Izvor: Politika, 07.Okt.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kinezi bi i na Pešter

Nova termoelektrana vredna 742,6 miliona evra osnažila bi elektroenergetski sektor i imali bismo više struje za izvoz

Više stranih investitora, među kojima su i neke od najvećih kineskih kompanija, zainteresovano je za gradnju nove termoelektraneu blizini rudnika uglja „Štavalj” kod Sjenice, potvrdio je juče za „Politiku” Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku.

– Pre nekoliko godina urađena je predstudija izvodljivosti o kvalitetu i količini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uglja iz rudnika „Štavalj”, kao i o mogućnosti izgradnje jednog novog termobloka, snage oko 300 megavata. S obzirom na to da je reč o veoma kvalitetnom uglju, nekoliko potencijalnih stranih investitora,ali i neke od najvećih kineskih kompanija su se zainteresovale za ceo projekat – pojašnjava Škundrić.

Realizacijom ove investicije Srbija bi značajno osnažila elektroenergetski sektor i bila bi u prilici da izvozi veće količine struje nego danas. Insistira se, ukoliko projekat zaživi, da se realizuje prema najvišim standardima u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom na to da bi se nova termoelektrana nalazila u prirodnom rezervatu koji predstavlja jednu od najčistijih sredina u našoj zemlji.

Istovremeno je važno, naglašava Škundrić,da se vodi računa o tehnologiji koja bi bila korišćena, budući da se radi o nerazvijenom području, a ovakva investicija bi u velikoj meri pokrenula privredu ovog kraja, što bi dovelo da zapošljavanja onih koji su sada bez posla.

Realizacijom ove investicije Srbija bi osnažila elektroenergetski sektor i bila bi u prilici da izvozi veće količine električne energije nego danas, zaključuje on.

Na nivou vlade još nije, kako se nezvanično saznaje, doneta odluka da li bi se za izbor novog strateškog partnera raspisivao tender, ili bi se posao dogovorio kroz direktan kontakt naše države i kompanije zainteresovane za ovaj posao.

Budući da su tenderi za gradnju pojedinih termoelektrana propali, poput onog za TENT B-3, može se očekivati da se ceo posao oko „Štavlja” završi kroz direktan razgovor, između ostalog i zbog skraćenja roka za realizaciju celog projekta. Jer bi on mnogo duže trajao ako bi se poštovala cela procedura raspisivanja javnog poziva.

Iako je najava Zlatka Dragosavljevića, državnog sekretara Ministarstva životne sredine i rudarstva, o gradnji nove termoelektrane na Pešteri snage 320 megavata odjeknula u javnosti kao iznenađujuća, treba reći da se o ovom projektu pričalo još pre godinu i po dana kada je bilo reči o strategiji reforme rudnika s podzemnom eksploatacijom za koje nije bila predviđena privatizacija, već strateško partnerstvo.

Strategija je predviđala privlačenjestranihinvestitora, kojibitrebalodaizgradetermoelektrane, apotomdadržavasrudnicimapostanestrateškipartnertihtermoelektrana. Upravo je takav plan predviđen i za „Štavalj”. Na taj način bisekrozproizvodnjuvišeenergijenaposebannačinvraćalo utermoenergetskisistemSrbije, gdeimjeimesto.

Smatra se, kaže sagovornik upućen u ceo projekat, da je to optimalanmodel, kojipružanajbolješansezarazvojrudnikas rezervama uglja, dokonimakojiihnemajuobezbeđujepostepenulazakuprocesnjihovogzatvaranja.

Još jedna potvrda da se na ovaj projekat gleda ozbiljno moglo bi biti i to što se među prioritetnim projektima na sajtu Ministarstva prostornog planiranja i rudarstva nalazi upravo „razvoj rudnika uglja i izgradnja TE ’Štavalj’”.

Kako se može videti, reč je o grinfild investiciji. Predstudija izvodljivosti za ovaj projekat potvrđuje da su rezerve uglja u „Štavlju” oko 124,6 miliona tona, proizvodni troškovi 16,99 evra po toni, proizvodna cena po kilovatu 4,16 evrocenti.

Kapitalni izdaci – odnosno ulaganja u razvoj rudnika uglja iznosila bi 367,6 miliona evra, a izgradnja nove termoelektrane 375 miliona evra, odnosno ukupna vrednost projekta bi bila 742,6 miliona evra.

Projekta predviđa mogućnost finansiranja preko IPA pretpristupnih fondova, kroz koncesiju ili privatno finansiranje.

Jasna Petrović

--------------------------------------------------------

Nafta iz škriljaca

Škundrić kaže da su poslednje dve godine rađene analize uljne komponente na osnovu ranijih preliminarnih istraživanja nalazišta škriljaca, gde su se rezerve nafte procenjivale na oko 200 miliona tona. Do danas je nekoliko renomiranih svetskih kompanija iskazalo zainteresovanost da eksploatišu naftne škriljce sa nalazišta kod Aleksinca. Ukoliko bi se krenulo u proizvodnju i bila potvrđena ranija istraživanja, Srbija bi mogla da podmiri svoje pedesetogodišnje potrebe za naftom. Iako u Srbiji ima još ležišta uljnih škriljaca, za sada je plan da se eksploatacija vrši u aleksinačkoj regiji, jer su za ostale lokalitete potrebna dodatna istraživanja. S ovog nalazišta naftnih škriljaca moguće je godišnje proizvesti oko 600.000 tona sirove nafte, što je znatna količina koja može da zameni deo uvoza crnog zlata u Srbiju, gde se godišnje preradi oko 4,3 miliona tona sirove nafte.

-----------------------------------------------------------------------

Jeremić: Kinezi hoće da ulože dve milijarde dolara u projekte u Srbiji

Kineski privrednici su juče u razgovorima sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem u Hong Kongu iskazali spremnost za investiranje dve milijarde dolara u projekte u Srbiji.

Kineski preduzetnici su posebno interesovanje pokazali za direktne investicije u oblasti energetike i tekstilne industrije.„Jedna od kompanija izrazila je spremnost da prebaci značajan deo svoje proizvodnje za evropsko tržište u Srbiju, dok su ostali projekti grinfild investicije u oblasti visoke energetske tehnologije”, rekao je Jeremić.

Dogovoreno je da već tokom naredne nedelje u Beograd doputuju kineski stručni timovi, koji bi sa srpskim predstavnicima dogovorili uslove i pripremili tekstove sporazuma o razumevanju koji bi mogli biti potpisani do kraja oktobra, kada se očekuje poseta guvernera jedne od ekonomski najrazvijenijih kineskih provincija Guangdonga.

Tanjug

objavljeno: 08.10.2011.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...

B92: Iz škriljaca nafte za 50 godina