Izvor: Luftika.rs, 12.Maj.2021, 20:23

Portret mog oca: Kad shvatiš da ti roditelji nisu savršeni, tek onda si odrastao

*Posvećeno mom tati koga nema na Zemlji ali ga nosim u srcu i osećam u sebi. Deo teksta napisan je pre 10 godina, nekoliko dana nakon što me je ostavio i otišao da pravi društvo svima koji su me ostavili i otišli da se druže sa boljima od mene.
Posvećeno svim očevima ikada.
Kad pišem, pišem isključivo u tišini, noćnoj. Ili ranojutarnjoj. Takvi, pospani tekstovi, ispadnu mi nekako najbolji. Najiskreniji.
A sad, samo što skuvah čaj od matičnjaka, pola litre, istuširah se i udobno smestih, samo što zapalih…kad začuh krike:
“Jooo, kad ćeš d’umreš višeee“ (Mićun) „Eeee, skini mi se više s kurca sa istorijom velikog naroda srpskog u pičku…“ (neidentifikovani narator...

Nastavak na Luftika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Luftika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Luftika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.