, razlika u tretmanu zaposlenih u privatnim i društvenim firmama?
Žene na trudničko bolovanje kod privatnika ne odlaze ukoliko ne postoji ozbiljan zdravstveni problem, dok je u društvenim firmama i javnim preduzećima slika drugačija. Oseća se drastična razlika u odnosu prema radu. Isto kao što u privatnoj firmi nikada ne pitate za prekovremeni rad, ako treba da završite posao sami ćete doći subotom i nedeljom, ali računate da će vam se taj rad i zalaganje isplatiti tako što ćete napredovati, biti prepoznati za zaradu. U državnom sistemu nema ni jednog ni drugog, nema ni nagrade, ni kazne za nerad.
Da li žena može da usklađuje odgovornu funkciju i porodicu i decu?
Može, ako je rad ono što vas ispunjava u životu. Deo porodice će možda trpeti, ali to ne mora a priori da bude negativno. Pozitivna strana toga je da su moja deca morala da budu mnogo samostalnija jer su od malih nogu naučila da sami sebi organizuju neke stvari. Ja nisam imala vremena da sedim i učim s njima, da ih preslišavam. što dobar deo majki radi i tako odgaja nesamostalnu decu.Stabilni porodični odnosi su u ovom stresnom poslu vrlo važni.
U martu prošle godine je novac s vaše izložbe fotografija na platnu pomogao finansiranje izgradnje tzv roditeljske kuće za decu kojoj je transplantirana kostna srž u Institutu za majku i dete. Šta vam znači hobi?
Moj hobi je fotografija, zadovoljstvo i rasterećenje. Ali tu su i kućni poslovi i bašta. Tokom leta kada dođem iznervirana obično nastradaju moje biljke.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Oni nisu vezani za Fond zdravstvenog osiguranja, ali jesu za osiguranike i njihovu zaštitu. Mandat mi ističe u maju sledeće godine.
Olivera Popović
[objavljeno: 08/03/2009]
