Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Feb.2011, 02:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Umro Fjodor Mihajlovič Dostojevski

NOVI SAD -

1881. - Umro je ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina (4 zatočen). Njegova rana dela ("Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni") inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Osnovne odlike >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njegove literature - psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti - glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Zli dusi", "Mladić", "Kockar", "Idiot", "Dvojnik", "Bele noći", "Netočka Nezvanova", "Zapisi iz mrtvog doma", "Selo Stepančikovo i njegovi žitelji", "Ujkin san", publicistika "Piščev dnevnik", "Politički zapisi".

Danas je sreda, 09. februar, 40. dan 2011. Do kraja godine ima 325 dana.

1540. - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva zabeležena konjska trka.

1849. - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je Rim republikom.

1861. - Džeferson Dejvis izabran je za predsednika, a Aleksander Stivns za potpredsednika Konfederalnih država Amerike (južne države otcepljene od SAD).

1873. - Rođen je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: "Grof Đorđe Branković i njegovo vreme", preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo "Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji". Priredio je zbirku građe: "Dubrovačka akta i povelje".

1874. - Umro je francuski istoričar i pisac Žil Mišle, izuzetan stilista, autor niza istorijskih, filozofskih i lirskih spisa. Bio je protivnik monarhije, crkvene hijerarhije i komunizma, a s naklonošću je pisao o buržoaskim revolucijama. Dela: "Istorija Francuske", "Istorija Francuske revolucije", "Istorija XIX veka" , "Planina", "Ptica".

1891. - Rođen je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio je član Komiteta za odbranu Madrida i politički komesar divizije. U Drugom svetskom ratu u Francuskoj uhapsio ga je Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, a 1963. potpredsednik u vladi levog centra. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936.".

1909. - Francuska i Nemačka postigle su sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj severnoafričkoj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1923. - Osnovana je sovjetska državna vazduhoplovna kompanije "Dobrolet", preimenovana 1932. u "Aeroflot".

1934. - U Atini su Grčka, Rumunija, Turska i Kraljevina Jugoslavija potpisale Balkanski pakt radi očuvanja teritorijalnog poretka na Balkanu, suočenog s revizionističkom politikom zemalja poraženih u Prvom svetskom ratu, posebno Bugarske i Mađarske, koje je podržavala Italija. Pakt se raspao pod pritiskom Nemačke i praktično je rasturen pre izbijanja Drugog svetskog rata.

1941. - Nemački Afrički korpus generala Ervina Romela prešao je iz Italije u severnu Afriku, što je bio uvod u teške borbe na Afričkom frontu u Drugom svetskom ratu, okončane 1943. pobedom savezničkih snaga u kojima su glavninu činile trupe iz britanskih kolonija.

1942. - Na francuskom putničkom brodu "Normandija" - tada najvećem i najelegantnijem u svetu u svojoj kategoriji - izbio je požar, posle čega je brod potonuo u njujorškoj luci.

1943. - Počela je "Bitka za ranjenike" - protivnapad partizanskih jedinica protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi. Do 26. februara razbijene su italijanske i hrvatske snage u dolinama Neretve, Rame i Drežnice. Početkom marta odbačene su nemačke trupe i oko 3.500 ranjenika prebačeno je na levu obalu Neretve.

1943. - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom, čime su raspršeni snovi Tokija o zauzimanju Australije.

1957. - Umro je mađarski regent admiral Mikloš Horti de Nađbanja, koji je od 1920. do 1944. vladao sa zvaničnom titulom "kraljevski regent Mađarske". Mađarsku je uveo u Drugi svetski rat na strani Nemačke i učestvovao je u rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije. Njegove trupe izvršile su neke masovne zločine, najviše na jugu Bačke u Šajkaškoj i u Novom Sadu, nad srpskim civilima. Kao admiral, pred kraj Prvog svetskog rata postao je komandant austrougarske flote i 1918. je ugušio pobunu mornara u Boki Kotorskoj, a 1919. u Mađarskoj je predvodio gušenje komunističke pobune, koju je vodio Bela Kun. Posle drugog svetskog rata utočište mu je pružila Salazarova Portugalija, gde je i umro. Jugoslavija ga je proglasila ratnim zločincem, ali nikada nije izveden na sud.

1962. - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1971. - U zemljotresu u oblasti američkog grada Los Anđeles poginulo je najmanje 58 ljudi.

1977. - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata ("Il-12", "Il-18", "Il-62", "Il-86").

1977. - Sovjetski Savez i Španija su uspostavili pune diplomatske odnose.

1984. - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije, koji je od 1967. do 1982. bio predsednik Komiteta državne bezbednosti (KGB). Za generalnog sekretara partije je izabran u novembru 1982. posle smrti Leonida Brežnjeva, a za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza u junu 1983.

1991. - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača te baltičke zemlje glasalo je za otcepljenje od Sovjetskog Saveza.

1994. - Lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat i šef izraelske diplomatije Šimon Peres postigli su sporazum o bezbednosnim pitanjima koja su kočila mirovni sporazum PLO i Izraela.

1996. - U snažnoj eksploziji koju je podmetnula teroristička IRA - čime je posle 17 meseci prekinuto primirje - u Londonu je poginulo dvoje ljudi a oko 100 je ranjeno.

1999. - Kina je prekinula diplomatske odnose sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose sa Tajvanom.

2003. - Papa Jovan Pavle II uputio je dramatični apel protiv američke invazije na Irak, a potom je uputio i ličnog izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. SAD su docnije, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, napale, i okupirale, tu arapsku zemlju, pod izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje, što se ispostavilo kao neistina.

2005. - Umro je srpski televizijski i radijski novinar i voditelj Milovan Ilić "Minimaks", autor emisija "Sutra je petak, "Tačno u podne", "Od glave do pete", "Minimaksovizija", "Nedelja kod Minimaksa". Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima.

2008. - Turska skupština usvojila je, velikom većinom, ustavne promene kojima se ukida zabrana nošenja feredža na državnim univerzitetima. Na taj način prekinuta je tradicija strogog sekularizma koju je u tursku politiku odlučno uveo Kemal Ataturk. Obraćajući se poslanicima nakon završetka glasanja, predsednik turske skupštine Koksal Toplan naglasio je da je to čin "za dobro Turske u duhu tolerancije i pomirenja".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...