Izvor: MC Bor, 28.Dec.2011, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova godina se slavila i pre četiri milenijuma
Bor, 28. decembar, Tanjug
Antropolozi veruju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, iako za to ne postoje čvrsti dokazi, slavi već četiri hiljade godina, a 1. januar nije oduvek bio ulaznica u sledeću godinu, već se ona u raznim kulturama obeležavala od decembra do maja.
Smatra se da su pre četiri milenijuma Novu godinu slavili Vavilonci, a najranije zabeležena proslava 'najluđe noći' dogodila se u Mesopotamiji pre oko dve hiljade godina i obeležavala >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << se sredinom maja.
Dan koji se nalazi na prelazu iz stare u Novu godinu slavili su i Egipćani, Feničani i Persijanci, stari Grci.
Prvog dana marta ulazak u novu godinu obeležavali su Rimljani, a njihov tadašnji kalendar je imao svega 10 meseci.
Zanimljivo je da mesec januar, kada danas obeležavamo ulazak u narednu godinu nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi rimski kralj Numa Pompilije dodao prva dva meseca kalendara koji danas postoji, a prvi dan januara proslavlja se od 153. godine pre nove ere.
U srednjovekovnoj Evropi Nova godina se nije slavila, jer se obeležavanje iste smatralo paganskom i antihrišćanskom pojavom.
Ni u samoj Evropi 'najluđa noć' nije se uvek proslavljala prvog dana januara, već se Nova godina obeležavala i 25. decembra i 25. marta.
Gregorijanskom kalendaru, koji su katoličke zemlje prihvatile gotovo odmah, a protestantske su to činile postepeno. Prvi januar i proslava Nove godine na velika vrata vraća se tek 1582. godine i to u
Interesantno je da su Britanci 'novi', reformisani kalendar počeli da koriste tek 170 godina kasnije, tačnije 1752. godine, a do tada su Novu godinu dočekivali u martu.I danas predstavnici pojedinih vera i naroda Nove godine slave prema svojim kalendarima, odnosno običajima.
Muslimani širom sveta obeležavaju Hidžretsku novu godinu koja označava preseljenje poslanika Muhameda iz Meke u Medinu i koja se obeležava verskim manifestacijama u džamijama, učenjem Kurana, ilahijama i predavanjima. Islamski svet se u ovome trenutku nalazi u 1433. godini.
Muslimanski lunarni kalendar ima Mesečevu godinu koja traje 354 dana, osam sati i 48 minuta i za šest minuta je kraći od astronomske lunarne godine koja je od solarne kraća za 11 dana i zato Hidžretska Nova godina uvek 'pada' 11 dana ranije u odnosu na prethodnu.
Nulti datum Hidžre je 16. jul 622. godine sa daljim nizom lunarnih godina, pa se ne uklapa ni u Julijanski ni u Gregorijanski kalendar.
I Jevreji, koji se rukovode lunarnim kalendarom, Novu godinu - Roš hašanu - slave prvog i drugog dana meseca Tišri.
Tako je za njih 5772. godina počela 29. i 30. septembra, dok će 5773. godina od postanka sveta početi 17. i 18. septembra 2012. godine.
Za Jevreje je Nova godina duhovni praznik koji se provodi u molitvi i pokajanju jer se, prema verovanju, tog dana na nebu donosi presuda za sva dela koja su rađena.
Kinezi će u Novu godinu ući 23. januara 2012. godine kada počinje godina Zmaja.
Početak Nove godine označava početak prolećnog festivala koji traje 15 dana.
U Evropi nijedna Nova godina ne može da prođe bez vatrometa, muzike, razmene poklona, ali ni ukrašavanja jelke. Smatra se da su prvi sa kićenjem ovog drveta počeli Nemci u 16. veku, a, po predanju, tu tradiciju započeo je verski reformator Martin Luter.
Prema legendi, Luter je šetajući kroz šumu punu jelki kroz njihove grane ugledao hiljade zvezdi koje se pomaljaju, te mu je 'sinulo' da bi jednu mogao da odnese kući i da je ukrasi.
Jelku je ukrasio malim svećama koje je postavljao na njene grane. Tek dva veka kasnije ukrašavanje ovog drveta postaje popularno i u Evropi i Americi.
Povodom ispraćaja stare godine u mnogim zemljama godinama se organizuju tradicionalne novogodišnje parade sa mnogo buke, muzike i veselja.
I ova tradicija ima drevno antropološko poreklo, i potiče od običaja drevnih naroda koji su verovali da je stvaranjem velike buke moguće odagnati zle demone. Kucanje časama, zvonjava zvona, udaranje u bubnjeve, oglašavanje sirene, samo su neki savremeni metodi da se zli duhovi ne prenesu u narednu godinu, kada po pravilu, mnogi donose novogodišnje odluke da će sve loše stvari iz predhodne ispraviti.
Ipak, odluke tipa - od sledeće godine ostavljam cigarete, sigurno ću završiti fakultet, naći novi posao, naći novu ljubav... vode poreklo iz perioda Vavilonaca, kada je bilo dobro pre nastupanja nove godine vratiti pozajmljena oruđa za rad.
Vreme novogodišnjih praznika, posebno doček same Nove godine prilika je za okupljanja porodice, a običaji koji su vezani za oblačenje i trpezu razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Kubi je na primer običaj da se u ponoć pojede 12 grejpfruta, a sve zbog verovanja da će svaki od njih koji obeležava po jedan mesec u godini, onome ko uspe da ih pojede, doneti sreću.
Sicilijanci veruju da će ih tokom godine pratiti sreća ako u najluđoj noći jedu lazanje, a nekima je za sreću dovoljno i 12 zrna grožđa, kao što je to slučaj sa Špancima.
U Norveškoj se na trpezi mora naći i pirinčani puding u kome se sakrije zrno badema. Za onoga koji ga nađe, veruje se da će ga tokom godine pratiti sreća.
Da bi im naredna godina bila uspešna, Holanđani se za njen dočeg pripremaju tako što tokom celog 31. decembra peku krofne.
Nijedna novogodišnja noć ne može da prođe ni bez buke, a Danci za svaku proslavu vole da porazbijaju tanjire ispred kućnog praga, verujući da će im to doneti sreću, a veliki broj razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo, odnosno prijatelje.
Sličnu buku vole da prave i Italijani, koji te noći bacaju iz kuće sve nepotrebne i stare stvari. To ne bi bilo ništa čudno, da običaj ne nalaže da se te stvari bacaju kroz prozor. Dakle, ako želite da se ritualno otarasite starog frižidera, televizora ili klima uređaja, a živite u Italiji, to može da se uradi na samo jedan način - izbacivanjem kroz prozor.
I cela latinska Amerika ima zanimljive običaje. Tako se dočekujući 1. januar Brazilci oblače u belo, verujući da će ih tako slediti mir i sreća.
Takođe, pred 'najluđu noć' traže donji veš različitih boja, u zavisnosti od zemlje do zemlje - crvene, roze ili žute.
Ipak, ima zajedničkih stvari koje se svuda upražnjavaju - poljupci i zagrljaji u ponoć između osoba koje se vole, zajedničko je za sve zemlja u svetu.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
