Izvor: S media, 31.Okt.2010, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dete je srećno i kad je mama na poslu
Veliko svetsko istraživanje koje je trajalo 50 godina pokazalo je da deca čije su se majke vratile na posao pre njihove treće godine nemaju probleme u ponašanju, i da imaju bolje ocene. Slično je i u Srbiji, ali uz jedno veliko ali: deo majki veruje da je bolje da su što duže uz mališane
Posle divljanja na ulicama za vreme Parade ponosa nastala je polemika da li su „huligani" „nesrećna deca" koja nose pečat toga što su rasla u Srbiji u kojoj roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nisu imali vremena da se bave njihovim vaspitanjem u pauzama brige i dovijanja kako preživeti od danas do sutra.
Nova Srbija je čak tražila da se skrati radno vreme, ukine evropsko i vrati ono staro kako bi roditelji mogli više da se posvete deci.
Međutim, istovremeno se pojavilo jedno zanimljivo istraživanje zbog kojeg zaposlene majke koje razdire griža savesti što ne mogu kao jedan broj majki, koji u Srbiji nije mali, da budu kod kuće uz dete, konačno mogu da odahnu.
Istraživanje koje je trajalo punih 50 godina pokazalo je da deca čije su se majke vratile na posao pre njihove treće godine nemaju nikakve probleme u učenju i ponašanju. Preciznije, ne postoje dokazi koji podupiru tvrdnju da zaposlene majke štete razvoju svog deteta za razliku od onih koje ostaju kod kuće i provode vreme uz njih.
Ovo je svakako dobra vest za svaku majku, a nema sigurno nijedne koja nije osećala grižu savesti i kojoj nije bilo teško zbog odvajanja od deteta pošto je morala da se vrati na posao. Jer, u javnosti je prilično rašireno mišljenje da majke koje rade često ne mogu dovoljno i dobro da se brinu o svojoj deci, te to utiče na njihov razvoj. Zato mnoge majke odlučuju da produže porodiljsko odsustvo, a neke čak i dovode u pitanje svoju karijeru shvatajući ulogu majke najvažnijom ulogom u životu.
Srbija je sredina u kojoj je prilično rašireno mišljenje da majka što duže treba da bude uz dete, zbog čega neki muževi čak ne dozvoljavaju ženama da rade. Iako ne postoji tačan podatak koliki je broj nezaposlenih majki u Srbiji, ako biste uradili jednostavnu anketu u bilo kom parku u kojem dolaze majke sa decom i postavili pitanje svakoj od njih da li je zaposlena, uverili biste da svaka treća ili četvrta majka ne radi. Na pitanje zašto ne rade uglavnom odgovaraju da ne mogu da traže posao jer čuvaju dete, a ne mogu ni da ga upišu u vrtić pa da onda traže posao, jer su na listi prioriteta za upis u vrtić deca čiji roditelji rade. A onda će vam ispričati i gomilu legendi o vrtiću, od toga kako vaspitačice namerno prave promaju kako bi se deca razbolela, kako im se na guzi pojavljuju rane jer vaspitačice ne menjaju pelene na odgovarajući način i da budete oprezni pri izboru žena koje čuvaju decu jer se često iza njih kriju psihopate. I tako „potvrdile" tezu da je njihovom detetu ipak najbolje kući sa mamom.
Studija koja je trajala od 1960. pa sve do ove godine čini se da je razrešila večitu dilemu: karijera ili majčinstvo. Istraživače je posebno zanimalo kakvo će biti akademsko ponašanje dece.
- Zaista smo želeli da pokušamo da odgonetnemo neke od kontroverzi i nekonzistentnosti u vezi sa pitanjem majki koje rade - kaže glavni autor Rejčel Lukas Tompson, profesor psihologije na koledžu Makalster u Minesoti.
Žene koje rade a uz to su i majke ne utiču loše na svoju decu. Istraživanje sprovedeno nad britanskom i američkom decom pokazalo je da mališani čije su se majke vratile na posao nakon isteka porodiljskog odsustva ne zaostaju u razvoju za vršnjacima čije mame ne rade. Čak su pronađene dve pozitivne stvari kod takve dece: u kasnijem životu su imala manje problema sa depresijom i anksioznošću, a i pokazala su se boljim, po ocenama učitelja, u postizanju ciljeva.
Deca čije majke su počele da rade dok još nisu napunila godinu dana pokazuju malo lošije rezultate u školi od druge dece. Međutim, deca čije su majke bile zaposlene kada su imali godinu ili dve imali su mnogo bolje ocene u školi od dece čije su majke ostajale kod kuće.
Iako često izgleda da je ovom debatom pogođena samo grupa majki koje su fakultetski obrazovane i zarađuju dobro to nije istina jer je većina majki pod pritiskom da mora da zadrži posao, a pogotovo samohrane majke.
Nije samo ekstra novac koji mama zaradi, a koji svakako puno znači za podizanje deteta, bitan. Majke koje rade svojoj deci su uzori koji formiraju kod dece pozitivnu sliku o tome kako je važno vredno raditi.
Iako bi sada zaposlene majke u Srbiji trebalo da se osećaju bolje zbog toga, a one koje ne rade pod hitno počnu da traže posao jer ne postoji pretnja da će im zbog karijere dete za dvadeset godina postati huligan, sagovornici Prešmagazina smatraju da je ovde odgajanje dece potpuno drugačije nego u zemljama u kojima je istraživanje sprovedeno i da zato treba biti oprezan sa ovim istraživanjem, iako podržavaju ideju da bi dete što ranije trebalo da krene u kolektiv.
Vladimir Ješić, urednik sajta Bebac. com smatra da je dobro što je ovo istraživanje pokazalo da deca zaposlenih majki ne ispaštaju. Međutim, u Srbiji je aktuelna druga vrsta polemike, a to je da li bi majke trebalo da se vrate na posao posle tri ili četiri meseca, kao u mnogim evropskim zemljama, i da li bi dete u tom slučaju ispaštalo. Naime, porodiljsko odsustvo majke u zemljama Evrope varira od 14 nedelja na Malti do 16 meseci u Švedskoj. U Srbiji su majke prilično podeljene po tom pitanju.
Istraživanje je pokazalo i da deca samohranih majki koje rade postižu bolje rezultate od onih čije majke ne rade. Ovi nalazi ukazuju da u porodicama sa jednim roditeljem ne bi trebalo da postoji osećaj krivice zbog odlaska na posao. Postoji i zabrinutost kod bogatijih porodica zbog toga što su majke radile pre nego što je dete napunilo tri godine jer se kod takve dece navodno pokazuje češće agresivno ponašanje. Međutim, istraživanje nije našlo vezu između agresije i toga što je majka bila zaposlena, pa ni oni ne bi trebalo da osećaju brigu zbog toga.
- Naši podaci govore da bi se na posao posle šest meseci vratilo između 20 i 30 odsto majki u Srbiji koje rade dinamičnije i modernije poslove, dok ostala većina smatra da porodiljsko treba da traje duže. A ima i ekstrema koji smatraju da bi to trebalo da bude do tri godine, što se nije pokazalo pametnim. Potpuno je opravdano i u redu da se deca uključe u kolektiv posle godinu dana. Naša preporuka je da majke i očevi kombinuju porodiljsko bolovanje i koriste svoja zakonska prava - kaže Ješić.
Ali tu postoji još jedan aspekt specifičan za Srbiju, dodaje Ješić - veliki broj majki bi se vratio ranije na posao kada bi imale da plate ženu koja bi im čuvala dete ili nekoga ko bi mogao da preuzme brigu o detetu.
Finansije igraju veliku ulogu. I Aleksandra Jovanović Mađar, dečji psiholog i porodični terapeut, kaže da rezultate ovakvih istraživanja koja se rade u bogatijim, zapadnim zemljama ne bi trebalo direktno prenositi na Srbiju u kojoj je situacija vrlo komplikovana jer postoji niz socijalnih problema i sistem poremećenih vrednosti. Verovatno je jedna od varijabli u istraživanju bilo i zadovoljstvo majke, a sa tim ima veze i dohodak za koji ona radi. Ako je majka zadovoljna poslom i zaradom to utiče na vrednosti i stavove koje prenosi na dete.
- U Srbiji je pitanje koliko su zaposlene majke zadovoljne poslom i zaradom i kakve stavove prenose na decu kad se vrate kući sa posla - kaže ona.
Ipak, ona dodaje da je uvek za to da decu treba što ranije upisati u vrtić jer istraživanja koja su rađena u Srbiji pokazala su da deca koja ranije krenu u kolektiv pokazuju niz prednosti.
- Mnoge majke zbog griže savesti i da bi bile „bolje" mame odlučuju da čuvaju decu kod kuće, što je greška. Jer istraživanje je pokazalo veliku razliku u adaptaciji, emocionalnoj i kognitivnoj inteligenciji i prodornosti između dece koja su u vrtić krenula sa tri i dece koja su krenula sa pet godina u vrtić i koja se teško prilagođavaju - kaže Aleksandra Jovanović Mađar.
I Biljana Lajović, razvojni psiholog, kaže da iako je normalno da će socijalni razvoj deteta da bude kognitivno bolji u društvu nego kada odrasta sa samo jednom osobom, u ovom slučaju sa majkom, da li bi majka trebalo ili ne da se vrati na posao posle godinu dana zavisi od deteta i njegovih fizioloških karakteristika.
- Fiziološki gledano, trebalo bi da majka bude uz dete prvih godinu dana, ali neka deca ne prohodaju niti progovore ni posle godinu dana. Zato je pitanje kakvo je dete kada napuni godinu dana. Zavisi i iz kakve socijalne sredine potiče. Za neke aspekte je bolje da bude sa majkom, a za neke ne. Ali to zavisi i od samog deteta - kaže Biljana Lajović.
Pogledaj vesti o: Nova godina
