Izvor: RTS, 28.Dec.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (28. 12. 2009.)
Press: Epidemiolozi apeluju: Ne ljubite se na dočeku 2010!, Novosti: Ne bi bilo rata da Alija nije mutio, Politika: Birokratija tupi SRP, Blic: Pola plate za novogodišnju trpezu, piše beogradska dnevna štampa
Epidemiolozi apeluju: Ne ljubite se na dočeku 2010!
Tokom novogodišnjih praznika, zbog masovnih proslava po diskotekama, restoranima i kafićima, pojačana je opasnost da se svinjski grip naglo proširi, upozoravaju za Press epidemiolozi. Građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se preporučuje da se ne ljube, a ako već hoće da poštuju novogodišnju tradiciju, neka se ljube samo sa najbližima i to ako nisu bolesni.
Dr Branislav Lazović, direktor Hitne pomoći i član beogradskog kriznog štaba za pandemiju, objašnjava za Press da bi najbolje bilo kada bi svi koji slave išli na novogodišnji maskenbal i to na otvorenom i pri tom nosili masku.
- Na otvorenom je verovatnoća mala da se proširi grip. Tako su u manjoj opasnosti oni koji idu na slavlje na nekom trgu, nego građani koji će praznike čekati u zatvorenom. Ko god se oseća slabo, pa makar imao i temperaturu 37,1, treba da ostane kod kuće. Samo će sebi naškoditi i neće se lepo provesti - ističe Lazović.
Prema njegovoj oceni, treba se ljubiti samo sa ljudima koje poznajete. Povećan broj pacijenata koji će imati simptome svinjskog gripa, a koje su „zaradili" tokom novogodišnje noći, Lazović očekuje već od 5. do 8. januara.
- Procene su da će od 15 do 20 odsto ljudi preležati svinjski grip, a da neće ni znati da ga imaju. To su oni slučajevi bez klasičnih simptoma. Veliki broj građana će imati sasvim blage oblike, da dva puta kine i da mu malo curi nos. Samo pet odsto građana će imati teži oblik i manifestacije. Očekuje se da će inkubacija trajati oko sedam dana - kaže Lazović.
Ne bi bilo rata da Alija nije mutio
Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je da nema nikakve sumnje da je postojao sporazum između njega i američkog diplomate Ričarda Holbruka koji mu je u ime SAD dao amnestiju od Haškog tribunala u zamenu za povlačenje iz politike, ali koji nije ispoštovao.
U eksluzivnom intervju za "Večerenje novosti", prvom koji je dao posle više od 13 godina nekom srpskom mediju i posle godinu i po dana provedenih u zatvoru Haškog tribunala gde čeka da mu počne suđenje, Karadžić je kazao da je uveren da bi Holbruk "ispunio svoju obavezu, da je mogao, ali on to neće da prizna, a to nije lepo".
"On je veoma ozbiljno mislio o svemu što je radio sa nama, razgovarao uz puno uvažavanje...Holbruk "je, pre svega, bio pragmatičan, uporan i nasilan, ali je bio svestan prave prirode konflikta. Bio je potpuno svestan da mi nismo ratni zločinci", inače, ne bi ni pregovarao sa nama", rekao je Kardžić, jedan od najtraženijih haških begunaca.
Upitan koje su sve opcije postojale za BiH i da li se rat mogao izbeće, Karadžić je rekao da je najbolja opcija bila opstanak Jugoslavije, da je to bilo i stanovište (muslimanske stranke) SDA sve do kraja januara 1991, a da se onda nešto desilo sa Alijom Izetbegovićem "trpeo je neke pritiske, i SDA je krenula silovito i nasilno ka nezavisnosti".
"Ali, kad je SDA krenula u uništavanje zajedničke države, sa ciljem potčinjavanja Srba u unitarnoj BiH, mi smo izabrali svoj legitiman put: preduzeli smo mere obezbeđenja opstanka kroz osiguranje konstitutivnosti i suverenosti tamo gde smo bili suverena većina", rekao je bivši lider bosanskih Srba.
Upitan u čemu je bila tajna njegovog skrivanja pod imenom doktora Dragana Dabića sve do jula prošle godine, Karadžić je rekao da mu se nije desilo da ga u Srbiji negde legitimišu, jer je bio "uzoran građanin", dodajući da je "osetio" da ga neko prati početkom juna.
On kaže da će se njegova odbrana pred Haškim sudom, koji ga je optužio za genocid i ratne zločine u BiH, zasnivati "na iznošenju najvećeg mogućeg obima istine".
"A, istina je, videće ceo svet, dijametralno suprotna od slike koja je stvorena. I zato je ovaj proces deo Božije pravde, i on će celu krizu osvetliti i razjasniti. Zbog toga ne sme da bude smandrljan", zaključio je on.
Birokratija tupi SRP
Giljotina ne miruje ni pred novogodišnje praznike, a zbog SRP-a (Sveobuhvatna reforma propisa) trese se ministarski kabinet. Vlada će sutra, kako „Politika" saznaje, na preporuke privrednika u okviru akcije SRP izbaciti iz upotrebe 204 zakona, uredbi, odluka i podzakonskih akata i usvojiti preporuku za izmenu još 223 propisa ukoliko na sednici vlade ne pobedi „birokratski lobi". Ako ministri sutra prihvate predloge privrede, već prvog meseca iduće godine, posle usaglašavanja s nezavisnim regulatornim telima, još 122 propisa biće izmenjeno kako bi se građanima i privredi olakšala komunikacija s državnim organima. A sudbina preostalih stotinak propisa biće odlučena u kasnijim mesecima naredne godine.
Prema računici koja je dostavljena vladi ukidanje samo 34 zakona (od 223) doneće uštedu od 6,11 milijardi dinara ili 64,3 miliona evra. A od 122 preporuke koje tek treba usaglasiti - 15 treba da donese uštedu od 11,5 milijardi dinara (121,6 miliona evra). Ukupna ušteda na godišnjem nivou (ako se ukine 427 zakona i propisa) biće 17, 6 milijardi dinara (185,9 miliona evra).
Među preporukama koje će vlada usvojiti, najveću uštedu - 1,9 milijardi dinara (20,7 miliona evra) donosi produženje važnosti putnih naloga sa sedam na 30 dana (obrasci putnog naloga biće objavljeni na internet stranici Ministarstva za infrastrukturu). Zatim sledi ukidanje obaveze zaposlenog da potpisuje evidenciju o zaradi, koja donosi uštedu od milijardu dinara (10,7 miliona evra), a 808 miliona dinara (8,5 miliona evra) uštedeće se tako što će malim i srednjim preduzećima biti omogućeno elektronsko dostavljanje PPOPJ i PPOD obrazaca. Ukidanje suvišne procedure dostavljanja faktura Deviznom inspektoratu i dostavljanja izveštaja o obavljenim investicionim radovima uštedeće se 622 miliona dinara (6,5 miliona evra), a 504 miliona dinara (5,3 miliona evra) uštedeće se smanjivanjem putarine za kombi vozila.
Inspekcije će ubuduće morati da formiraju zajedničko koordinaciono telo, da racionalizuju teritorijalne jedinica, da zajednički izlaze na teren i da imaju zajednički softver što će doneti uštedu od 346,3 miliona dinara (3,6 miliona evra). To što će poreski obveznici ubuduće moći da imaju uvod u poreske kartice elektronskim putem značiće uštedu od 336,8 miliona dinara (3,5 miliona evra). Dva miliona evra uštedeće se usaglašavanjem domaćih sa evropskim propisima o dozvoljenom pritisku u sudovima za komprimovane gasove, miliona evra će se uštedeti ukidanjem obaveze obaveštavanja poreske uprave o promenama registrovanim u Agenciji za privredne registre a više od 850 hiljada evra biće ušteđeno izdavanjem elektronskog izvoda ove agencije.
Paket SRP-a koji će vlada sutra usvojiti čini skoro dve trećine ukupnih preporuka privrede ali to je, nažalost, samo jedna trećina ušteda po svim preporukama (64,3 miliona evra od ukupno 185,9 miliona evra). Posle usaglašavanja s regulatornim telima, pod uslovom da budu usvojene sve preporuke privrednika, dodatna ušteda na godišnjem nivou biće od 121,6 miliona evra.
Pola plate za novogodišnju trpezu
Tradicionalna novogodišnja trpeza usled loše finansijske situacije izazvane krizom ove godine u mnogim domovima biće daleko skromnija nego ranijih godina. Međutim, čak i sa smanjenim količinama hrane i pića, za novogodišnju večeru treba izdvojiti bar pola prosečne plate ili, kako je „Blic" izračunao, oko 15.000 dinara.
Nekada se Nova godina u srpskim domovima dočekivala uz bogatu menzu, svadbarski kupus, sarmu, rusku salatu, prebranac, pečeno prase ili jagnje i razne druge đakonije zalivane različitim vrstama pića, a večera je završavana iznošenjem na sto bar deset vrsta sitnih kolača. Usled ekonomske krize, koja je na vrata Srbije zakucala krajem prošle godine, praznična trpeza ovoga puta kod mnogih će biti dosta skromnija.
Nakon zagrevanja, treba poslužiti domaću sarmu, a za večeru za osmoro ljudi mora da se savije najmanje 20 sarmi, posle čega ide praseće pečenje uz koje ide ruska salata, turšija, kiseli krastavci i domaći ajvar. Večeru, naravno, prati i piće i najmanje jedna torta ili pet-šest vrsta sitnih kolača. Za sve to treba izdvojiti oko 12.500 dinara.
- Oni koji nemaju novca za pečenje kao zamenu u rerni mogu da ispeku svinjsku plećku sa krompirom, što će ih izaći jeftinije nego prasence na ražnju od oko pet-šest kila - kaže Grujić.
