Izvor: Politika, 13.Feb.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina nova ljubav: Francuska
Transatlantska idila u susretima sa gostom iz Pariza, uz pitanja šta bi sa dosadašnjom „specijalnom vezom”, onom iz Londona
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „God bles Amerika” i „Viv la Frans”, nazdravljano je preksinoć u Vašingtonu, na gala večeri ispod velikog belog šatora na travnjaku Bele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kuće, gde su Barak i Mišel Obama dočekali visokog gosta iz Pariza koji je prispeo bez pratilje, što je pomenuto u svim medijskim izveštajima sa događaja.
Tek sedmi državni banket koji je za pet godina priredio Barak Obama, bio je, kao i svi pređašnji, protokolarni događaj uz standardnu mešavinu politike i glamura. Predsednik Fransoa Oland bio je u prilici da se upozna sa kremom Holivuda, američkog biznisa, politike, medija i sporta. Ukupno oko 350 zvanica koje su se ovoga puta našle na spisku „društvenog sekretara” Bele kuće potvrdili su time svoj status da su„neko”, što će odsad biti obavezni deo njihovih biografija.
Među zvanicama koje su najčešće pominjane bili su TV zvezde Majndi Kejling i Bredli Kuper (koji je dobio mesto desno od Mišel Obama), glavna urednica „Njujork tajmsa” Džil Ejbramson...
Pre svečane večere, za gosta je u Stejt departmentu priređen svečani ručak, gde je, uz domaćina Džona Kerija, bila i plejada njegovih prethodnika na mestu šefa američke diplomatije: Henri Kisindžer, Kolin Pauel i Madlen Olbrajt, uz potpredsednika Džoa Bajdena. Ručak je održan u „sobi Bendžamina Franklina”, prvog američkog ambasadora u Parizu, dok je dan ranije Olanda lično Obama proveo kroz nekadašnju rezidenciju, danas muzej, drugog, Tomasa Džefersona, inače trećeg američkog predsednika.
Rešen je i problem ko će na banketu sedeti pored Obame: mesto koje po protokolu pripada gostujućoj prvoj dami, u njenom odsustvu dodeljeno je Relmi Golden, direktorki Studio muzeja iz Harlema, koji je posvećen kulturi Afroamerikanaca.
Da ne zaboravimo i važan detalj: Mišel Obama se predstavila u crno-plavoj haljini američko-venecuelanske kreatorke Karoline Herera, čije je modele nosila i u dve ranije prilike.
Pompa, naglašena srdačnost i izjave o „200-godišnjem prijateljstvu i savezništvu”, podstakli su kolumnistu „Vašington posta” Dejnu Milbanka da zaključi kako da, uprkos demantiju vesti iz „Figaroa” da je u vezi sa pop divom Bijonse, Obama ipak ima novu ljubav: to je Francuska.
To su primetili i drugi, pa je na konferenciji za štampu posle dugih bilateranih razgovora dva predsednika postavljeno i pitanje da li je Francuska zauzela dojučerašnje mesto Velike Britanije u ulozi najboljeg evropskog saveznika Amerike, jer su upravo odnosi između Vašingtona i Londona dosad opisivani kao „specijalni”.
Obama je pokazao da je pitanjem zatečen, ali se izvukao. Njegova ljubav prema Francuskoj, objasnio je, u stvari je platonska, a na neki način i roditeljska. „Ja imam dve ćerke”, rekao je. „Obe su lepe i divne, pa zato nikad ne bih birao između njih. Isto to osećam i za moja dva izvanredna evropska partnera.”
Dejna Milibank je primetio da će mu Francuzi oprostiti to što ima više partnera, jer su u tom pogledu kroz prste progledali i svom predsedniku.
Transatlantsku idilu donekle su pokvarili neki manje sentimentalni aspekti američko-francuske veze. Dok je Oland izneo da je razjašnjen problem američkog špijuniranja saveznika i da je „obostrano poverenje obnovljeno”, Obama nije bio rad da iz prve prihvati ponudu da sa Francuskom zaključi pakt o nešpijuniranju, po uzoru sa onim koji SAD imaju sa četiri anglosaksonske zemlje: Velikom Britanijom, Kanadom, Australijom i Novim Zelandom.
„Ne postoji država sa kojom imamo sporazum o nešpijuniranju”, objasnio je, iznevši da je u tom pogledu maksimum koji može da se očekuje povećanje saradnje obaveštajnih službi i razmena informacija.
Uz to, gostu se žalio na brzinu kojom su francuski biznismeni pohrlili u Iran, posle početnog sporazuma o njegovom nuklearnom programu koji je sankcije donekle olabavio, ali ne i sasvim ukinuo. Obama je čak i zapretio da će na one koji sankcije budu kršili „izručiti tonu cigala”. Oland se branio da on nije „predsednik francuske komore”, ali je rekao da je domaće kompanije u tom pogledu upozorio.
Predsednik Oland je juče posetu završio boravkom u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini, središtu američke informatičke industrije, a završni utisak posle američko-francuskog samita jeste da su Obama i Oland potrebni jedni drugom.
Obami je, u kontekstu zategnutih odnosa sa Kinom, neuspelog „resetovanja” sa Rusijom, haosa u Siriji, problema u Iraku i Avganistanu, neophodan neki spoljnopolitički oslonac, dok Oland može samo da priželjkuje situaciju u kojoj je Obama, čiji je rekordno niski rejting od oko 40 odsto Mont Everest u odnosu na njegov od 25 odsto. Američka ekonomija je ušla u srednju zonu rasta od preko tri odsto, sa nezaposlenošću koja je pala ispod sedam procenata, dok Francuska još traži puteve za izlazak iz recesije i smanjenje dvocifrene stope nezaposlenosti.
Kad se to kaže, nova ljubav dobija manje romantične dimenzije – na obe strane.
Milan Mišić
objavljeno: 13.02.2014.
Pogledaj vesti o: Nova godina, London
.jpg)
