Izvor: B92, 20.Okt.2010, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi propisi čuvaju monopol NIS-a
Beograd -- Ako od Nove godine počne da važi Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima koji se sada priprema postojeći monopol Naftne industrije Srbije biće zamenjen novim.
Naime, rezervoari za skladištenje nafte i derivata bi morali da budu veći od 1.000 tona, pa trgovci koji se bave uvozom neće moći više da rade.
"Umesto što je sada zabranjen slobodan uvoz derivata, pa se privatnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << snabdevaju kod NIS-a, od Nove godine bi opet najveći ostali na tržištu, jer samo oni imaju dovoljno velika skladišta", kaže Boban Atanacković.
Atanacković, predsednik Upravnog odbora kompanije Nafta, kaže da "u tom slučaju, nema smisla ukidati Uredbu o zabrani uvoza derivata, jer monopol u svakom slučaju ostaje" i dodaje da veruje da priče koje se mogu čuti u javnosti o rezervoarima kapaciteta 25.000 tona nemaju nikakvog smisla.
Strogi propisi za skladištenje
Skladište za naftu i naftne derivate mora biti ograđen prostor sa rezervoarima. Za skladištenje za promet na veliko mora biti obezbeđen i nesmetan istovar i utovar robe. Na rezervoarima za skladištenje mora biti vidno označena vrsta derivata. Registarski broj rezervoara čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole mora biti sa važećom tabelom zapremine. I ispravnost mernih instalacija za istakanje tečnih goriva mora biti potvrđena važećim žigom nadležne kontrole mera.
Poslednje dve godine koliko se slobodno uvozi evro dizel, svaki od uvoznika je morao da ima po dva rezervoara – jedan za skladištenje i jedan za carinjenje, kapaciteta od po 1.000 tona i nije bilo problema, te tim pre nije jasno zašto bi neko menjao propise koji su se pokazali dobrim.
Druga je priča, kaže on, što će kada se otvori tržište uvoznici morati da imaju i rezervoare za sve druge vrste derivata – benzine koji će takođe moći slobodno da se uvoze. Pogoršavanjem uslova poslovanja, kroz propise o novim kapacitetima, direktno bi se na udaru našli oni s manjim brojem pumpi, kaže Atanacković.
Pitanje je šta je interes države, da li da očuva monopol ili da razvije tržišnu utakmicu i obezbedi povoljne uslove poslovanja za sve. Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da bi na ovaj način bili oštećeni i vozači, jer bi im se suzio izbor derivata, a i pitanje je kakve bi bile cene goriva u takvim okolnostima.
"Da je dozvoljen slobodan uvoz benzina, on sada na našim pumpama ne bi koštao 119 već 10 dinara manje. Uvozni evro dizel je 15 do 20 dinara jeftiniji do domaćeg", kategoričan je Atanacković koji ističe da se kompanija Nafta već sprema za otvaranje tržišta, jer s jednom grčkom kompanijom gradi rezervoare u Smederevu.
U Ministarstvu energetike kažu da ukoliko se ovakvi propisi budu donosili, to će biti isključivo da bi se zaštitio krajnji potrošač, koji hoće da zna šta toči na pumpama. Odnosno da se ne bi dešavalo da se rezervoari koriste za namešavanje goriva.
U ovom času, međutim, niko u tom ministarstvu ne može da precizira da li će kapacitet rezervoara biti na sadašnjem nivou, ili će biti propisani veći kapaciteti. Takva odluka treba da bude doneta zajedno s Ministarstvom trgovine.
Upućeni u naftne prilike kažu da NIS s ovakom odlukom države nema nikakve veze, te da prioritet onih koji pišu propise treba da bude da se odluka donese što pre kako bi privatnici koji hoće da se bave uvozom na veliko to mogli da rade i posle Nove godine. A sve u interesu uređenja tržišta, sprečavanja šverca i uvoza goriva koje odgovara najvišim evropskim standardima.
Pratite specijal: NIS na berzi
