Izvor: Večernje novosti, 05.Jan.2014, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radi kao Grk na praznik

TOTALNI saobraćajni kolaps, dugi redovi za ulazak na parkinge velikih šoping-molova, višečasovno čekanje u bankama da bi se namirile obaveze, potpuno su netipične scene za Atinu u toku božićno-novogodišnjih praznika. Nekada se u ovo vreme, naročito ako se kao ove godine namesti da se Božić slavi u sredu i četvrtak, petak povezivao sa vikendom, a ponedeljak se „nadogradi“ kao slobodan dan, koji se nikada ne odradi, a onda se ide na doček Nove godine u utorak. Naravno, sreda >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i četvrtak su dani praznika. O plaćanju obaveza retki su razmišljali, jer to inače nije bila obavezna disciplina. Umeo je to u Grčkoj da bude baš lep desetodnevni bezbrižni zimski odmor. Sve su kockice i ove godine bile tu, ali se džabalebaroški mozaik nije sklopio. Grci su večnu dilemu „radi da bi živeo ili živi da bi radio“, onomad transformisali u „živi da bi uživao“, sa masovno prihvaćenom varijacijom - što manje radiš, više ćeš elana imati da se boriš za prava koja ti ne pripadaju i kritikuješ one koji rade. No, baš je Grk, Heraklit iz Efesa, utemeljio „panta rei“, pa nema razloga da se i naprasno stečene navike temeljno ne promene, kada to surova realnost naloži. A, ovde je dogorelo do nokata, pa je čak i Božić, koji Grci obeležavaju 26. decembra, proslavljen - radno. Gradske vlasti u Atini su odlučile da promovišu „bele noći“ u kojima će većina muzeja, trgovina, pozorišta, kafeterija, bioskopa, pozorišta uredno raditi najmanje do 23.00 u dane praznika. Uredba nije obavezna, ali je većina nadležnih iz pomenutih trgovina i ustanova kulture prihvatila inicijativu gradske uprave. Bunili su se iz Udruženja trgovaca, ali to im spada u opis posla, pošto moraju da isplate dnevnice radnicima za uvećanu radnu obavezu.SKUPA STRUJA, CRNO NEBO VLADA je odlučila da časti siromašne građane strujom tokom praznika. Ne iz velikodušnosti, nego da bi spasla ono malo ozona nad Atinom, jer su svi štedeli preskupu struju i aktivirali davno zaboravljene šporete i dotrajale kamine. Zacrnilo se nebo nad Atinom, toliko da se sa Likavitosa, uzvišenja nad Kolonakijem, nije video Akropolj. Dobra je i besplatna struja nekoliko dana, kad već nema 13. plate, božićnih poklona, nema bonusa zbog pravilne upotrebe kompjutera ili nekašnjenja na radno mesto, a delili su se i za veće besmislice. Jednostavno rečeno - sve je dobro kad je ostalo samo sećanje na raskošnu paletu onoga što se nekada delilo šakom i kapom. Ko zna gde su „najveća jelka u Evropi“, „šećerni grad“, hiljadu svetiljki i svetlosni aranžmani stotina lasera i još mnogo toga iz vremena kada se nije pitalo za cenu. Ostao je brod sačinjen od belih svetiljki. Simbol Atine. Lebdi pitanje u vazduhu: kuda plovi i hoće li pronaći mirnu luku? Da li je u pitanju privid, ili se podsvesno i u ovome danas traži pozitivna strana osiromašene stvarnosti, ali deluje da su nekada ljudi kroz sav taj luksuz prolazili sa nezainteresovanim, do prezira ravnodušnim izrazom lica. Vreva i praznično ludilo kao da su neutralisali svako osećanje. Ovih dana zračila je neka blagost sa lica ljudi koji su prolazili Sintagmom. Sa pažnjom su gledali na svet oko sebe. Da li se to vraćaju sebi posle avanture u ničim nezasluženo izobilje, pa susret sa stvarnim svetom čini da pronađu lepotu u stvarima i pojavama koje doskora nisu ni primećivali?
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Doček Nove Godine

Nastavak na Večernje novosti...