Izvor: Radio Slobodna Evropa, 04.Jan.2015, 10:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nakon burne 2014, Putinova Rusija se sprema za sudbonosnu novu godinu

Robert Koalson (Coalson): Priredio Dragan Štavljanin

Za Vladimira Putina je 2014. bila i najbolja i, istovremeno, najgora.

Najbolji trenutak bio je kada je 18. marta trijumfalno objavio u parlamentu rusku aneksiju Krima.

Najgori momenat je došao 15. i 16. decembra kada je rublja izgubila 20 odsto vrednosti – više od 40 procenata ukupno od uvođenja zapadnih sankcija – zbog pada cena nafte i kaznenih mera >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << EU i SAD.

Tokom 2014. Putin je uputio izazov Zapadu i uzdrmao postojeći međunarodni poredak prvom nasilnom promenom granica od Drugog svetskog rata. S obzirom da cena takvih postupaka tek sada postaje očigledna, 2015. može biti jedna od najsudobonosnih godina u postsovjetskoj istoriji Rusije.

Da li će se okretanje Putina ka Aziji, pre svega Kini, isplatiti? Da li će Evroazijska Unija biti održiva alternativa prema Evropskoj Uniji? Da li će ruska ekonomija, koja je izrazito zavisna od energenata, uspeti da izađe na kraj sa padom cena nafte? Da li će Rusi nastaviti da podržavaju Putina u slučaju drastičnog pada životnog standarda?

Metju Rojanski (Matthew Rojansky), direktor Vilsonovog centra pri Kenanovom institutu.

“Ne vidim išta što bi Rusija mogla da ostvari sa ostalim globalnim akterima, a da to bude dovoljno da kompenzuje gubitke u saradnji sa Zapadom. To ne znači da je ranije sve bilo savršeno u njihovim odnosima. Rusija nikada nije bila tretirana, kao što je trebalo, kao ravnopravni partner sa Zapadom. Rusija nikada nije dobila tu vrstu poštovanja koje je uvek želela. Međutim, ni danas ga neće dobiti od bilo koga”.

Aleksander Motil (Alexander Motyl), profesor na Univerzitetu Ratgers (Rutgers), kaže da je Putin “napravio stratešku grešku” sa politikom prema Ukrajini, koju je na kraju “potpuno izgubio”.

“Putinova politika je dovela do izbijanja proevropske revolucije na Majdanu. On je u suštini uništio Viktora Janukoviča. Izgubio je Ukrajinu i pretvorio Rusiju u otpadničku državu koja sada, ubrzano, postaje snabdevač sirovinama visoko razvijene Kine – koja za razliku od Zapada – nije slabić i insistiraće da plati što manje za robu koju dobija”.

Ekonomske nevolje

Mada će se neke koristi od okretanja ka Aziji osetiti u budućnosti, cena raskida odnosa Rusije sa Zapadom već sada je itekako vidljiva.

Nakon ukidanja pristupa zapadnim kreditima, ruske kompanije – pre svega državne na čijem su čelu bliski Putinovi saradnici – suočavaju se sa ozbiljnim problemima u vraćanju dugova. Državna naftna kompanija Rosnjeft, koju vodi Igor Sečin, mora da otplati sedam milijardi dolara do 21. decembra i još 20 millijardi u 2015. Ukupni korporativni dugovi premašuju 550 milijardi dolara, procenjuje britanski “Ikonomist” (The Economist).

Ovi problemi, u kombinaciji sa drastičnim smanjenjem cena energije, doveli su do pada rublje više od 40 odsto i taj trend će se nastaviti.

Mada su ruske vlasti napravile značajne rezerve prethodnih godina kada su cene energenata bile znatno više, pojedini analitičari – poput Andersa Aslunda – upozoravaju na mogućnost bankrota već 2015.

Blumberg javlja da je cena osiguranja od bankrota u Rusiji na istom nivou kao u Libanu i El Salvadoru. Takođe, Centralna banka Rusije procenjuje da je iz zemlje povučeno 128 milijardi dolara u 2014. za razliku od 56 milijardi prethodne godine.

Pukotine u Evroazijskoj ekonomskoj uniji

I kada je reč o Carinskoj uniji, 2014. godina je bila samo delimično uspešna. Reč je o ključnom Putinovom projektu za reintegraciju bivšeg sovjetskog prostora. Tri postojeće članice ratifikovale su ugovor kojim se Carinska unija trasnformiše u Evroazijsku ekonomsku uniju od 1. januara 2015.

Jermenija je na putu da postane četvrta članica – uz Belorusiju, Kazahstan i Rusiju. Međutim, nema skoro nikakvih šansi da i Ukrajina uđe u ovaj blok.

Istovremeno, ukrajinska kriza je izbacila na površinu “pukotine” u ovoj grupaciji, ističe Katarina Volcuk (Kataryna Wolzcuk), profesorka Univerziteta u Birmingenu. Ona ističe da je jednostrana odluka Moskve da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU bazični test da li će Evroazijska ekonomska unija postati istinska multilateralna organizacija ili još jedan virtuelni projekat u kome dominira Rusija na evroazijskom prostoru.

“Ako jedna članica Carinske unije uvodi sankcije a druge ne, to je suštinski izazov za ovu organizaciju. Ili Rusija zatvara oči na mogućnost da poljoprivredni proizvodi sa Zapada uđu na njeno tržište preko Belorusije i Kazahstana, ili mora da prisili ove dve zemlje da, takođe, uvedu sankcije na robu iz EU i SAD. Vidimo pukotine i u odnosu prema Ukrajini. Rusija je blokirala uvoz znatnog dela poljoprivrednih proizvoda iz ove zemlje, dok Belorusija i Kazahstan to nisu učinili. Dakle, situacija na terenu je veoma haotična”.

Volcuk stoga smatra da će 2015. biti veoma “interesanta, čak odlučujuća godina” za Carinsku uniju.

Ruska elita se može odreći Putina

Dramatični događaji u 2014. na međunarodnoj sceni imali su podjednako teške posledice unutar Rusije. S druge strane, Putinova popularnost nikada nije bila veća a patriotizam i podrška građana vlastima raste svakim danom.

Istovremeno, sve više ruskih građana napušta zemlju – više od 186 hiljada u 2013. što je znatno više od 33 hiljade emigranata u 2010. i 36 hiljada u 2011.

Rojanski smatra da se Rusija ne kreću u dobrom smeru. “Nema mnogo kreativnosti, energije i dinamizma, a naročito pluralizma ovih dana u Rusiji”.

Šon Gilori (Sean Guillory), sa Univerziteta Pitsburg, ukazuje na trend okretanja Rusije ka izolaciji.

"U toku je antikosmopolitska kampanja u kojoj se odbacuje sve što smatra zapadnim, što je pokušaj stvaranja autarhičnog društva – ekonomski ali i u kulturi u izvesnoj meri”.

Teška ekonomska situacija, međutim, sve više pogađa obične ljude. Gasprom je saopštio da će sledeće godine podići cenu gasa za domaću upotrebu. U decembru je oko 100 građana protestovalo u Moskvi tražeći pomoć u otplati kredita indeksiranih u dolarima, koji postaju sve veći teret zbog pada rublje.

Prema nedavnom istraživanju 73 odsto Rusa smatra da Vlada misli samo na korist malobrojne elite, dok svega tri procenta ocenjuje da vlasti rade na dobrobit svih.

Alena Ledeneva, profesorka koledža u Londonu i autorka knjige “Može li Rusija da se modernizuje”, smatra da će se Putin naći pod sve većim pritiskom kako poslovnih elita, u meri u kojoj se finansijski kolač bude smanjivao, tako i javnosti.

Po njenom mišljenju nije isključeno da će vlada Dmitrija Medvedeva biti zamenjena, ali će ključni upravljački mehanizam u kome dominira mreža neformalne moći – poznat i kao “sistema” - nastaviti da funkcioniše.

"Stiče se utisak da represivne mere nisu u potpunosti dale očekivane rezultate – i Putin je bio veoma aktivan na tom frontu. Stoga možda treba pokušati sa liberalnijom politikom. Verovatnije je će ova mreža neformalne moći ukloniti Putina, nego da se Putin odrekne ovog sistema”.

Ledeneva ocenjuje da će se Putin suočavati sa sve većim rizicima u narednim mesecima zbog pritiska koji će rasti u Kremlju.

Metju Rojanski se slaže da Putin nema “političkog kapitala” kao pre godinu ili dve.

"On ga ubrzano troši. Putin takođe koristi rusko bogatstvo da bi ublažio ove udare. Što taj pritisak traje duže i intezivnije, imaće sve manje resursa na raspolaganju”.

Rojanski smatra da će kriza u odnosima Rusije i Zapada trajati prilično dugo i zbog aneksije Krima. On podseća da je Zapad posle Drugog svetskog rata odbio da prizna sovjetsku aneksiju baltičkih zemalja što je “bio stalni izvor tenzija i jedan od uzroka Hladnog rata”. Isto tako, aneksija Krima može godinama da bude tačka sporenja Rusije i Zapada, kaže Rojanski.

Aleksander Motil ističe da se Putin nalazi na opasnom putu.

“Da li korumpirani, kleptokratski, neefikasni režim, pri tom sklon ka pogrešnim strateškim kalkulacija kao što je Putinov – može da opstane na duže staze ako istovremeno promoviše izolaciju sve slabije ekonomije i krhke države”.
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Vladimir Putin

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...