Izvor: Politika, 23.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ove godine kraj grčke krize
Turizam ostaje okosnica razvoja severne Grčke
Severna Grčka, omiljena letnja adresa putnika iz Srbije, uputila je na 35. Međunarodni sajam turizma u Beogradu delegaciju koju predvodi Teodoros Karaoglu, ministar za Makedoniju i Trakiju, regiona na strateškom raskršću Evrope i Orijenta koji odskora ima nove razvojne planove, ali i imigracione brige.
U kojoj fazi ekonomske krize je Grčka danas?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Verujem da 2013. označava kraj grčke ekonomske krize. Poslednjih godina bili smo suočeni sa izuzetnim ekonomskim i društvenim izazovima u kontekstu krize evropskih razmera. Promašili su zloslutnici koji su predskazivali da će Grčka bankrotirati i ispasti iz evrozone. Grčka je ogromnim naporima nacije, uz podršku evropskih partnera i kreditora, uspela da zauzda eskalaciju krize i da temeljnim reformama, kako ostvarenim, tako i najavljenim, naznači kurs ekonomskog oporavka od 2014.
Kako ocenjujete bilateralne odnose Grčke i Srbije?
Grčka i Srbija tradicionalno imaju odlične, sestrinske odnose koje su dokazale i u periodima izuzetnih izazova, poput onih krajem prošlog veka. Grčki biznis je već godinama, posebno od početka milenijuma, jedan od vodećih investitora u Srbiji. Uprkos ekonomskoj krizi u Grčkoj poslednjih godina i privrednim previranjima kod vas, grčki biznis se ne povlači iz Srbije. Štaviše, planira i nove investicije, recimo u domenu razvoja turizma u Srbiji.
Kako gledate na predlog o plovnom povezivanju luke Solun sa lukama Srbije, o čemu se u Srbiji odskora ponovo dosta govori?
Pratimo sa interesovanjem novo razmatranje povezivanja luke Solun sa lukama u Srbiji. Verujem da je reč o impozantnom predlogu koji podrazumeva brižljivo pripremanje i ogromne investicije. Luka Solun svakako ima potencijal strateške raskrsnice razmene robe i usluga globalnog biznisa sa balkanskim i evropskim zaleđem.
Najave novih istraživanja nafte na Egeju, izgradnje „Transadrijatik” gasovoda, eksploatacija zlata na Halkidikiju i u zapadnoj Trakiji novi su investicioni poduhvati koji mogu da promene ekonomske perspektive tog regiona. Da li severna Grčka menja okosnice svog ekonomskog razvoja?
Ekonomska kriza podstiče preispitivanje privrednih potencijala. Potpisani sporazum o izgradnji „Transadrijatik” gasovoda koji će gas iz Azerbejdžana, preko Turske, severne Grčke i Albanije otpremati u Italiju daje našem regionu značaj novog međunarodnog energetskog raskršća.
Istovremeno, eksploatacija prirodnih resursa Grčke je naše pravo. Ranije zapostavljen, privredni oslonac na rudnim i energetskim bogatstvima severne Grčke, danas dobija veliki značaj, privlači mnogobrojne strane investitore, od kojih se očekuje da ispoštuju domaće i međunarodne standarde biznisa.
Ipak, turizam, zemljoradnja i agroindustrija ostaju okosnice ekonomskog razvoja severne Grčke i jačanja odličnih odnosa sa zemljama u regionu. Više od 80 odsto stranih turista koji posećuju region od Soluna do Tasosa dolazi iz Srbije, BJRM, Rumunije, Bugarske i odskora iz Rusije.
Severna Grčka je poslednjih godina na udaru velikog talasa ilegalnih imigranata. Duž kopnene granice između Grčke i Turske na reci Evros (Marica) nedavno je izgrađen 12 kilometara dug betonski zid. Kako se vaš region danas bori sa ovim problemom?
Grčka je isturena jugoistočna granica EU prema „trećem svetu” kojom je poslednjih godina u Grčku pristigao izuzetno visok broj ilegalnih imigranata. To nije samo grčka već je i evropska tema. Grčka nije krajnje željeno odredište imigranata, već odskočna daska za njihov put u zapadnu Evropu. Tražimo pomoć EU u suzbijanju ove pojave koja može da ima dalekosežne društvene posledice .
Kako se, po vašem mišljenju, može razrešiti dugogodišnji spor Atine i Skoplja oko imena?
Grčka smatra da problem može i treba da se reši što pre. Želimo da Balkan bude zona mira i saradnje, gde bi sve države bile u sastavu Evropske unije. Grčka je učinila niz kompromisnih i konstruktivnih koraka ka postizanju obostrano prihvatljivog rešenja. Potrebno je da slično postupi zvanično Skoplje.
------------------------------------------
Grčka očekuje 800.000 posetilaca iz Srbije
Grčka tokom 2013. godine očekuje preko 800.000 posetilaca iz Srbije. Da ostvari taj ambiciozni cilj, Grčka sprema raznovrsnu ponudu povoljnih letnjih aranžmana, ali i novu paletu putovanja u vezi sa verskim, zdravstvenim i kulturno-istorijskim turizmom – šoping ture od Uskrsa do Božića i nove vikend-ture između Beograda, Soluna i Atine, nagovestila je juče Olga Kefalojani, grčki ministar turizma, na međunarodnoj konferenciji za štampu u Beogradu tokom posete 35. Međunarodnom sajmu turizma.
„Grčka je prelepa, sigurna i bezbedna destinacija. Turizam je sektor koji je žilavo izdržao krizu i predstavlja jedan od oslonaca novog kruga privrednog razvoja. Jačanje turističkih veza sa Srbijom za nas je od izuzetnog značaja. Grčka će nastojati da sa Srbijom utemelji novi sporazum o saradnji u turizmu: važeći sporazum potpisan je 1959. godine”, podsetila je juče Olga Kefalojani.
Tanja Vujić
objavljeno: 23.02.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
