Izvor: B92, 23.Jan.2012, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborne zakone da menja iduća vlast
Beograd -- Političari i stručnjaci kažu da izborni zakoni imaju mnogo mana, ali dodaju da se oni u izbornoj godine ne menjaju. To ostaje kao zadatak za sledeću vlast.
Kako piše Politika, ima mnogo ideja kako bi trebalo da izgledaju izborni zakoni, ali je malo političke volje da se oni promene, verovatno zato što političkoj eliti odgovaraju sadašnji zakoni.
Takođe, taj list dodaje da se ista priča oko izbornih zakona ponavlja pre izbora u poslednje dve decenije- a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da onda pobednici na izborima obećaju da će već u prva tri meseca doneti nove i bolje izborne zakone, ali se to izgubi u svakodnevici i nekim drugim važnijim zakonima.
Poslednjih dana se, kako piše Politika, priča o promeni cenzusa. Naime, za stranke bi cenzus na izborima ostao isti ako izlaze samostalno, a ako izlaze u koaliciji cenzus bi se povećavao u zavisnosti od broja stranaka. S tim predlogom slažu se Rasim Ljajić, lider SDPS-a, i Mlađan Dinkić, lider URS-a.
Takođe, pominje se i broj poslanika u parlamentu, u kontekstu toga da naša zemlja ima prevelik broj poslanika u odnosu na broj stanovnika.
Problem će biti i Zakon o izboru narodnih poslanika koji je delimično menjan na inicijativu Venecijanske komisije. Po tom zakonu poslanici će morati da se biraju po redosledu na izbornim listama a svaki treći kandidat bi trebalo da bude ženskog pola. Još nije jasno kako će to partije moći da poštuju, a još manje da li će to moći da ostvare koalicije.
Ne zna se ni zašto nije raspravljano o izbornim zakonima koje je sačinio Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, dodaje Politika i podseća da je i sam ministar marković rekao da za to nema političke volje.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da stranke računaju svoj status i procenat i tako prave zakone.
"Stranke zakon hoće da prilagode svom rejtingu. To je tema na kojoj može da se improvizuje. U poređenju sa sportom to bi značilo da uvodite pravila u zavisnosti kakva vam je ekipa”, kaže Dereta.
On dodaje da ima više loših rešenja, počevši od toga da ne odlučuje skupština već stranke, pa do toga da su gradonačelnici birani čas direktno a čas indirektno. "Direktnim biranjem gradonačelnici izmiču partijskoj kontroli, a partije hoće poslušnike.”
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”, kaže da su interesi partija protivrečni pa tako jedne hoće manji a druge veći cenzus.
"Veći cenzus bi odgovarao DS-i SNS-u. Ali, da bi se bilo koji zakon promenio moraju učestvovati i manje partije kojima veći cenzus ne odgovara. Cenzus ograničava i slobode birača, jer bi se ljudi onda opredeljivali za one partije koje će sigurno dobiti”, kaže Nenadić i dodaje da bez obzira na sve manjkavosti, po svim demokratskim uzusima, izborni zakoni se ne menjaju u izbornoj godini.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da bi izborna reforma trebalo da bude prvi zadatak kada se oformi vlast, i da se napravi u prva tri meseca.
"Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, koje je inicirala Venecijanska komisija, polovične su. Dobro je to što su ukinute blanko ostavke, ali će biti problema s redosleda kandidata i rodnom kvotom.”
O broju poslanika u parlamentu Stojiljković kaže da bi se ta brojka podnela kada bi odbori više radili. U eri ekonomske krize parlamenti Mađarske i Rumunije su se odlučili da smanje broj poslanika. S povećanjem cenzusa, Stojiljković se uglavnom ne slaže jer, kao i Nenadić, misli da će tako samo pet-šest igrača biti na terenu, a ostali neće moći da priđu. Ali, zalaže se za personalizovane proporcionalne izbore i državnu administraciju koja se ne bi menjala s promenom vlasti.
Pogledaj vesti o: Nova godina
