Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jan.2011, 14:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đuričin: Vlada mora biti stabilizator ekonomske krize

BEOGRAD -

Privreda Srbije će se u novoj godini suočavati sa različitim teškoćama usled odloženih efekata zakasnele tranzicije i svetske finansijske krize, a Vlada Srbije bi trebalo, kao svuda u svetu, da bude stabilizator ekonomske krize, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES), profesor Dragan Đuričin.

On je za Tanjug rekao da će veliki problem za srpsku ekonomiju u 2011. biti održavanje likvidnosti, ali da vlada može, vođenjem promišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << makroekonomske politike i veštim manevrisanjem u geoekonomskoj sferi, probleme izazvane kombinovanom krizom - unutrašnjom i globalnom - pretvoriti u prednosti, ukoliko osigura ambijent za "inteligentno investiranje" i sprovede minimum strukturnih reformi koje to obezbeđuju.

"Za održiv razvoj su potrebne reforme sa održivim efektima. U 2010. godini mnogi rezultati prethodno sprovedene tranzicije su dobili reverzibilan karakter, prvenstveno inflacija, devizni kurs i nezaposlenost", istakao je čelnik SES-a.

Održivi efekti reformi

"Održivi efekti reformi energizuju investicije. U slučaju Srbije moguće investicije su ulaganja u resursima i radom intezivne sektore u kojima imamo komparativne prednosti", rekao je Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dodao da pre svega misli na energetiku, poljoprivredu i neke delove prehrambene industrije.

Investicioni multiplikator po osnovu investicija u te sektore je značajan, kaže Đuričin, uz opasku da svakako treba računati i sa pozitivnim efektima koje na rast agregatne tražnje imaju i ulaganja u infrastrukturu.

On smatra da, za razliku od prethodnih investicija, ulaganja u infrastrukturu treba da finansiraju stranci, kroz koncesije, a deo infrastrukture lokalnog značaja se može finansirati kroz partnerstva privatnog i javnog vlasništva.

Kad je reč o novim ulaganjima u našu privredu, neophodna je, prema rečima Đuričina, neka vrsta "inicijalne kapisle" u javnom sektoru i infrastrukturi koja bi pokrenula lančanu reakciju privatnih investicija. "Država može da ima tu ulogu, dok su investicije privatnih investitora dobrodošle da ubrzaju lančanu reakciju", tvrdi Đuričin.

Na pitanje da konkretnije objasni šta ima u vidu kad govori o nužnosti strukturnih reformi, Đuričin je kao dobar primer naveo eneregetiku, u kojoj bi takve promene trebalo da započnu izmenom politike cena, koja je sada usmerena na očuvanje socijalne stabilnosti, umesto na profitabilno poslovanje kompanija iz tog sektora.

Konkretne investicije

"Sa ovom cenom struje nema slobodnog novčanog toka i značajne vrednosti Elektroprivrede Srbije. Značajna vrednost Elektroprivrede Srbije mogla bi da znači velike investicije od strane strategijskih partnera", ukazao je predsednik SES-a.

Drugi korak u reformi naše energetike trebalo bi, prema mišljenu profesora Đuričina, da bude intenziviranje pregovora sa strateškim partnerima o koncepcijskim i tehničkim pitanjima partnerstva, a zatim bi usledile konkretne investicije i njihovo finansiranje.

Obimne investicije u energetiku, ali i druge propulzivne sektore, podrzumavaju i angažovanje domaće građevinske operative i elektroindustrije, ali i onih koji rade kao podizvođači u tom poslu, sve do finansijskog sektora. Energizovana investiciona tražnja dovodi do energizovanja finalne tražnje i time opšteg rasta konjukture, objašnjava Đuričin.

U svim daljim planovima ulaganja u infrastrukturu posebnu pažnju treba, prema rečima Đuričina, obratiti na javno iskazane namere Kine da u Grčkoj investira oko 500 milijardi evra u brodogradilišta, logističke centre i transportne puteve prema Evropskoj uniji, što je više od iznosa grčkog spoljnog duga.

"Grčka bi, očito, trebalo da bude mesto sa kojeg Kina namerava da prodire u Evropu, a Srbija u toj strategiji ima 'položajnu rentu', zbog transportnih koridora", ukazuje Đuričin.

Ulaganja u saobraćajnice

On veruje da bi samo u saobraćajnu infrastrukturu mogli da privučemo kineske investicije u vrednostima koje se mere milijardama evra, što bi bio snažan podstrek za celu domaću privredu.

"Privlačenjem tako velikog i moćnog stranog investitora poput Kine, koja je ove godine postala druga ekonomska sila sveta, ispred Japana a iza SAD, naša zemlja bi eliminisala problem potencijalne korupcije u pravljenju poslova i u eksploataciji njihovih efekata", tvrdi Đuričin, uz opasku da je planirana izgradnja mosta Zemun-Borča za kineske investitore samo "poligon za testiranje" za obimnije investicije.

Treba imati u vidu i da neke već dogovorene aranžmane sa stranim partnerima ne koristimo prema dinamici koju zahteva težina naše ekonomske krize, ističe Đuričin i kao primere navodi kredit Ruske Federacije i zajmove Svetske banke u vrednosti oko milijardu evra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...