Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kafanologija” – pitka za čitanje i „na eks”
U zbirci Dragoljuba B. Đorđevića, sabrani tekstovi istoričara, sociologa etnologa, novinara, kojima je tema bila kafana kao važna društvena institucija
Kafana ima budućnost! Možda će za pedesetak godina prestati da postoji u sadašnjem obliku, ali će sigurno nastaviti život kao oblast javnog i javnosti, bez koje ne može nijedna zajednica. U međuvremenu, možda će i kafanologija, potencijalno nova oblast u sociologiji, dobiti mesto na listi predmeta-kurseva visokoobrazovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucija društvenih nauka u Srbiji, čulo se na jučerašnjoj promociji knjige „Kafanologija”, zbirke koju je priredio Dragoljub B. Đorđević, sociolog iz Niša.
O kafani kao mestu, tačnije fenomenu koji se naziva i društvenom institucijom, o kome su pisali Habermas ili Frojd i koja je u srpskom društvu poslednja tri veka zauzimala značajno mesto, osim priređivača govorili su: profesor Fakulteta političkih nauka Branimir Stojković, profesor i publicista Petar Lazić i novinar našeg lista Dimitrije Bukvić.
– Kafana može da se posmatra poput komunikacione mašine, gde se na tri različita nivoa obavlja komunikacija i to ona javna, otvorena, dijametralno suprotna od sfere privatnog i zatvorenog – rekao je profesor Stojković.
Kafana je mesto poređenja, takmičenja ali i prostor gde dolazi do sukoba. Takođe, može da se se posmatra kroz fenomen ceremonijala, dodao je Stojković.
A Petar Lazić, kako je priznao, naučni je i iskustveni poznavalac „dotične”.
– Ono što je karakteristika kafane danas preliva se u virtuelni svet mladih generacija, kroz društvene mreže. Ipak, kafana kakvu je mi poznajemo ostaje brana i antipod upravo tom virtuelnom svetu, ali i svetu kafića, restorana brze hrane i fensi restorana – ukazao je Lazić
On smatra da kafana nije isto što i kafić, baš kao što se razlikuje vlasnik kafane od vlasnika kafića.
– U kafani, buku stvaraju sami gosti u meri u kojoj žele. U kafićima buka se namerno pravi. Sedi se u društvu, ali su svi usamljeni. Vlasnik kafane je nevidljiv, a vlasnik kafića je tu da bi se pokazao, da bi se videlo koliko je para uložio u enterijer, koga može da dovede, da istim tim usamljenim posetiocima ponudi iluziju da su deo nekog opet virtuelnog sveta – ocenio je Lazić.
Novinar našeg lista Dimitrije Bukvić priznao je da je bio počastvovan što je od priređivača, na osnovu tekstova o duhu beogradskih kafana, koje objavljuje ponedeljkom na stranicama Beogradske hronike „Politike”, dobio priliku da se nađe na spisku pedesetak autora.
U knjizi su se našli i tekstovi nekadašnjih novinara „Politike” Bogdana Ibrajtera Taneta i Ljubomira Stojadinovića, kao i promišljanja stranih autora prevedena sa bugarskog, nemačkog, engleskog i španskog.
A. C.
-----------------------------------------------------------
Perspektiva i takmaci
Priređivač zbornika, sociolog Đorđević ne dovodi u pitanje opstanak kafane u budućnosti.
– Ona ima perspektivu ali i takmace. Pre svega mislim na TV, kafiće, restorane brze hrane, socijalne mreže na internetu. Kafana će morati da se pobrine da obezbedi opstanak tako što će zadržati svoje osnovne karakteristike i uzeti od konkurenata i uneti u svoje „ja” ono što je dobro od njih – rekao je Đorđević.
objavljeno: 06.03.2013
Pogledaj vesti o: Nova godina
