Izvor: Politika, 08.Apr.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prerađivačka industrija je naša tradicija
Uništili smo fabrike koje smo decenijama razvijali
Posle manje od dve godine od donošenja svoje industrijske politike do 2020, EU je prošlog oktobra predstavila dokument kojim se definišu osnove nove, bolje usredsređene industrijske politike zasnovane na investiranju u nove tehnologije. Srbija mora nešto slično da uradi, uvažavajući podjednako globalne procese i svoje specifičnosti. Umesto surogata, poput ad hok planova za reindustrijalizaciju, Srbiji je potrebna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nova revidirana strategija industrijskog razvoja. Sistematičnim pristupom izbegli bismo, na primer, licitiranje na temu prioriteta industrijskog razvoja, pa se ne bi dogodilo da poljoprivreda, koja nikako nije industrija, postane ,,prioritet industrijskog razvoja”. Pri čemu se zaboravlja da poljoprivreda u savremenoj ekonomiji ne postoji bez subvencija zbog inherentno niske akumulativnosti i ekstremne klimatske zavisnosti. Ili da energetika, za koju Srbija nema neophodne prirodne resurse, postane prioritet industrijalizacije. Ne bi se desilo ni to da prerađivačka industrija (manufacturing), koja u razvijenim ekonomijama učestvuje od 80 do 90 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji (kod nas sa nešto manje od 80 odsto), jednostavno bude zaboravljena. Nedovoljno promišljenim izborom favorita, zaboravili smo korpus industrijskih sektora koji čini samu suštinu industrije i njene nadmoći u odnosu na ostale grane proizvodnje. Jer prerađivačka industrija ne zavisi od lokalnih prirodnih resursa a omogućava stvaranje proizvoda velike dodate vrednosti, proizvoda u kojima je osnovni sadržaj znanje i inovativnost, a ne materijalni resurs. U prerađivačkoj industriji Srbija ima i najveću tradiciju, a tu leže i najveći potencijali za rast izvoza, za otvaranje radnih mesta, a i za rast malih i srednjih preduzeća.
IMT, IMR, Ikarbus, FAP, 14. oktobar, Industrija kablova Jagodina (nekadašnji FKS) i tako redom, neka su od mnogih velikih industrijskih preduzeća koja su danas u statusu restrukturiranja, a nekada su bila deo moćne prerađivačke industrije. Usredsređivanjem samo na ekonomsku ravan, ova preduzeća se posmatraju kao teret Srbije a pri tome potpuno izmiče pažnji njihov veliki razvojni potencijal. Ova preduzeća zapravo predstavljaju skrivenu vremensku i tehnološku prečicu za pokretanje procesa industrijalizacije.
Takođe važan aspekt industrijalizacije je tehnologija, čiju je ulogu, zajedno sa inženjerstvom, Srbija marginalizovala. Ključne odluke u delu industrijskog razvoja i oporavka privrede donose se bez inženjerskog razumevanja ovog procesa, gotovo isključivim delovanjem u ekonomskoj ravni. Takvim pristupom privatizaciju smo pretvorili u likvidaciju. Uništili smo sopstvene fabrike koje smo decenijama razvijali uz velika odricanja i napor, a tehnološki profil onoga što je ostalo tako duboko erodirali da se u ovom trenutku više od 85 odsto aktivnosti odvija u domenu niskih i srednjoniskih tehnologija.
Srbija nikako ne sme da se povlači iz dinamične svetske utakmice tehnološkog razvoja. Naprotiv, umesto inferiornog kretanja po putanji tehnološke kolonije i dugoročno posmatrano neodržive uloge generatora bagatelne fizičke radne snage, Srbija treba da se vrati na putanju aktivnog upravljanja svojim tehnološkim razvojem.
Da je to moguće pokazuje nam primer saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima na programu raketnog sistema ALAS, kojim se od pasivnog posmatrača i uvoznika transformišemo u stvaraoca i izvoznika tehnologije. Srbija ima veoma dobar obrazovni sistem za oblast inženjerstva, koji je uprkos dugogodišnjoj marginalizaciji u velikoj meri očuvan. Danas retko ko zna da je Srbija osamdesetih godina prošlog veka imala intenzivan program razvoja i proizvodnje industrijskih robota i da je masovno izvozila numeričke alatne mašine na tržište SAD. Još manji je broj onih koji se sećaju da su početkom pedesetih godina u kompaniji Ikarbus, koji se danas brutalnim administrativnim preprekama sprečava da za Beograd proizvodi autobuse, uspešno razvijani i proizvođeni mlazni avioni.
Srbiji su danas više nego ikada potrebni inženjeri, posebno mladi, nova tehnološka elita koja će izgraditi novu industriju Srbije, industriju baziranu na znanju, a ne na mišićima. Industrijalizacija je nemoguća bez simultanog i sinhronog delovanja u ekonomskoj i tehnološkoj ravni.
Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije–AINS
Sutra: Umesto kapitalnih mašina ostale su rupe
Petar B. Petrović
objavljeno: 08.04.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Evropska Unija
