Izvor: Politika, 03.Jan.2010, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Torta „reforma”
Napravio sam novogodišnju tortu. Statistički kolač o životu Beograđana u 2009. godini. Okrugao, šaren, lep na oko... Ali bez trunke šećera.Najveći njegov deo, označen oker nijansom – preko svake mere narastao patišpanj – pripada osiromašenim sugrađanima: zauzeli su čak 70 procenata. Nekadašnja dobrostojeća srednja klasa sada je nalik tanušnom filu od dva-tri jajceta nekog namučenog gradskog golupčeta: „širi” se na veoma uskih i bledožutih 20 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i to bez vanile. Deset posto su bogataši, zastupljeni bordo glazurom od mlevenih oraha, al’ izgleda – ustajalih. Kao da već dugo tapkaju u mestu i žive od stare slave. Što su uzeli – uzeli, nema više šta. Zagrebali su kašikom u dno čanka...
Istraživanje koje sam sproveo među bližim i daljim rođacima, komšijama, prijateljima, poznanicima i slučajnim prolaznicima pokazalo mi je da smo na jedvite jade preživeli jednu od najtežih godina u istoriji civilizacije i svekolikog Srpstva. Dobijena „torta” od procenata,veran grafički prikaz odgovora ispitanika,iako neukusna, bljutava i pomalo gorka, biće značajna nekim budućim proučavaocima našeg društva kao svedočanstvo užasnog perioda u kojem smo se obreli na početku 21. veka, a koji je pak direktna posledica našeg ponašanja u ranijim vekovima.
Suočen s gnevom sugrađana – kome je danas stalo do ankete! – pribegao sam metodi samopopunjavanja „kućica” na obrascu. Ukoliko bi mi na pitanje „Koliko Vam je bila teška 2009?” iz telefonske slušalice uvo zaparala psovka, na osnovu stepena vulgarnosti iksirao bih srazmerni udeo teškoća u preživljavanju sagovornika, odnosno svrstao bih ga u neku od socijalnih grupa. Na primer: Janaćko Petrović sa Labudovog brda mi je odgovorio: „Da se nosiš i ti i 2009! Da mi je da te dovatim ovim svojim žuljevitim vodoinstalaterskim rukama, zavrno bi te ko slavinu...” Odmah sam ga svrstao među „vrlo teško preživele”. Komšija Mikulić, iako sam mu prvo uljudno čestitao Novu godinu i Božić, opsovao mi je i majku i oca, što ga je automatski dovelo u grupu – „na ivici sirotinje”. A anonimni putnik, kojeg sam saleteo u noćnom busu da mi popuni listić o stanju džepova i duha žitelja prestonice, „pomenuo” mi je decu i nerođene potomke, i „osvrnuo se” na seme i pleme. Zamahnuvši pri tom da me udari, u krivini je zalepio konduktera upornog u potraživanju sto dinara za kartu, koje anketirani uopšte nije imao. Kavgadžiju i švercera svrstao sam u kategoriju „zagazio u najcrnju bedu” što mu nije pomoglo da ga cajkani, uz asistenciju šofera, već na sledećoj stanici ne sprovedu u „maricu”.
Od interesantnijih odgovora pristiglih poštom ističe se onaj na pitanje „Šta ste najviše jeli u proteklih 12 meseci (podvući namirnicu i upisati količinu: meso, sir, jaja, povrće, voće, kafa, pivo, kolači, drugo__________), Zorka Kelečević iz Padinske Skele podvukla je reč povrće i dodala na liniji „pasla travu, idijote!”, Rajka Pavlov iz Kaluđerice pocrtala „meso” – „krilca iz sopstvene proizvodnje, 2 ka-ge nedeljno”, a Novak Marović sa Medakovića zaokružio „drugo”, pa opreo tri zamršena reda „predavanja”. Žvrljotinu dešifruju moji saradnici grafolozi, a prva nezvanična tumačenja, blago rečeno, ne ukazuju na dobre namere gospodina Marovića.
Pitanje po pitanje, odgovor po odgovor, i eto nama „poslastice”...
Baka me načas prekide.
– Ajde, sine, ustani malo od kompjutera... Uzmi parče kolača.
– Kakvog sad kolača?
– Prazničnog. Napravila sam tortu „reformu”. Bilo je krajnje vreme da taj oprobani recept dođe na red. Deca i snajka oduševljeni, eno ih, samo mažu.
Prihvatam tacnu. Kašičicom načinjem bakinu „reformu”. Sjajna! Baš kakva i treba da bude. S dvostruko manje patišpanja od mog kulinarskog čuda – oko 35 odsto! Ima fila o-ho-ho! Bar 65 procenata! I znatno manje „glazure”... pet posto! Topi se u ustima. Miriše na vanilu! A što je slatkaaa... Dako nam i 2010. bude takva.
Darko Kalezić
[objavljeno: 04/01/2010]
