Izvor: Politika, 29.Apr.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obračun sa sivom ekonomijom – prvi zadatak nove vlade
Privrednici i lokalne samouprave skrojili „Viziju 2016, ili šta treba uraditi za privredu Srbije tokom mandata nove vlade”
Siva ekonomija je suzbijena. Ukinuti su parafiskalni nameti. Smanjeni su porezi na plate, ali su povećani nameti na imovinu. Ograničeni su rokovi plaćanja. Subvencije su zamenile investicije. Osnovana je državna razvojna banka i posebna banka za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Ovako bi za četiri godine trebalo sistemski da izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbija ukoliko bi nova vlada usvojila preporuke privrede i lokalnih samouprava pretočenih u zajednički dokument „Vizija 2016 – šta treba uraditi za privredu Srbije tokom mandata nove vlade”, sačinjen pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ)
– U proteklih šest meseci u 12 gradova organizovali smo niz okruglih stolova i razgovarali sa mnogim privrednicima i predstavnicima lokalnih samouprava. Ukazano je na puno problema, ali je dato dosta konkretnih preporuka o tome šta treba uraditi da se iz ekonomske stagnacije pređe u snažan i održiv rast – kaže u intervjuu za „Politiku” Aleksander Grunauer, direktor projekta GIZ-a.
Šta je to što svi nivoi vlasti najpre treba da urade za privredu u sledećem mandatu?
Moraju da se posvete nelojalnoj konkurenciji. Svejedno da li je to borba protiv sive ekonomije ili preduzeća koja imaju privilegovan status i za koja zakoni ne važe. Ona mogu da ne uplaćuju doprinose, a ako mala i srednja preduzeća to ne rade vrlo brzo bivaju kažnjena. Kada je reč o sivoj ekonomiji, nju niko ne kontroliše, jer se niko ne oseća zaduženim da tome stane na put. Inspektori kontrolišu samo firme koje legalno posluju.
Šta je rešenje?
Stalna konferencija gradova i opština, odnosno njen predsednik Saša Paunović predložio je da se inspektorima lokalnih samouprava daju ovlašćenja da pojačano kontrolišu sivu ekonomiju. Pošto ta preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose, lokalnim samoupravama je u interesu da pojačaju kontrolu, jer deo prihoda ide njima u kasu.
Da li su privreda i lokalna vlast imale ovako jedinstven stav oko poreske reforme?
Niko od privrednika ne očekuje da se porezi smanje i da se povećaju subvencije. Oni uglavnom žele da se preuredi ceo poreski sistem i da se skine opterećenje sa zarada, a da se to nadomesti preko poreza na imovinu, akciza na cigarete, poreza na ekstraprofit.
Da li to podrazumeva povećanje poreza na imovinu?
Misli se, pre svega, na povećanje obuhvata naplate, jer lokalne samouprave ne koriste sve mogućnosti za ubiranje ovog poreza. Ali postoji mogućnost povećanja poreza za pravna lica. Njima se porez obračunava po knjigovodstvenoj vrednosti, a fizičkim licima po tržišnoj. Tako neko ko ima poslovnu zgradu u Knez Mihailovoj ulici plaća zanemarljiv porez.
Da li to znači da se privrednici slažu sa idejom da im bude povećan porez na imovinu?
Nisu tako rekli, ali postoji mogućnost da se taj izdatak kompenzuje onim što bi se oduzelo od poreza na zaradu.
Kako rešiti problem naplate potraživanja?
Srbija ima zakon koji to reguliše, ali se ne primenjuje u potpunosti. Za države kandidate i države članice Evropske unije od 1. januara sledeće godine uvodi se pravilo da sva potraživanja moraju biti plaćena u roku od 60 dana. Toga će morati svi da se pridržavaju, u suprotnom biće kažnjeni. U međuvremenu Srbija mora da izbriše iz prakse mogućnost da jedan privrednik gomila dugove u jednom preduzeću, a onda otvori drugo, treće… normalno posluje, ali zato uništava sve oko sebe.
Jesu li se lokalne samouprave i privrednici po svim pitanjima složili? Znamo da oni nemaju isto mišljenje, na primer, o ukidanju nekih taksa?
Naravno da među njima postoje razlike i po svojoj prirodi nemaju isti stav. Ali kroz ovaj dijalog koji je zasnovan na suštini, a ne na političkom prepucavanju, zaista su izašli veoma ozbiljni predlozi oko kojih su se saglasili. Prepoznali su da zavise jedni od drugih. Lokalne samouprave mogu da povećavaju firmarinu dok im privreda ne izumre totalno. Opštine i gradovi su prepoznali probleme privrede i pokazali spremnost da o tome razgovaraju. Postoji čak i prostor da se ukine firmarina, jedna od najozloglašenijih taksa.
Šta po vašoj oceni sprečava razvoj preduzetništva u Srbiji?
Parafiskalni nameti i set administrativnih procedura. Imate mnogo postupaka, mnogo toga što preduzetnik treba da ispuni, a velike su kazne ako nešto prekrši. Procedure moraju da budu javne, što opet zahteva efikasnu upravu.
Navešću jedan primer iz Užica. Čovek je osnovao preduzeće i uvezao mašinu za pravljenje plastičnih čaša koja košta 600.000 evra. Mašina je prošla carinu i stavljena je u pogon, a da nije plaćen PDV. Napravio je prekršaj iz neznanja i stiglo mu je da plati kaznu koja glasi: oduzimanje mašine i plaćanje kazne do šestostruke vrednosti mašine. Ako država naplati kaznu, a sud mora da je razreže jer zakon tako propisuje, sasvim sigurno je ugasila to preduzeće.
Jesu li subvencije dobar način za podsticanje zapošljavanje?
Otvaranje novog radnog mesta u postojećoj firmi uvek je jednostavnije i jeftinije nego da se privuče nova investicija i zaposle radnici. To pravilo ne važi samo za Srbiju, ono je univerzalno.
Ekonomisti ne favorizuju ideju da država deli subvencije za otvaranje radnih mesta. Sve države u okruženju to rade, ali ne u tolikoj meri kao Srbija. U Evropskoj uniji ova vrsta stimulacije zapošljavanja je zabranjena. Pogotovo na način kako se to radi ovde.
Zar Češka i Slovačka to ne rade?
Ne na ovaj način. Evropska unija je više puta komentarisala da to nije dobar način za podsticanje zapošljavanja, ali Srbija, naravno, kao suverena država to može da radi. Kada postane članica EU Srbija neće više moći da deli subvencije na ovaj način.
Kako da privučemo investicije?
Srbija sama po sebi nije ogromno tržište, ali ima neke prednosti. Ona ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom i Rusijom, Cefta sporazum. Ona ima ljudske resurse, kreativnost je na viskom nivou i zaista može u njoj da se radi, što je veoma bitno.
Privrednici sami kažu da nijedan investitor neće da ulaže zbog samihsubvencija. Mnogo im je bitniji poslovni ambijent. Za njih je relevantnije saznanje da li su administrativni postupci predvidljivi, da li su javni, da li znaju u šta se upuštaju. To su stvari koje je teže uraditi, ali je jeftinije nego da se samo grade autoputevi i da se samo dele subvencije. Na kraju krajeva možda nije adekvatno upoređivati, ali ako uzmete Švajcarsku, Nemačku ili Singapur, te zemlje su atraktivne zato što je poslovna klima pogodna i zato što je za mene kao investitora poslovanje predvidivo.
Jedna švajcarska firma odlučila je da uloži 1,2 miliona evra u proizvodnju bicikala u Kragujevcu. Nisu ni znali za te subvencije. Tek kada su im rekli u ministarstvu da subvencije postoje podneli su zahtev. Ovo je pravi put ako neko treba da odluči da li hoće da investira. Da ga ubedi ambijent u kojem posluje i da može da napravi svoju računicu.
----------------------------------------------
Šta je GIZ?
GIZ je nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, koja posluje u više od 120 zemalja u svetu. U Srbiji su prisutni 10 godina. Oni su društvo sa ograničenom odgovornošću i 100 odsto u vlasništvu nemačke vlade.U oblasti razvojne pomoći GIZ radi i za EU, Svetsku banku, razne privatne kompanije, kao i za vlade zemalja kao što su na primer zemlje Golfskog zaliva, Afrike, Azije. Njihov godišnji budžet je dve milijarde evra. Neprofitna su organizacija. Sredstva u najvećem delu dolaze od nemačke vlade, ali i od EU, drugih međunarodnih donatora, vlada i fondacija.
Marijana Avakumović
objavljeno: 30.04.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
GIZ: Obračun sa sivom ekonomijom - prvi zadatak nove vlade
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Apr.2012, 15:11
BEOGRAD -..Obračun sa sivom ekonomijom bi trebalo da bude prvi zadatak nove vlade, ocenio je direktor projekta GIZ - nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Aleksander Grunauer...On je dodao da bi nova vlada u svom mandatu takođe trebalo da ukine parafiskalne namete, smanji poreze na plate,...
