Izvor: Vostok.rs, 25.Dec.2014, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi politički pejzaž Srbije - 2. deo
25.12.2014. -
Neizbalansiranost političkog sistema Srbije izazvana je, pre svega, odsustvom jake parlamentarne opozicije. Skoro četvrt veka razvoja postkomunističke državnosti na teritoriji bivše Jugoslavije daje nam primere uspešne i ne previše uspešne delatnosti opozicije. Tako, objedinjena opozicija Slovenije DEMOS pobedila je na izborima 1990, prekinula sa komunizmom i dobila mogućnost da počne da realizuje nove nacionalne programe.
U Srbiji je osobenost opozicionog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pokreta njegova razjedinjenost i neželja da se ujedini protiv postojeće vlasti. Prva opozicija se ispoljila u martu 1991. godine, organizujući ulične demonstracije. Naredno ozbiljno ujedinjenje desilo se 1999. godine, pod uticajem Vašingtona i Bona, koji su težili da obore vlast Sloboda Miloševića. 18 opozicionih stranaka (mada i ne sve), među kojima samo dve velike – Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, ujedinile su se u opozicioni blok Demokratska opozicija Srbije (DOS) i predložile jedinstvenog kandidata, lidera DPS, doktora prava, 56. godišnjeg profesora Vojislava Koštunicu. Na septembarskim izborima 2000. godine DOS je pobedio, Vojislav Koštunica je postao predsednik zemlje. Ipak, došavši na vlast, DOS se raspao zbog neslaganja dve glavne političke figure – premijera Zorana Đinđića (DS) i predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice (DSS). Tada su se suočile i dve koncepcije koje je teško uklopiti u tradicionalne ideološke sheme. Uslovno se one mogu nazvati „delimični patriotizam“ i „antinacionalni liberalizam“.
Do 2008. godine jedina opoziciona stranka bila je SRS. Njen predstavnik je bio vrlo blizak pobedi 2004. i 2008. godine. Oko radikala i njihovog lidera Vojislava Šešelja grupisale su se sve patriote koje nisu htele da menjaju svoje tradicionalne vrednosti za evropske. Ali posle izlaska Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića iz Radikalne stranke, opozicija je prestala da postoji. Našavši se u skupštini na mestima radikala, naprednjaci dugo nisu znali kakvo mesto bolje da zauzmu. Oni su se prilagođavali vladajućoj stranci i nisu žurili da se nazovu opozicijom. Tek u kasnijim predizbornim kampanjama oni su ponekad izjavljivali svoje opoziciono usmerenje, mada se ni u čemu nisu razilazili sa demokratama.
Sada već Demokratska stranka, našavši se u manjini u skupštini, ponekad demonstrira da je opozicija, kritikujući pojedine odluke naprednjaka. Ali da postane prava opozicija ometaju je ubeđenja koja su vrlo bliska aktuelnoj stranci na vlasti.
Na taj način pred srpskim političkim sistemom stoji zadatak da formira opozicioni pokret. Pri tome jasno je da to mogu da naprave samo stranke koje nisu u parlamentu, što značajno otežava proces. Po kakvom principu opozicija može da se ujedini? Već odavno je razrušen stereotip koji je delio stranke na leve, desne i centar. Danas u Srbiji postoje samo dva tabora – patrioti i zapadnjaci. Patrioti su se našli van Skupštine. Da li je moguće njihovo ujedinjenje?
Nažalost, velikih i iskusnih stranaka patriotskog usmerenja u Srbiji više nema, ali želja da se ujedine postoji kod mnogih. Na poslednjim izborima 2014. godine kao opoziciona politička snaga ispoljile su se Srpske Dveri. Za njih su govorili: Tiha voda obrazovanih, poštenih i blagorodnih patriota iz svih društvenih slojeva Srbije. Dveri su još pre izbora u februaru 2014. nudile radikalima i Koštunici da idu na izbore sa jedinstvenom listom. To bi povećalo šanse sve tri partije da prođu u Skupštinu. Inicijativa Dveri nije bila podržana. I sve tri stranke su se našle van parlamenta. Ma kako to bilo čudno, upravo Dveri su bile inicijatori formiranja široke opozicije u Srbiji. Jedan od lidera Dveri Boško Obradović je govorio: Potpisivanjem antiustavnog Briselskog sporazuma i ekonomskim krahom države Srpska napredna stranka je nastavila politiku Borisa Tadića. To je uzrok što Dveri insistiraju na ujedinjavanju svih srpskih patriota u zajednički opozicioni front protiv ove vlasti. Prema njegovom mišljenju, odavno je došlo vreme za opoziciju da nastavi svoje rešavanje sazrelih problema i da suprostavi vlasti jedinstvno onih snaga koje se zalažu za politički i ekonomski patriotizam, stratešku saradnju sa Rusijom. Dveri su se odlučile na stvaranje koalicije uporno, smatrajući da samo jedinstveni front može da zbaci ovu vlasti. Prvi razgovori o zajedničkoj delatnosti Dveri su započeli sa DSS posle njenog raspada, kada je na čelo stranke stala Sanda Rašković-Ivić. Bilo je proklamovano formiranje Novog patriotskog bloka. Ipak ove dve političke snage se ne podudaraju sasvim po svojim ciljevima, zadacima i srestvima realizacije ovih zadataka. DSS još nije stala na noge, smenilo se ne samo rukovodstvo, već i članstvo, menja se i ideologija stranke. U medijima se već pojavila kritika njihovih mogućnosti da u potpuno usaglase svoje stavove. Pisalo se čak o pokušaju CIA da formira lažnu opoziciju, kako ne bi dala pravoj da se pojavi. Ova opoziciona politička formacija za sada je dočekana prilično suzdržano, ali želju da joj se pridruže za sada su izrazile male stranke i pokreti – Srpska demokratska stranka, Pokret veterana, Pokret za Srbiju.
Nedavno se iz Haškog tribunala vratio lider radikala Vojislav Šešelj. Da li će on moži da se odluči na približavanje ujedinjenoj opoziciji? Do sada takva saradnja je poricana. 12. decembra rukovodstvo Dveri se sastajalo sa Šešeljom. Održan je razgovor u toku kojeg se lider radikala pre upoznao sa novim patriotskim pokretom, nego što je razmišljao o koaliciji. Mada o političkoj situaciji u zemlji, neophodnosti formiranja patriotskog bloka strane su razgovarale. Radikali takođe sada traže saradnike među organizacijama, strankama i pokretima koji bi mogli da započnu formiranje bratstva jedinoveraca. Govori se čak i o mogućim pregovorima sa Srpskim narodnim pokretom Naši, osnovanim 2006. godine, kao opozicioni pokret aktuelnoj vlasti.
Mogućnosti za pregovore i ujedinjavanje danas u Srbiji su neograničene. Tako je na primer Slobodan Samardžić izjavio da njegov Državotvorni pokret Srbije takođe će težiti da postane alternativa vlasti na političkoj sceni Srbije.
I tako politička scena Srbije danas se sastoji od vladajuće partije na vlasti i niza malih i slabih parlamentarnih stranaka koje ne razmišljaju o svojoj opozicionoj orijentaciji, takođe od mnogobrojnih nedavno formiranih vanparlamentarnih stranka kojima je potrebno vreme da stanu na noge, dobiju podršku birača i ne samo da izjave o svojim ciljevima, već i da pokažu svoj rad na delu. Socijalna baza opozicije za sada je razjedinjena. Ali želja da se stvori jaka opozicija vlasti već postoji kod niza političkih subjekata. Za njenu realizaciju potrebno je vreme i povoljna politička klima, što u Srbiji uvek nedostaje.
dr Jelena Guskova,
Pročitajte prvi deo
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
