Izvor: Blic, 14.Sep.2009, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvaraju radnje pa rade na crno
U Novom Sadu ima oko 5.000 zanatskih radnji, a sa trgovcima i ugostiteljima broj registrovanih preduzetnika dostiže 11.000. Međutim, prema oceni iz Udruženja zanatlija u Novom Sadu, gotovo isto toliko njih radi na crno. Nameti su se u uslovima sadašnje ekonomske krize i smanjenja tržišta pokazali velikim, pa sve više zanatlija, koji su do sada radili legalno odlučuju da skinu firme sa radnji i nastavljaju da rade, ali bez plaćanja poreza.
- Zanatlije su, u suštini, veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << žilav sektor koji uvek pronađe načina da ispliva. Međutim, u periodu kada su porezi i doprinosi prilično visoki, a tržište se gubi, prinuđeni su da zatvaraju radnje. Još veći problem u toj situaciji je činjenica da sve zanatlije koje ugase svoje radnje i dalje nastavljaju delatnost. Bukvalno se samo zavese spuste, ali u radionicama se i dalje radi. Evidentan nedostatak posla čini da je bukvalno nemoguće plaćati sve dažbine i uz to i zarađivati. Svako ko ume da radi od toga ne odustaje samo zato što je primoran da ugasi radnju. Tako nam se povećava broj nelegalnih preduzetnika koji stvaraju nelojalnu konkurenciju, zbog čega su i oni koji i dalje opstaju na tržištu u sve nepovoljnijoj situaciji - kaže Slavko Novaković, predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada, dodajući bojazan da, prema sadašnjoj slici, „jednog dana svi ne uđu u crnu zonu".
Prema njihovom objašnjenju, visina poreza koji svakog meseca jedan zanatlija treba da izdvoji u državnu kasu najmanje je 7.000 ili 8.000 dinara, koliko plaćaju krojačke i obućarske radnje, a za prosečnu platu veću od 35.000 dinara, iznos poreza dostiže zaista velike sume.
- Niko ne želi da radi na crno, nego ga muka natera. Visina poreza zavisi od vrste delatnosti, broja zaposlenih, ali i od toga da li se porez obračunava na osnovu paušala ili stvarnog dohotka - objašnjava Zoran Malenica, pravnik Udruženja zanatlija.
Iako majstor na glasu mesečno u gradu može da zaradi i više od 1.000 evra, ova godina, kažu, i nije tako berićetna.
- Mi se uvek, na neki način, kockamo jer dok nas neko ne pozove mi nemamo ništa. Još uspevam da se održim u poslu i zaradim za život, ali znam neke koji su bili primorani da zatvore radnje. Sve zavisi od toga koliko je neko dugo u poslu i koliko je poznat među ljudima po tome kako radi - kaže Branko Bojić, moler.
No, plaćanje poreza nije jedini izdatak, navode zanatlije. Na to treba računati i šegrtske i majstorske plate, iznajmljivanje prostora i obnovu mašina i alata.
- Morao sam da zatvorim jer nisam imao drugog izlaza. Kasnio sam sa porezom, nisam uspevao da nakupim za plate i plaćanje hale, tako da onda tu više nije moglo biti ozbiljnog rada. Ništa drugo sem zanata ne znam da radim, tako da mi je jedina opcija bila da mašine i alat preselim u garažu i na crno zarađujem za hranu i školovanje dece. Pošto ne mogu sam, imam i šegrta. Sada, bez poreza i plaćanja prostora, uspevam da zaradim oko 400-500 evra - priča stolar Zoran G.
Učenici neće u bravare
Iako su na tržištu rada već godinama deficitarni bravari, operateri mašinske obrade i slični zanatski obrazovni profili, navode u Udruženju zanatlija Novog Sada, u novosadskim školama se polako ukidaju ovi smerovi, jer za njih ne postoji dovoljan broj zainteresovanih učenika.
.jpg)
