Izvor: Radio 021, 14.Feb.2021, 18:34
"Narodne patrole" danas jure i zastrašuju migrante, a koga će sutra?
Dok je policija prethodnih dana sprovodila akcije pronalaženja neregularnih migranata i njihovog sprovođenja u prihvatne centre, “Narodne patrole”, iako bez policijske značke, nastavljaju lov na ljude.
Kako piše Istinomer, Pod izgovorom da su "sve agresivniji", a njihovi napadi "sve učestaliji", članovi ove neformalne desničarske grupe već godinu dana presreću migrante, ograničavaju im kretanje i sprovode, kako to oni nazivaju, "građanska hapšenja". Sve svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << akcije snimaju i objavljuju na društvenim mrežama, pod parolama - "Stop naseljavanju migranata", "Da ulice opet budu sigurne" i "Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost", šireći ksenofobiju i antimigrantsko raspoloženje. Preuzimanje zakona u svoje ruke pravdaju neefikasnošću policije i tužilaštva, a sebe predstavljaju kao rodoljube, koji, kako kažu, štite srpsku nejač od izbeglica.
Iako su pojedine nevladine organizacije i političke stranke još prošle godine pozivale nadležne da hitno reaguju i sankcionišu njihovo nezakonito ponašanje, grupa predvođena Damnjanom Kneževićem, osnivačem i bivšim potpredsednikom Srpskog sabora Zavetnici, i dalje funkcioniše.
Iz objava na društvenim mrežama vidi se da policija legitimiše i poziva na informativne razgovore njene članove, ali za sada bez epiloga iako je o njihovom delovanju obavešteno i nadležno tužilaštvo.
U Višem javnom tužilšatvu u Beogradu za Istinomer navode da je policija postupila po njihovim zahtevima i da je dostavila izveštaje o prikupljenim podacima povodom navedenog događaja.
"Predmetni postupak je u fazi odlučivanja. Ukoliko su prikupljeni podaci dovoljni za donošenje odgovarajuće javno-tužilačke odluke, o tome ćemo obavestiti javnost. Ukoliko kumulativ do sada prikupljenih podataka i dokaza bude zahtevao još neku proveru, i o tome ćemo obavestiti javnost", navode u VJT.
Lažne vesti u službi ksenofobije
I Komesarijat za izbeglice i migracije jasan je u vezi s postojanjem "narodnih patrola" – "takve organizacije nisu ni potrebne ni poželjne, jer Srbija ima svoje snage bezbednosti koje brinu o redu u državi i kojima treba prepustiti da rade svoj posao".
Osim "patrola", Komesarijat upozorava da od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije u martu prošle godine na društvenim mrežama postoji još nekoliko grupa koje svakodnevno objavljuju izrazito antimigrantski sadržaj.
"Samo u toku janaura ove godine objavili su 64 antimigranstke 'vesti', dve dnevno, predstavljajući sve migrante kao kriminalce koji su opasnost po građane i društvo sa jedne strane, a sa druge kao privilegovane osobe kojima se navodno u Srbiji dele kuće i planira njihovo masovno naseljavanje. Reč je o pomoći našim izbeglicama iz BiH, Hrvatske i raseljenima sa KiM, što pokazuje da autori tih 'vesti' ili ne poznaju materiju ili to rade sa svesnim ciljem da izazovu negativna osećanja domaćeg stanovništva prema migrantima", kažu za Istinomer u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
Pojačanom antimigrantskom raspoloženju prošle godine doprinele su i pojedine političke stranke, koje su u predizbornoj kampanji sticale poene na antimigrantskoj retorici, tvrdeći da su navodno povećani nasilje, krađe i pokušaji silovanja. Koje se sve neistine šire o migrantima u Srbiji možete da pročitate na OVOM LINKU.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova ne odgovaraju na pitanja o tome da li se i, ukoliko jeste, za koliko se povećao broj krivičnih i prekršajnih dela koje su počinili migranti. Na ta pitanja ne odgovaraju ni u Komesarijati za izbeglice, jer, kako navode, nisu nadležni za vođenje takve statistike. U ovoj instituciji navode da sporadičnih incidenata ima, ali da se dešavaju uglavnom među migrantskom populacijom.
Međutim, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da bi Komesarijat, kao institucija koja upravlja migracijama, morao da ima i informacije o broju krivičnih i prekršajnih dela koje su počinili migranti. Napominje i da je potrebno da institucije – od policije i tužilaštava do lokalnih sudova, sakupe te podatke i sistematizuju ih kako bi javnost imala pravu sliku o problemu. Kako kaže, velika je zabluda da su migranti počinioci ogromnog broja krivičnih dela, a da tačne podatke i statistike nadležni ne iznose.
Za gubitak poverenja u institucije, kada je reč o migracijama, tvrdi Đurović, odgovoran je i Komesarijat za izbeglice i migracije, koji bi, kako kaže, morao da bude mnogo aktivniji i transparentniji. I dok u Komesarijatu navode da u centrima, po podacima od 12. februara, boravi 5.543 migranta, a da je van centara još oko 800 njih, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tvrdi da je taj broj veći.
"Sada je sigurno 1.500 ljudi van kampova. A u to vreme kada je problem nastajao, Komesarijat je govorio da je 4-5.000 ljudi u zemlji, a onda kada je morao sve da ih smesti, došlo se do cifre od 9.000 tokom tog talasa u aprilu, kada su zbog pandemije bili svi u 'lokdaunu'. I onda je postalo očigledno da su ili nestručni ili da su zlonamerno informisali javnost", kaže Đurović.
On smatra da upućivanje migranata u smeštajne kapacitete očigledno ne funkcioniše kako treba “kada imate nekoliko hiljada ljudi van kampova”. Upitni su, navodi, i uslovi za život u kampovima, pitanje zaštite osetljivih kategorija u migrantskim centrima, pitanje registracije tih ljudi, njihovog pravnog položaja u zemlji, obrazovanja, inkluzije i integracije.
"Građani koji se plaše, plaše se s pravom, nisu svi ksenofobični. U tom opštem haosu počinju da formiraju stavove koji nisu pozitivni prema migrantima, jer ti ljudi na terenu vide razloge za svoje strahove, a ne dobijaju sistemski odgovor, ne dobijaju poruku koja treba da im kaže šta sledi, šta će se dešavati, koja su pravila, kako će se rešavati pitanje migrantske krize, kakav je stav naše vlasti prema tome. Ako ništa ne dobijaju od sistema i institucija, okreću se sami da tumače, okreću se tim ekstremnim opcijama", zaključuje Đurović.
Ceo tekst Istinomera možete da pročitate na OVOM LINKU.
Autor: Istinomer
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
