Izvor: RTS, 01.Okt.2013, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počelo jesenje zasedanje Skupštine

Skupština Srbije počela redovno jesenje zasedanje. Poslanici razmatrali nova zakonska rešenja o legalizaciji objekata. Postoje hiljade krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje na koje državni organi ne reaguju, rekao resorni ministar Velimir Ilić.

18.55 - Poslanici završili rad, nastavak sutra u 10 sati.

17.35 - Popodnevni deo debate o novom zakonu obeležila polemika ministra Velimira >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ilića i lidera URS-a Mlađana Dinkića. 

15.20 - Skupština nastavila sednicu o legalizaciji objekata. 

14.00 - U toku pauza u Skupštini Srbije.  

 12.10 - Počela rasprava o Predlogu zakona o legalizaciji objekata.

10.05 - Intoniranjem državne himne "Bože pravde" počelo jesenje zasedanje parlamenta. Na početku sednice, poslanička pitanja.

Počelo je jesenje zasedanje Skupštine Srbije. Na dnevnom redu prve sednice bili su Predlog zakona o legalizaciji objekata, kao i izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Demokratska stranka negodovala je što predlozi njenih zakona koji, izmađu ostalog, predviđaju direktan izbor gradonačelnika nisu uvršetni u dnevni red Skupštine Srbije, dok naprednjaci odgovaraju da nema razloga za takve napade demokrata na SNS i da se o tome ne može razgovarati "po hitnom postupku".

Poslanici DS na početku jesenjeg zasedanja parlamenta zatražili su da se na dnevi red po hitnom postupku uvrste predlozi zakona o lokalnoj samoupravi, o glavnom gradu i o lokalnim izborima, kojim se između ostalog, traži da građani direktno biraju gradonačelnika, kao i da se odbornici biraju po većinskom i mešovitom sistemu, što nije dobilo potrebnu podršku u parlamentu.

Na početku radnog dana poslanici su postavljali pitanja, kao i svakog utorka i četvrtka, a potom prešli na raspravu o novim zakonskim rešenjima iz oblasti legalizacije, koja predviđaju mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina.

Obrazlažući Predlog zakona o legalizaciji objekata, ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić rekao je da je otac lidera jedne stranke uzimao mito kako ne bi rušio nelegalno sagrađene objekte.

Ilić je rekao da postoje hiljade krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje na koje državni organi ne reaguju, a da su lokalne vlasti i inspektorati divlju gradnju godinama tolerisali.

"U Beogradu je građeno nelegalnih objekata u vrednosti od 100 miliona evra. Krivična prijava je u fioci, ne dira se. Otac lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte. Da li je neko aktivirao tu kriviču prijavu, a MUP je ima? Nije", istakao je ministar.

Ilić je naveo da postoji 3.000 objekata koji su izgrađeni u zabranjenoj zoni, ali nije naveo gde, i dodao da mu je, kada je pitao zašto je to dozvoljeno, rečeno: "Kako inspektori da idu? Znate ko sve tamo gradi".

Ilić je rekao da 60 odsto fabrika prodatih u privatizaciji nije imalo ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu i naveo da će novim zakonom o planiranju i izgradnji građevinske dozvole biti besplatne.  Naveo je da se zna šta treba uraditi da bi se suzbila divlja gradnja, a to je da u rešavanje tog problema treba da se uključe sve institucije, lokalne vlasti, inspektori, tužilaštva, sud, policija.

Prema njegovim rečima, mnogi ministri su pokušavali da reše problem divlje gradnje koji traje 30 godina, ali nije bilo jedinstva. Taj problem, dodao je, ne može da reši samo ministar ili ministarstvo koje ima samo 10 inspektora.

Popodnevni deo debate o novom zakonu o legalizaciji obeležila je polemika ministra Velimira Ilića i lidera URS-a Mlađana Dinkića, koji je rekao da u oblasti građevine postoji haos, čiji je legalizacija samo jedan deo.

Dok je Dinkić tvrdio da se predugo čeka na građevinske dozvole, da je Makedonija za razliku od Srbije uvela elektronsku građevinsku dozvolu, Ilić je naglasio da je krivac za takvo stanje loša privatizacija građevinskih preduzeća.

Opozicija neće podržati zakon

Dinkić je rekao da URS ne može da podrži nova zakonska rešenja, jer bez giljotine propisa i sistemskog zakonskog rešavanja haosa u građevinarstvu, ni legalizacija ne može parcijalno da se reši.

Podršku zakonu neće pružiti ni demokrate, jer, tvrde, nudi neprecizna i kontradiktorna rešenja koja neće biti primenjiva, a u nekim odredbama i dalje je neustavan.

Njegova kontradiktornost, navode, ogleda se u tome što se u jednoj odredbi propisuje da je plaćanje naknade za uređenje obavezno pre podnošenja zahteva za legalizaciju, dok se, dodaju, u drugom članu kaže da se nakanda plaća u trenutku kada vlasnik objekta dobije pozitivno mišljenje nadleznog organa da objekat može biti legalizovan.

Poslanici DS-a ocenjuju da je zakon takođe neprecizan i nepotpun, jer ne obavezuje državnu administraciju da postupa, odnosno ne postoji nijedan rok u kome državna administarcija mora da odgovori na zahteve koji su podneti.

U Savezu vojvođanskih Mađara ističu da se mora doneti zakon koji će precizno formulisati šta treba da se radi, koje su obaveze, rokovi za institucije koje sprovode legalizaciju, kao i način plaćanja i šta će biti sa nelegalnim objektima za koje nisu predate zahtevi.

Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine navode da zakon ima niz manjkavosti, a jedna od njih je to što zakon ne predviđa kaznene odredbe za građevinske inspektore, koji donose rešenja, a upravo su oni, kako smatraju, najveći krivci za bespravnu gradnju.

U klubu "Zajedno za Srbiju" kažu da je bolje da postoji neki zakon po kome se može rašiti problem legalizacije objekata nego da ga nema, ali i dodaju da nije jasno zašto ne može da se predvidi novi rok za podnošenje zahteva za legalizaciju kako bi bili obuhvaćeni svi nelegalni objekti u Srbiji.

Novi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.

U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.

Predlogom novog zakona je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.

Skupština Srbije nije danas uvrstila na dnevni red nekoliko zakona koje je vlada predložila po hitnom postupku, među kojima i izmene Zakona o visokom obrazovanju, a predsednik Administrativnog odbora Zoran Babić objašnjava da se time samo skida oznaka hitnosti i da će se taj predlog verovatno naći na sledećoj sednici.

Na dnevnom redu biće i predlozi zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti i o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, izmene zakona o elektronskoj trgovini i o zaštiti konkurencije, kao i potvrđivanje više međudržvanih sporazuma.

Predloženo je da Skupština na toj sednici razmotri i predloge odluka o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Višeg prekršajnog suda, kao i predsednike apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

Poslanici će razmotriti i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva.

Na sednici će biti razmotrena i izmena Odluke o broju i izboru potpredsednika Skupštine i izmena Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koje je podneo predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović.

Predloženo je da se na sednici raspravlja i o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova skupštinskih odbora, koji je podnela poslanička grupa Socijalističke partije Srbije.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na RTS...

B92: U Skupštini i danas o legalizaciji