Izvor: Politika, 09.Feb.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vraća se Panonsko more
Visoke podzemne vode, od kojih se ruše i kuće, u Banatu se pojavljuju zbog obilnih prošlogodišnjih kiša
Zrenjanin – Podzemne vode u Banatu poslednjih meseci oštetile su pa čak i porušile brojne kuća i preplavile plodne oranice. Nikola Bunčić, rukovodilac Službe za melioraciju u Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“ čije je sedište u Novom Sadu, kaže da se višak vode na njivama i u podrumima pojavio zbog prekomernih kiša u prošloj godini.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />– Bilo ih je dva puta više od višegodišnjeg proseka. Kao što se vidi iz najnovijeg primera, na našem području mogu da se pojave kišni periodi, ali oni ne treba da nas zabrinjavaju. Na našem podneblju u 100 godina imamo najviše sušnih – 51, kišnih – 32, a najmanje uravnoteženih – 17 – kaže Bunčić.
Prema njegovim rečima, ne treba da brinu posledice ekstremnih stanja ali za njih moramo da se pripremamo.
– Ni u jednom selu nema kanalizacije, ni kišne, ni fekalne. Zbog toga se vode sporo odvode iz naselja i nakon dužih kiša nivo podzemnih voda ugrožava kuće. Problem su i poljoprivredne parcele jer se adekvatno ne obrađuju. Nema dubokog oranja, nema brazda prema kanalima za odlivanje pa je loše odvodnjavanje i nema ceđenja ovlaženih polja. Na njivama se stvaraju takozvani nepropusni đonovi od teške mehanizacije. Obrada zemlje mora da se prilagodi klimatskim promenama – nabraja Bunčić.
Posebna priča, prema njegovim rečima, jeste to da u poslednjih 20 godina, zbog hronične besparice, nije bilo ulaganja u vodoprivredu.
– U tu svrhu nam nedostaje 30 miliona evra. „Vode Vojvodine” brinu o 22.000 kilometara kanala i 155 crpnih stanica. Odvodnjavanje je skupo. Pumpe troše struju ili naftu i rade bukvalno 24 sata. Nije neko prepucavanje, ali izgleda nekom nisu jasne vremenske promene. Zakon o vodama u vezi s odbranom od poplava pa i od podzemnih voda obavezuje i lokalne samouprave – kaže Bunčić.
Samuel Kolar, direktor Vodoprivrednog društvenog preduzeća „Srednji Banat“ u Zrenjaninu, takođe, u prekomernim kišama tokom prošle godine vidi glavni razlog sadašnje ugroženosti naselja i njiva.
– Kiše nisu prestajale tri poslednja meseca u 2009. Nekakav godišnji prosek je da padne od 550 do 600 litara na kvadratni metar, a u 2009, u poslednja tri meseca, iznosio je od 750 do 800 litara, a prošle godine oko 1000 litara po kvadratu. Da stvar bude gora, kiše nisu bile ravnomerno raspoređene ni u srednjem Banatu. Tako je najviše kiše palo u Elemiru, Melencima, Tordi i u gornjem delu u Novoj Crnji, Vojvodi Stepi i Ruskom Selu koje pripada Kikindi. Po njivama imamo još neobranog kukuruza, jer mehanizacija ne može da uđe od vlage – konstatuje Kolar i dodaje da zbog zasićenosti zemljišta vode nisu ponirale, a proces oticanja je spor.
Potvrđujući izjave Nikole Bunčića po kojima su veći problemi u naseljenim mestima nego na njivama zbog neodvođenja vode i raznih prepreka, Kolar napominje da meštani naših sela ne samo da ne kopaju nove kanale nego su zanemarili postojeće i više su ih uništavali nego održavali.
– Nema uopšte pojave da građani sami kopaju ašovima kako bi posle kiša što pre izveli vodu u postojeći sistem kanala. Obaveza javnih preduzeća je da omoguće prijem vode u kanale koje održavaju, a lokalne samouprave moraju da brinu o isušivanju mesta. Nemate pojma koliko je kanala zapušteno zato da bi površine ispred kuća mogle da se kose – upozorava Samuel Kolar.
On ističe da su u ovoj oblasti prognoze nezahvalne, ali da ovogodišnji januar najavljuje bolje dane. U istom mesecu prošle godine palo je tri puta više kiše nego ove.
– Otežavajuća okolnost je to što su prilično niske temperature usporavale isparavanje vode, a za povlačenje podzemnih voda i taj je proces vrlo bitan. U proteklom periodu a i danas crpne stanice rade četiri puta duže nego obično – kaže Kolar izražavajući nadu da će se podzemne vode do početka setve uglavnom povući.
Đuro Đukić
objavljeno: 10.02.2011.
.jpg)
