Izvor: Radio 021, 17.Feb.2019, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavnici se bore sa "Guglom" zbog lektire
Skraćene verzije književnih dela đaci mogu pronaći na internetu i to koriste da bi se "spasli" čitanja originala, čime sebe lišavaju uživanja u pisanoj reči.
Nekad se znalo: uzoran đak na zimski raspust nije odlazio bez makar tri knjige koje planira da pročita, a obavezan roditeljski poklon Titovim pionirima na letnjem odmoru bio je komplet čuvene "Nolitove" lektire, piše Politika.
Sve se promenilo. Roditelji sa kojima su novinari ovih dana razgovarali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i ne znaju da li njihova deca čitaju lektiru. Kažu da nalaze prepričane sažetke književnih dela na "Guglu", ili "cimaju" odlikaše da im opišu glavne likove. Stariji školarci umeju da progunđaju kako im je zadata literatura dosadna, dok na internetu imaju sve sažeto, od Molijerovog "Tvrdice", do kultnog Mihailovićevog romana "Kad su cvetale tikve" i Sremčeve "Zone Zamfirove”.
Zapanjujuće je videti da im svetska mreža nudi čak i prepričanu Kiplingovu "Knjigu o džungli" i "Zlatokosu" braće Grim, iako ta dela napamet zna gotovo svaki trogodišnjak. Da li je problem u spisku obaveznih naslova, koji prosvetne vlasti poslednjih godina menjaju i pokušavaju da prilagode đacima ubacivanjem u lektiru, na primer, dela Tolkinove trilogije "Gospodari prstenova", ili u načinu života današnjih školaraca i kako mu se prilagoditi, bila je tama razgovora sa prosvetnim radnicima.
Nastavnik je ključni faktor bez kojeg nema učenja, smatra Marina Panić, nastavnica srpskog jezika u kraljevačkoj Gimnaziji, i dodaje da su ona i kolege ti koji motivišu đake za čitanje i rad. Ona nema nikakav prigovor na aktuelnost sadašnje gimnazijske lektire, već samo na obim obaveznih dela.
– Preduzimamo sve što možemo i čega se setimo, ali kriza čitanja je obuhvatila društvo, ne samo đake. Treba ih motivisati pre svega upotrebom informacionih tehnologija, približiti im delo, ubediti ih da su sadržaji lektire svevremenski, a ne vezani za prošlost. Da književnost piše o nama, sada, da jedino uz nju mogu biti intelektualci – ističe Panićeva.
Kako bi privukla pažnju đaka, Danijela Jelić, nastavnica srpskog u jednoj beogradskoj srednjoj stručnoj školi, "Nečistu krv” i "Večitog mladoženju” povezuje sa današnjim vremenom i kroz paralele pokušava da istakne muško-ženske odnose, neostvarenu ljubav, ekonomsko i moralno propadanje književnih likova, jer su, kaže, te teme današnjim tinejdžerima interesantne.
– Veoma je teško, moji đaci baš malo čitaju. Jedva i pripovetku iz čitanke, koju često i nemaju. Radim u stručnoj školi, učenicima pažnja kratko traje, koncentracija je slaba, da ni film ne mogu da odgledaju, a kamoli da pročitaju roman. Onda ih na času podelim po ulogama pa zajedno čitamo, deo im prepričam, deo analiziramo. Uvodim multimedijalni pristup književnosti, ako postoji ekranizacija dela koje obrađujemo. Program je isuviše star, treba ga menjati, prilagoditi novim generacijama, a nečitanje postaje globalni problem – ističe Jelićeva i dodaje da je, od nečitanja "Kir Janje", uvek bolje savetovati đaku da ga pogleda u Narodnom pozorištu.
Zoran Jovanović, koji je 18 godina bibliotekar u OŠ "Duško Radović", naglašava da osnovci danas primetno manje čitaju nego kada je on stigao u ovu novobeogradsku školu. Jovanović nema nikakvu zamerku na izbor lektire za osmoletku i način na koji se ona obrađuje.
– Moj stav je veoma konzervativan i smatram da je plan obrade lektire odličan, ali da su roditelji krivi što deca ne čitaju lektiru, kao ni dodatna književna dela koja im neprestano nudim. Dolaze mi mame, tate, bake i deke i vraćaju knjige koje dam osnovcima, uz opravdanje da oni to nikako ne mogu da stignu da čitaju od previše obaveza. Današnja deca ili bulje u televizijske i telefonske ekrane, ili su, što ih najviše odvlači od književnosti, preopterećena raznim sportovima, časovima crtanja, jezika i dodatnim privatnim angažovanjima nastavnika matematike i fizike. Mislim da roditelji preteruju sa tim vanškolskim aktivnostima, nauštrb književnih dela – ističe bibliotekar Jovanović, koji svake godine organizuje školsku izložbu posvećenu nekom domaćem piscu i na taj način pokušava da ga približi đacima.
Ministarstvu prosvete zamera što na nedavno ažuriranom sajtu nema spiska obavezne lektire. Naglašava da roditelji i javnost u Hrvatskoj, na primer, mnogo više prate i reaguju na promene u školskoj lektiri, nego kod nas.
Hrvatsku javnost upravo je ovih dana ustalasala odluka prosvetnih vlasti da sa spiska preporučene lektire izbace "Dnevnik Ane Frank", svedočenje o strahotama Holokausta. Knjiga je povučena u popriličnoj tajnosti, ali je tu činjenicu na videlo u autorskom tekstu izneo književnik Miljenko Jergović, što je tek onda pokrenulo lavinu komentara u Hrvatskoj. Ovo književno svedočenje jevrejske devojčice u Srbiji se decenijama unazad analizira u sedmom razredu osmoletke, kroz odlomak u čitanci.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
