Izvor: Radio 021, 04.Avg.2017, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građane ne zanimaju magični politički programi
Profilisani birači građanskih stranaka i intelektualna javnost često žele od opozicije da čuju ideje i programe, ali većinu birača programi teško mogu da zainteresuju.
Kako piše Dojče vele (DW), veliki deo intelektualne javnosti u Srbiji smatra da je glavni razlog neuspeha opozicije nedostatak ideja i pravih programa. Enormna količina energije se stoga troši na pronalaženje nekakvog magičnog političkog programa kojim bi se pobedila naprednjačka vlast, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ali kako vreme odmiče – a sa njim prolaze i izborni ciklusi – postaje jasno da birače programi skoro uopšte ne zanimaju.
Na prvi pogled bi se reklo da srpski birači prilično površno shvataju izborni proces, jer su umesto programa, kriterijumi za glasanje ili lične simpatije i nesimpatije formirane na osnovu tabloidnih hajki, mutne predodžbe o nekakvim politikama, a dosta se kod birača ceni i vickastost.
Novinar Đorđe Vlajić napominje u razgovoru za DW da sve stranke imaju neke političke programe, ali da njih malo ko čita.
"Sve se u suštini svodi na predizborna obećanja. Građani se opredeljuju pre svega prema strankama i njihovim liderima. A dosta važan faktor na izborima je i strah od promene. Bar u Srbiji se na izborima pokazalo da od goreg ima i gore, i zato se sada građani boje da menjaju svoj glas", navodi on.
Obećanja važnija od svega
Najupečatljiviji primer relativnog značaja političkog programa je vladajuća Srpska napredna stranka. Ako se ponovo prelista njihova predizborna Bela knjiga, napravljena uoči izbora 2012 godine, tamo stoji da se "SNS zalaže za očuvanje Kosova i Metohije u granicama Srbije, i za Srbiju u Evropi". Kritičari vlasti smatraju da je potpisivanjem Briselskog sporazuma SNS praktično odustala od očuvanja Kosova u granicama Srbije, a te optužbe su samo pojačane nakon poziva Aleksandra Vučića na "unutrašnji dijalog" o Kosovu.
No, isto tako se ne može reći da SNS nije biračima pružila priliku da je kazne zbog eventualnog nepoštovanja sopstvenog programa. Umesto toga, istraživanja navodno pokazuju porast popularnosti naprednjaka, po čemu bi se dalo zaključiti da su obećanja ipak najvažnija.
Đorđe Vuković iz CESID-a smatra da "takva mogućnost svakako postoji, ali da nakon izvesnog vremena nešto ipak mora da se ispuni. U celom procesu vladajuća stranka je u stanju da nešto od toga što je obećavala ispuni, a drugi deo su neispunjene nade. Svaki politički izbori su na neki način upravljanje nadama a ne realnošću".
Sve to zajedno je obeshrabrujuća poruka svima koji misle da će pažljivo pripremljenim programom postići uspeh na izborima.
Zanimljivo poređenje se može napraviti i između naprednjaka i Liberalno-demokratske partije (LDP). Protivnici vlasti tvrde da naprednjaci do detalja sprovode program LDP-a, ali zbunjujuće deluje što je sam LDP već dugo ispod cenzusa – u parlament se prošli put uvukao tek u tročlanoj koaliciji. Dotle vlast, s navodno istim programom, ima 60 odsto podrške i skoro nepodeljene medijske simpatije za koje, istina, u najvećoj meri mogu da se zahvale kontroli medija, piše DW.
Đorđe Vuković ponavlja već razrađenu tezu da će "opozicija teško moći nešto da uradi dok ne dođe do pada vladajuće koalicije", pre svega do slabljenja popularnosti Aleksandra Vučića. Tada bi se, kaže on, mogli pojaviti lideri, teme i programi.
"Do tada ne mislim da će neki program ili neka nova ideja nešto bitno promeniti na političkoj sceni. Dodatni problem opozicije je što ona nema svoju lidersku ili stožernu stranku – sve dok se to ne desi nema tu ništa od promena", zaključuje Vuković.
Autor: Dojče vele
