Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Apr.2012, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GIZ: Obračun sa sivom ekonomijom - prvi zadatak nove vlade
BEOGRAD -
Obračun sa sivom ekonomijom bi trebalo da bude prvi zadatak nove vlade, ocenio je direktor projekta GIZ - nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Aleksander Grunauer.
On je dodao da bi nova vlada u svom mandatu takođe trebalo da ukine parafiskalne namete, smanji poreze na plate, a poveća na imovinu, ograniči rokove plaćanja, subvencije zameni investicijama, osnuje razvojnu banku i posebnu banku za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
To bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bili potezi koje bi nova vlada trebalo da uradi za naredne četiri godine, ukoliko bi usvojila preporuke privrede i lokalnih samouprava, pretočenih u zajednički dokument „Vizija 2016 - šta treba uraditi za privredu Srbije tokom mandata nove vlade", sačinjen pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
"Skinuti opterećenje sa zarade, povećati porez na imovinu"
"U proteklih šest meseci u 12 gradova smo organizovali niz okruglih stolova i razgovarali sa mnogim privrednicima i predstavnicima lokalnih samouprava. Ukazano je na puno problema, ali je dato dosta konkretnih preporuka o tome šta treba uraditi da se iz ekonomske stagnacije pređe u snažan i održiv rast", rekao je Grunauer u intervjuu za današnju „Politiku” .
Prema njegovom mišljenju, svi nivou vlasti trebalo bi da se u sledećem mandatu posvete nelojalnoj konkurenciji, svejedno da li je u pitanju borba protiv sive ekonomije ili preduzeća koja imaju privilegovan status i za koja zakoni ne važe.
Stalna konferencija gradova i opština je predložila da se inspektorima lokalnih samouprava daju ovlašćenja da pojačano kontrolišu sivu ekonomiju, podsetio je Grunauer i naveo da, pošto ta preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose, lokalnim samoupravama je u interesu da pojačaju kontrolu, jer deo prihoda ide njima u kasu.
On je istakao da niko od privrednika ne očekuje da se porezi smanje i da se povećaju subvencije, već uglavnom žele da se preuredi ceo poreski sistem i da se skine opterećenje sa zarada, a da se to nadomesti preko poreza na imovinu, akciza na cigarete, poreza na ekstraprofit.
Podsećajući da postoji mogućnost povećanja poreza za pravna lica jer se njima porez obračunava po knjigovodstvenoj vrednosti, a fizičkim licima po tržišnoj, Grunauer je kao primer naveo da, kad neko ima poslovnu zgradu u Knez Mihailovoj ulici, plaća zanemarljiv porez.
"Investicije ne traže subvencije, već dobar poslovni ambijent"
Kada su u pitanju problemi oko naplate potraživanja, on je naveo da Srbija ima zakon koji to reguliše, ali se ne primenjuje u potpunosti.
"Za države kandidate i države članice Evropske unije od 1. januara sledeće godine uvodi se pravilo da sva potraživanja moraju biti plaćena u roku od 60 dana. Toga će morati svi da se pridržavaju, u suprotnom biće kažnjeni. U međuvremenu, Srbija mora da izbriše iz prakse mogućnost da jedan privrednik gomila dugove u jednom preduzeću, a onda otvori drugo, treće- normalno posluje, ali zato uništava sve oko sebe", rekao je Grunauer.
Prema njegovom mišljenju, razvoj preduzetništva u Srbiji sprečavaju parafiskalni nameti i set administrativnih procedura.
"Imate mnogo postupaka, mnogo toga što preduzetnik treba da ispuni, a velike su kazne ako nešto prekrši. Procedure moraju da budu javne, što opet zahteva efikasnu upravu", naveo je Grunauer.
Govoreći o mogućnosti privlačenja investicija, Grunauer je rekao da Srbija nije veliko tržište ali ima neke prednosti - sporazume o slobodnoj trgovini sa Turskom i Rusijom kao i Cefta sporazum.
Privrednici, međutim, kažu da nijedan investitor neće da ulaže zbog samih subvencija, već im je mnogo bitniji poslovni ambijent, rekao je Grunauer.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
