Izvor: Politika, 12.Jan.2015, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideja imamo, sve ostalo je problem
Kažu upućeni da su Japanci pre četiri decenije pitali šta oni da traže u robotici „kad tu vladaju Srbi”. Posle duge stagnacije, svet inovacija vraća se u život, a naši izumi polako se probijaju i na strana tržišta
Rad na izumima je kao i ulazak u novu godinu, želje su najbolje, očekivanja velika, ali ni iskušenja nisu mala, obrti često neočekivani. U pronalazaštvu samo mali broj njih ostvari svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snove.
Ipak, zahvaljujući Takmičenju za najbolju inovacijuRepublike Srbije, na kojem je učestvovalo gotovo sedam hiljada ljudi, ocenjeno je nekoliko stotina inovacija. Iako poslovni uslovi kod nas nisu idealni, takmičari su dosad na ovaj način, uz pomoć stručnjaka za biznis planove, osnovali više od šezdeset preduzeća.Ilustrativan je primer Zvezdana Vište, jednog od pobednika ovog takmičenja koji je pre više godina svoj patent, mašinu za lepljenje furnira na zakrivljenim površinama, izlagao na sajmu u Nirnbergu i pronašao svoje kupce od Nemačke do Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine...
Ima li nekog našeg Bila Gejtsa na vidiku? Pametnog, sa vizijom i dovoljno hrabrog da je ostvari, zgrne milione na svojim izumima, pa da bude bolje i njemu i nama.
Stručnjaci podsećaju da ni čuveni Amerikanac nije postaoglavni bos tek tako lako. Prvo je nešto mnogo petljao sa kablovima i pravio mnogo jednostavne stvari koje danas nisu vredne pomena, a za običan kompjuter trebalo mu je tri tone žica, pa evo, stigosmo do laptopa i mobilnih telefona koji stanu u džep, za šta je nekad bila potrebna cela jedna zgrada.
Profesor dr Aleksandar Gajić, šef katedre za hidrauliku naMašinskom fakultetu, i u našim pronalazačima prepoznaje nekog novog vizionara poput Gejtsa, upornog i sposobnog.
Danas se i kod nas održava više takmičenja, dele medalje, organizuju razni sajmovi kako bi se pronalazaštvu vratilo mesto koje je nekada malo. A to nije bilo tako davno. Našisagovornici se sećaju profesora Vukobratovića, koji je sedamdesetih godina rukovodio robotikom u Institutu „Pupin” tako uspešno da su se čak i Japanci pitali da li uopšte treba da ulaze u tu oblast „kad u Srbiji postoje ljudi koji su daleko ispred njih”.
Stručnjaci ističu da u ovoj oblasti ima dosta i šarlatana, koji veruju u trenutak prosvetljenja, ali kad neko prođe stroge kriterijume Zavoda za intelektualnu svojinu, onda ne treba sumnjati u vrednost patenata, posebno ako dobiju status kandidata za prestižnu evropsku nagradu „Najbolji izum Evrope”.
Primer dr Milorada Mitkovića iz Lebana je ohrabrujući za sve nas. On je redovni profesor Medicinskog fakulteta i dopisni član SANU. Usavršavao se na klinikama u Londonu, Oksfordu, Kembridžu, Moskvi... Među mnogobrojnim patentima izumeo je i spoljni fiksator koji omogućava najjednostavniji i najefikasniji metod u svetu u lečenjuotvorenih preloma kostiju bez kasnijih dodatnih operativnih korekcija tokom oporavka pacijenta. Spoljni fiksator do sada je primenjen na 25.000 pacijenata širom sveta, a dnevno se obavi oko 10 operacija.
Još od svoje četrnaeste godine dr Mitković je konstruisao i lansirao dvostepene rakete i vršio intervencije na srcu žaba, kako je od svog nastavnika naučio. Prvi pronalazak je prijavio kao srednjoškolac.... Da bi zaradio novac za zaštitusvojih patenata, bio je prinuđen da prihvati ponudu iz Kuvajta i bude osnivač nove ortopedske klinike kod tamošnjih vlasnika. Radio je kao gostujući profesor i uŠvajcarskoj, a dobijao je ponude i da se sa porodicom preseli u Južnu Koreju i još neke razvijene zemlje. Ali on je verovao da svoje ideje može da realizuje u svojoj zemlji i da onda one odlaze u svet kao srpski brend, vratio se u Srbiju i postao direktor klinike za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra u Nišu i, naravno, i dalje je uspešni pronalazač.
Akademik Dejan Popović sa Elektrotehničkog fakulteta i profesor Aleksandar Veg sa Mašinskog fakulteta u Beogradu zaslužni su za pronalazak koji je na tržištu poznat pod nazivom „hodalica”. Ovaj izum se primenjuje u rehabilitacionim centrima Srbije za efikasnu rehabilitaciju donjih ekstremiteta posle moždanog udara. Navedeni patent je na tržištu Evrope komercijalizovao poznati institut Teknalija iz Španije. Dr Aleksandar Veg priznat je stručnjak i u vibrodijagnostici i u drugim granama mašinstva.
– Moje tridesetogodišnje iskustvo mi govori da treba raditi nekoliko meseci do godinu dana da biste uobličili ideju i došli do pronalaska. Može se desiti da se pronađe nešto što će postati aktuelno tek za trideset godina, a i kad se radi o velikim otkrićima, treba imati na umu da velike kompanije nikada ne uvode velike promene u svoje programeveć se izmene vrše postepeno kako ne bi poremetile ravnotežu u svom poslovanju – kaže dr Aleksandar Veg i ističe da je jako važno posedovati kapacitete za proizvodnju prototipova.
– Patent je kao ideja vrlo lepa stvar. To je prvi korak, ali svet ne priznaje taj prvi korak, patentiranje je završeno onda kada na tržištu može da se realizuje – zaključuje naš sagovornik.
Živoslav Milovanović iz Velike Plane je učinio prve korake: zaštitio je patent u većem delu sveta, napravio je prototip vakuum pumpe i dobio atest Mašinskog fakulteta. Vakuum pumpa je jedna od tri izuma iz Srbije za „Najbolji patent Evrope” za 2015. godinu koje je nominovao Zavod za intelektualnu svojinu.
– Sada je sve spremno da se krene u realizaciju širihrazmera, jer imam i pripremljenu vakuum pumpu za industrijsku upotrebu koja je bila ispitivana zajedno sa vakuum pumpom jednog od najvećih svetskih proizvođača, nemačkim „Ercenom”, i u odnosu na nju je pokazala da je pri opterećenju u svim elementima bolja.
– Moja pumpa je manja, jeftinija i u proseku ima gotovo 15 odsto veći vakuum i blizu 30 odsto veći protok pri istom utrošku energije. Ušteda energije je velika, što je naročitovažno zato što Evropska unija tome pridaje veliki značaj. Primera radi, na dve hiljade obrtaja moja pumpa dostiže 835 milibara vakuuma, a nemačkoj je da dođe na taj nivo potrebno mnogo više obrtaja– čak 3.300 – kaže ŽivoslavMilovanović, koji je do sada imao finansijsku podršku i privatnih lica kako bi zaštitio patent u većem delu sveta i proizveo obećavajući prototip.
Ovaj proizvod ima široku primenu u industriji, a Milovanović ističe da bi najviše voleo kada bi se proizvodila u Srbiji i nada se podršci nadležnih, jer smatra da bi takav ishod bio mnogo korisniji i za našu industriju nego da patent proda „Ercenu” ili nekoj drugoj stranoj kompaniji iz te oblasti.
Dr Aleksandar Gajić, profesor Mašinskog fakulteta koji je sa svojim pomoćnicima učestvovao u ispitivanju, potvrđuje da je Milovanovićeva pumpa znatno efikasnija od svihpostojećih konstrukcija i ističe da su sada, kada postoji prototip, razne mogućnosti u igri: saradnja sa strancima, prodaja patenta ili stvaranje domaćeg brenda, što bi domaći inovator najviše i želeo.
Bračni par Stevan i Mirjana Oberknežev iz Novog Sadanagrađivani su za tehnologiju eliminacije vlage iz građevinskih objekata kod kojih su debljine zidova veće od metra. Ova metoda je do sada primenjena na više stotina objekata nateritoriji Evrope. Mirjana i Stevan Oberknežev su inače profesori Fakulteta tehničkih nauka. Zahvaljujući njima i njihovoj tehnologiji, vlaga je iskorenjena u više od stotinu zdanja u zemlji i okruženju, a metod je primenjen i na stubovima Gradske kuće, tri kapele u Novom Sadu, ali i uzgradi Muzičke akademije „Franc List” u Budimpešti.
Koliko god neverovatno zvučalo, svetski autoritet broj jedan u oblasti inovacije vodosanitarnih armatura –PredragPešovićne stvara u istraživačkom centru u Bostonu ili Berlinu, već u Šimanovcima, selu nadomak Beograda. Dobitnik je silnih nagrada sa najpoznatijih svetskih sajmova, a pre nekoliko godina je u vitrinu stavio i velikulentu čuvenog briselskog sajma „Eureka”.
– Još u ranom detinjstvu sam pravio stvari koje mojevršnjaci nisu mogli. Na primer, pravio sam detektore sa kristalima. To je mali radio-prijemnik čija se antena kači na drvo, a u uređaju postoji namotaj sa kristalima. Tada samimao sedam-osam godina, i video sam takvu spravicu kod jednog profesora u Gornjem Milanovcu – seća se.
Predrag kaže da nosi oreol pobednika i u svemu čime se bavi pokušava da uradi nešto što niko drugi ne može. To mu je, kako kaže, često polazilo za rukom, i zato je srećan čovek.
Još nešto priznaje – kada mu dođu u posetu neki važni strani gosti, ambasadori ili predstavnici stranih kompanija, potpuno se oduševe onim što vide. Jedino se zaprepaste činjenicom da tako nešto postoji na kraju predugačkog seoskog puta kojim se stiže do njegovih pogona. Ali onaj još duži teži put on je već prešao zahvaljujući znanju, entuzijazmu i snovima iz detinjstva.
-----------------------------------------------------------
Evropski najbolji patent
Republika Srbija je postala članica Evropske patentne organizacije 1. oktobra 2010. godine, čime su domaći pronalazači koji su osmislili pronalazak za koji je odobrenevropski patent, stekli pravo na učešće na takmičenju zanajboljeg pronalazača Evrope, koje organizuje Evropski patentni zavod.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije od 2011. godine podržava takmičenje za najboljeg pronalazača Evrope nominovanjem pronalazača iz Srbije koji su osmislili pronalazak za koji je odobren evropski patent.
Od oko 60 poziva koji se upute svake godine, za takmičenje se prijavi po nekoliko pronalazača koji ispunjavajukriterijume za ovo prestižno takmičenje. Tako je do sada Evropskom zavodu za patente upućeno šest predloga koji imaju veliki razvojni potencijal i mogućnost primene.
Evropsko takmičenje ima dosta rigorozna pravila. Pronalazak mora da bude komercijalno primenljiv, na tlu Evropske unije, da je tržište zainteresovano. Nisu dovoljni, kako objašnjavaju naši sagovornici, samo genijalnost ipraktična korist i dokazi da su već napravljeni koraci na putu ka proizvodnoj eksploataciji. Zato je i samo kvalifikovanje za takmičenje već dokaz da se radi o ozbiljnomi primenljivom pronalasku.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 12.01.2015.
