Izvor: S media, 31.Dec.2010, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deda Mraz hteo da se ubije !
Preneražen nerealnim željama dece tranzicije, dobroćudni dekica koji liči na premijera hteo da skoči sa sedmog sprata. Srećom, pojavio se njegov brat Mirko i ponuda SPS-a...
Sreli smo se na krovu, reklo bi se sasvim primerenom mestu za razgovor s Deda Mrazom, s tom razlikom što ovog puta nije tragao za dimnjakom već za pogodnim mestom da skoči sa sedmospratnice i stavi tačku na mit o besmrtnosti dobroćudnog sedobradog dekice koji na srebrnim saonicama jezdi nebom šireći >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << novogodišnje blagovesti.
Pregovarački tim policije uveliko je radio svoj posao. Fotografisao se za uspomenu, pokušavajući usput da ga odgovori od suludog nauma prenoseći poruku ministra policije, potpredsednika Vlade i Cecinog drugara sa žitorađanskih grudvanja: „Dođi kod nas, već posle sledećeg kongresa možda uletiš na Škundrićevo mesto".
- Deda, brate, Mraze, ne čini to, u ime nas dece tranzicije koja još verujemo u tebe, Mlađine besplatne akcije, Koridor 10 i vremensku prognozu - pokušavamo da ga dozovemo pameti, dok irvasi žalosno riču.
Dva od nekadašnjih 12 zaplenio je Saša Dragin, ministar poljoprivrede, u okviru akcije obnove osakaćenog stočnog fonda. Silno će se iznenaditi kada pokuša da ih pomuze...
- Dosta mi je svega - vi ste lud narod i ne znam šta mi bi da svratim u Srbiju!
- Polako, Deda, ne prenagljuj, drži se čvrsto za taj dimnjak, nije još sve izgubljeno! Šta se to toliko strašno dogodilo?
- Kako, bre, šta?! Prvo su me, odmah po sletanju, priveli pod izgovorom da švercujem necarinjenu robu! Kad sam nekako uspeo da se „dogovorim" sa policajcima i carinicima, i nastavim put, opet su me uhapsili, tvrdeći da sam nekakav Mladić?! „Kakav mladić, deco, vidite li koliko imam godina", pokušavao sam da ih urazumim dok su me brijali i šišali, govoreći da su već imali jednog takvog sa sličnom maskom koji je lečio impotenciju nekakvim viskovima.
- Dobro, de, pa reč je o zabuni. Sve se dobro završilo, na slobodi si, zar ne?!
- Ne, nije se dobro završilo. Kada su nekako utvrdili da me čak ni neka gospođa Bosa ne prepoznaje, počeli su da me ubeđuju da radim za nekog Šarića, i da sam deo ilegalnih kanala tokova droge u Evropu! Ponudili su mi status svedoka saradnika ako potpišem da se taj dečko krije kod mene u Laponiji, i da sam nekadašnju fabriku igračaka pretvorio u laboratoriju za proizvodnju heroina... Izdali su čak i crvenu Interpolovu poternicu za mojim vilenjacima, i pokrenuli postupak oduzimanja imovine na Severnom polu!!!
- Polako, Deda Mraze! Sve će to dobro da se završi. Podići će se malo prašine, Ivica Dačić će da izda saopštenje kako je raskrinkana novogodišnja mafija, oslobodiće te svih optužbi posle nekog vremena i onda možeš da asfaltiraš do mile volje...
- Šta da asfaltiram?
- Ma, to je neka naša interna pošalica, zaboravi! Možeš da kupiš neki univerzitet i postaneš dekan, ili zemljište oko Beograda koje ćeš posle da zavaljaš državi po astronomskim cenama!
- I dalje ništa ne razumem?! Ja bih samo da mi se vrate irvasi i sanke, pa da nastavim put!
- Sve je to u redu, Deda Mraze, ali ovo nije rešenje za ostvarenje tog cilja! Moraš preko institucija sistema, ipak si u uređenoj državi, reformisanog sudstva.
- Aha, znam. Još samo da na čelu tog sudstva nije ona mala što mi se u pismima potpisuje kao „Nata plata", moleći da joj u novoj godini sredim barem još četiri stalna primanja, i da sneg pokrije sumnjive tragove reforme. Zapretila mi je da ću u suprotnom proći kao „Jeremić na stranačkim izborima", šta god joj to značilo?!
Razgovor prekidaju pregovarači MUP-a, dovode premijera - jedan od Deda Mrazovih uslova da siđe sa krova bio je da o svemu razgovara sa Cvetkovićem lično, kao sa razumnim čovekom koji veruje u vile i vilenjake.
- Jao, Deda Mraze, znao sam da postojiš - jupiiiii! Znači, primio si moje pismo - viče gospodin premijer, trčeći da sedne starcu u krilo.
Posle nekoliko minuta razgovora sa zaječarskim mudracem, Deda Mraz deluje još odlučniji u svojoj nameri da se sunovrati naglavce...
Napokon odustaje od suludog nauma, sedamo u zavetrinu, potežući neku brlju iz njegove pljoske.
- 'Ajde, pitajte sve što vas zanima, odgovoriću onoliko koliko Zakon o informisanju dozvoljava!
- Pre svega... kada će nam konačno biti bolje? Jeste da smo izašli iz krize, da je privreda u zamahu, plate i penzije rastu, ali nam se životi malčice razlikuju od te statistike, pa...
- Slučaj, mali, ja sam Deda Mraz, a ne Dinkić! Daj sledeće pitanje, i molim te da bude ozbiljnije!
- Upoznati ste sa ovdašnjom političkom situacijom? Odnosno, pratite rad naše političke elite? Ko je, prema vašem mišljenju, bio dovoljno dobar ove godine da zasluži poklon od Deda Mraza?
- Znam ponešto, uglavnom ono što mi Mićun javi, ali sasvim dovoljno da sam ubeđen da su svi odreda već sebi ispunili sve želje, i da im u tome moja pomoć nije potrebna! Možda liče na patuljke ali su, veruj mi, pravi Deda Mrazovi u čije džakove stane mnogo više nego u ovaj moj skromni...
- Čekajte, čekajte, rekoste Mićun?! Znate se?
- Bože, pa kako se ne bismo znali? Zajedno smo, još kao deca, pohađali kurseve bacanja političko-zvezdane prašine u oči, mitologiju i uvod u demagogiju. Čujemo se s vremena na vreme, javi mi šta ima novo, na kojoj je sad funkciji, i tako... Poslednji put smo se čuli posle kongresa grupe vilenjaka kojoj pripada, pričao mi je za desetogodišnji plan koji su usvojili. Baš sam se slatko ismejao.
- Ko bi rekao za gospodina Mićunovića? Mislim, dok priča bajke zaista deluje kao i da veruje u njih, ali da poznaje Vas?
- Iznenadili biste se kada biste znali koga sve poznajem od vaših političara i biznismena, i šta mi sve traže u pismima. Evo, pogledajte ovo: traži čovek da se cenzus spusti na dva promila i da tamo neki Šormaz dobije šuljeve zato što mu je zabio nož u leđa?! Ovaj drugi moli da čitava nacija doživi amneziju i prestane sa pitanjima kako se finansira, odakle mu džipovi, stanovi, zašto su mu prljave ruke kada ih pere tri puta dnevno i slično.
Dobro, ovaj je skroman: tražio je stan od 156 kvadrata, dao sam mu ga, i sad još samo pita da li kum može da ostane u Hagu još desetak godina, mnogo bi mu značilo... Imam i jednog za kojeg nisam siguran da li je on, ili ona?! Piše u muškom rodu, navodi da je bio kralj nekakvih trgova, bog opozicije, heroj nacije, ali se uporno potpisuje kao Danica.
- Deda, bre... Ali dobro, za kraj ostali ste nam dužni odgovor na ponudu koju ste dobili na početku našeg viđenja - eventualno priključenje SPS-u?
- Voleo bih, što da krijem. Cenim tu stranku jer se se reformisala. Sad u njoj jedva da ima kadrova iz „onih" vremena, možete ih na prste deset ruku nabrojati. Zapravo, oni su nešto najbliže ovome što sam ja - verovanje za koje svi znaju da je lažno, ali opet nekako opstaje. Ako i ne ispune svoja obećanja i tuđe želje, prašta se, ipak su oni samo deo narodnog folklora.
- Deda Mraze, veliko Vam hvala na razgovoru, zaista nam je bilo zadovoljstvo i svojevrsna privilegija! Ako biste mogli zbog fotografisanja samo još jedanput da se popnete na krov i malo se nagnete preko simsa? Baš tako, odlično... 'Ajde sad ono vaše, i srećan Vam put!
- Ho-ho-hoooooooooooooooo... TUP!!!
Mihailo Medenica
