Izvor: BKTV News, 16.Jul.2012, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav život želimo: Podizanje standarda
Siromašenje Srbije traje više od 20 godina. Šanse za normalniji život u Srbiji ne može da obeća ni jedna vlada u narednih pet do deset godina. Ono što može da se zaustavi ili ublaži jeste dalje propadenje države i naroda i pokretanje energije unutrašnje samoodbrane nacije od urušavanja i globalnog propadanja. Nova vlada ima mali manevarski prostor, ali može da pokaže da li ima nešo više hrabrosti. Podaci govore da je tokom mandata Mirka Cvetkovića nezaposlenost porasla sa 14,7 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << 2008. na 24,4 odsto 2011.godine, sa inflacijom od 10,3 odsto. Srbija je 2010. bila rekorder u Evropi, a javni dug je sa 29, 2 odsto BDP u 2008. na kraju maja 2012. godine dostigao 50 odsto BDP čime je prekršeno fiskalno pravilo po kome javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a. Investicije u vreme vlade Mirka Cvetkovića bile su oko 50 odsto manje nego u periodu 2006-08. godine. Kada bude formiran kabinet Ivice Dačića trebaće mnogo samopouzdanja i rada da bi vlada opstala duže od godinu dana.
Mandatar za sastav nove vlade Ivica Dačić kaže da je finansijski sektor najveći neprijatelj našeg naroda, zato što ima za cilj da što više opljačka ovaj narod i to tako više neće moći. Pogledajte gde idu profiti banaka, da li ostaju u Srbiji ili idu u inostranstvo. Zar smo dotle došli da naš siromašni narod finansira strane banke? Nije narod glasao da banke i bogati budu još bogatiji.
Banke su se u Srbiji obogatile, jer je to odgovaralo vladi i politčko-ekonomskoj oligarhiji. Banke su postale kontrolori našeg života. Teško se može promeniti odnos snaga gde će banke biti prilagođene osiromašenim građanima. To neće dozviliti ekonomsko tržište i moćne oligarhije. Ako se želi uticaj stranih investicija i kapitala, onda banke moraju biti slobodne i bez većeg pritiska države. Ako države kontrolišu banke onda nema govora o otvorenoj ekonomiji. Banke treba da se bore na tržištu, ali bez uticaja političkih faktora. Banke ne mogu da rade pod pritiskom države niti smeju da se bogate kao sada pod uticajem oligarhija i države. Veliko mešanje države u banke je put nacionalizacije i forma dikature, a velika „sloboda” banaka otvara prostor velikim socijalnim razlikama i građanskom buntu.
Pojedini ekonomisti kažu da ideje prema kojoj Narodna banka Srbije treba da kupi obveznice od buduće razvojne banke u iznosu od milijardu evra, mogla bi da izazove katastrofalno loše posledice zato što bi u tom slučaju inflacija i kurs ektremno rasli. Suštinski, reč je o podržavanju investicija sredstvima iz primarne emisije, a da istovremeno nema garancija profitabilnosti i čiste situacije ko na kraju pokriva dug. Tako nešto već smo imali u vreme hiperinflacije.
Šta se od Srbije traži po modelima MMF-a? Privremeno podizanje PDV, oporezivanje ukupnih prihoda: dividendi, investicionih jedinica i drugih neobuhvaćenih prihoda, podizanje poreza na profit, progresivno oporezivanje imovine uz diferenciranje korišćene imovine za stanovanje i obavljanje delatnosti, uvođenje diferencirane gradske rente na prostor, podizanje starosne granice penzionisanja i racionalizacije u penzionom sistemu, pooštravanje fiskalne kontrole… Ukolio bi to uradili, ušli bismo u inflacionu spiralu. A šta to znači, videli smo u prošlosti.
Tomislav Kresović
Tweet
Pogledaj vesti o: Nova godina
