Izvor: Radio 021, 20.Nov.2017, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deinstitucionalizacija pruža integraciju osoba sa invaliditetom u zajednicu
Proces deinstitucionalizacije u Srbiji kod dece primenjuje se već nekoliko decenija, dok je kod odraslih osoba sa psihičkim i intelektualnim poteškoćama započet pre nekoliko godina.
Dom "Čurug" za smeštaj osoba sa psihičkim smetnjama je pilot ustanova u procesu transformacije i razvoja usluga u zajednici. Oni već izvesno vreme sprovode taj proces, te su do sada 20 korisnika izmestili u kućice u kojima oni vode samostalan život i tako se integrišu u zajednicu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Predstavnik Udruženja za promociju deinstitucionalizacije Marko Miličević ističe da deinstitucionalizacija ne podrazumeva da korisnici bivaju prepušteni sami sebi, nego da i dalje imaju pratnju i budu pod nadzorom stručnjaka, ali i da imaju svoj prostor i humane uslove za život.
"U našem slučaju, deinstitucionalizacija je transformacija ustanove sa institucionalnog domskog smeštaja na prelazak korisnika na život u zajednici. Formalizovana usluga se zove stanovanje uz podršku, koju mi pružamo od 2015. godine, gde smo preselili prvih šestoro ljudi iz doma u Čurugu u zajednicu, gde oni žive samostalno, uz našu podršku koliko im je potrebna. Zaista imaju jedan novi vid života u odnosu na instituciju, ovo su za njih pozitivne promene", kaže on.
Miličević objašnjava da država finansijski ne pomaže dovoljno i da je ipak ovaj vid usluge zasnovan za sada na finansiranju putem projekata.
"Država jeste ovo prepoznala kao svoju politiku, ali što se tiče finansija, one jesu za sada zasnovane na projektnom finansiranju. Dom Čurug je sa ustanovom Veliki Popovac pilot projekat u procesu deinstitucionalizacije, što podrazumeva brži tok priče. Mi smo tokom 2014. godine razradili plan transformacije ustanove, koji znači u svakom segmentu kako ćemo se dalje razvijati. Primarno nam je stanovanje uz podršku, gde bismo iselili korisnike i u jednom trenutku dom kao takav neće postojati, ostajemo pružaoci usluge uz stanovanje uz podršku. Država finansijski pomaže, ali nedovoljno, nema jasne politike. U poglavlju 19 u pregovorima sa Evropskom unijiom jedan od segmenata jeste deinstitucionalizacija, tako da očekujem da se u jednom trenutku te stvari intenziviraju, jer naš cilj jeste deinstitucionalizacija", dodaje Miličević.
Miličević kaže da je velika potreba korisnika za izmeštanjem i da bi osnivanje centara za mentalno zdravlje bila dobra prevencija.
"Ono na šta mi idemo jeste totalna samostalnost. Naše kuće se nalaze u dubini sela, udaljene od doma, ljudi imaju osećaj da žive sami uz podršku, ukoliko im je potrebna. Sa projektom Otvoreni zagrljaj negde oko sto ljudi je izašlo da živi u zajednicu. Postoje nevladine organizacije koje pružaju uslugu, na nivou većih centara, a velika je potreba za uslugom i nema je dovoljno. Dolaze nam korisnici iz Beograda, koji zahtevaju vrlo malo podrške i mogli bi samostalno da žive, ali od Centara za socijalni rad dobijamo odgovor da to nije opcija jer oni nemaju kome da se obrate", navodi on.
Defektološkinja Kristina Milosavljević smatra da proces deinstitucionalizacije nije na najbolji način sproveden u Srbiji i da se korisnici neretko samo prebacuju iz jedne institucije u drugu.
Kristina kao primer dobre prakse navodi i Dom u Veterniku. Ona ukazuje i na to da period od godinu dana jeste dovoljan za osnaživanje i samostalan život, ukoliko je deinstitucionalizacija pravilno sprovedena.
Milosavljević smatra da korisnici jesu zainteresovani za izmeštanje iz istitucija, a prebacivanje usluge na lokalne samouprave pomoglo bi da se korisnici trajno vraćaju u svoju sredinu, poručuje Marko Miličeviuć.
Trajna podrška van institucija socijalne zaštite još uvek je u Srbiji alternativni oblik, ali iskustvo postojećih servisa za samostalno stanovanje pokazuje da ovakva praksa doprinosi osamostaljivanju i većoj ravnopravnosti.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Moj komšija". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Autor: Suzana Stojićević (suzana@021.rs)
.jpg)
