Izvor: Radio 021, 24.Apr.2019, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija knjige o Hitlerovom trgovcu i njegovom tajnom nasleđu u GMS
Knjiga "Minhensko skriveno umetničko blago. Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe", autorke Ketrin Hikli, biće predstavljeno danas, 24. aprila u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1.
O knjizi će govoriti dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Irina Subotić, istoričarka umetnosti, dr Milena Dragićević Šešić, profesorka menadžmenta u kulturi, Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio i autorka Ketrin Hikli. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Promocija će početi u 19 časova.
O knjizi:
U vreme nacizma, pre i tokom Drugog svetskog rata, Hildebrand Gurlit sakupio je ogromno umetničko blago, pre svega radove koji su dobili pečat "izopačene umetnosti" ali i dela klasika. U amanet je - kao najveću tajnu - celu svoju ogromnu kolekciju poverio sinu Kornelijusu na čuvanje. I sin je, odista, brižljivo, duže od pola veka, imao jedinu životnu opsesiju: kako da skriva od javnosti više od hiljadu nagomilanih slika, crteža i grafika najeminentnijih umetnika - Libermana i Manea, Direra i Tuluz-Lotreka, Pikasa i Derena, Šagala i Monea, Sezana i Renoara, Munka i Diksa, Kirhnera i Klea, Kokoške i Engra i drugih.
Gotovo slučajno otkriće skrivenog umetničkog blaga pre nekoliko godina u Minhenu izazvalo je lavinu pitanja na koja nastoje da pruže adekvatne odgovore armija državnih ustanova i privatnih pravnika, advokata, boraca za ljudska prava i istraživača žrtava Holokausta, zastupnika ostarelog, nemoćnog i poremećenog, sada već pokojnog Kornelijusa. Nije reč samo o Gurlitu, već o načelnim pitanjima otimanja ili pod pritiskom prodavanih remek-dela u bescenje, što su koristili i mnogi drugi kolekcionari, među njima i Pegi Gugenhajm, kada je u Parizu, neposredno pred nemačku okupaciju, stvarala svoju dragocenu zbirku.
Knjiga Ketrin Hikli postavlja niz moralnih i etičkih pitanja, raskrinkava puteve lažne denacifikacije, ističe dileme oko prihvatanja ili odbijanja ponuđenog legata Kornelijusa Gurlita Muzeju u Bernu i istovremeno ukazuje na organizovanje posebnih institucija u Nemačkoj, koja i dalje priznaje da snosi nacionalnu odgovornost za počinjene nacističke zločine, uključujući i pljačkanje umetničkih dela pre svega od Jevreja.
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
