Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2014, 09:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deda Mraz dolazi iz Finske

Zima je vreme sreće i veselja, vreme kada ljudi slave različite praznike, od kojih su svakako najpoznatiji Božić i Nova Godina. Bez obzira na to kako ljudi u Evropi obeležavaju ove praznike, uvek postoje zajednički elementi, kao što su jelka, pokloni, božićne pesmice.

Način obeležavanja i tradicija su uglavnom slični u svim delovima Evrope, sa Deda Mrazom koji donosi poklone u noći između 25. i 26. decembra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
U okviru nekih kultura pogotovo istočnoevropskih, Sveti Nikola je taj koji, 6. decembra, donosi deci poklone. Ona koja su bila poslušna dobijaju slatkiše i pomorandže, a ona koja nisu dobijaju prutove.

U Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj Sveti Nikola donosi lepe poklone, a njegov neugledni sluga Krampuc je onaj koji donosi prutove. Božićne jelke, imele, kugle i venci, kao i Vitlejemske kolevke su nezaobilazni dekor u većini domova širom Evrope.

Zbog razlike između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, Božić se slavi i 7. januara u nekoliko pravoslavnih zemalja, kao što su na primer Srbija i Rusija, gde je ovo pre svega religijski praznik. Pošto je dugi niz godina zbog politike Božić bio zabranjen u Rusiji, postao je praznik koji je okrenut domu i porodici.

U Holandiji tu je Sinterklaas, koji stiže početkom decembra svake godine brodom iz Španije i sa svojim crnim pomoćnikom Petrom donosi slatkiše i voće deci širom sveta. Po svojoj odeći podseća više na Svetog Nikolu nego na Deda Mraza. Božić se slavi u krugu porodice gde se, ukoliko se to želi, na ovaj dan razmenjuju pokloni.

Božić u fokusu

U Finskoj, Božić se proslavlja sa stilom i predstavlja deo duge tradicije koja je počela još u srednjem veku. Domovi se temeljno čiste i pripremaju se specijalne poslastice uoči praznika, a na božićnu jelku se stavljaju sveće, jabuke, slatkiši, pamučne i papirne zastavice i tradicionalni ukrasi uz kuglice i zvezdice. Zbog opasnosti da se pravim svećama zapali drvo, one su zamenjene LED-lampicama. Još jedna od zanimljivih tradicija je Božićna Sauna, ovo je stari običaj koji se odigrava na Badnje veče pre sumraka, zatim sledi svečana večera sa božićnom šunkom kao glavnim jelom. Finci su jako ponosni na Božić zbog rasprostranjenog verovanja da Deda Mraz živi na Kovatunturi.

U Italiji, Božić se slavi sa tradicionalnim slatkišima kao što su pandoro ili panettone. Pokloni se razmenjuju na dan Božića, dok je 26. decembar, dan Svetog Stefana, takođe državni praznik. Praznovanje tako traje do 6. januara odnosno Bogojavljenja, kada se ukrasi konačno skidaju, što ujedno simbolizuje kraj božićnog perioda, opraštanje od prošle godine kao i pravu dobrodošlicu novoj.

U Portugaliji i Španiji se slavi na sličan način, s obzirom na to da je Božić oficijalni praznik u obe zemlje. Za latinske zemlje najvažniji trenutak je božićna gozba, to je trenutak za mir i ljubav, trenutak kada se okuplja cela porodica.

Francuska deca imaju figuru pod imenom Pere Noel koji im donosi poklone, a porodična gozba odvija se 31. decembra. Deca kače božićne čarape i cipele na prozore 5. januara, čekajući Tri Mudraca da im donesu poklone. Božić je uglavnom religijski praznik u Francuskoj, iako su sada vašari, pevanje božićnih pesama i ukrasi veoma zastupljeni.

U Nemačkoj se Božić slavi različito u različitim oblastima, ali je Sveti Nikola jako bitna figura za svu decu. Pokloni se razmenjuju na Badnje veče, a ova tradicija vuče korene još od Martina Lutera i Reformacije, donose ih Božićni čovek ili duh sa likom deteta. Božićna jelka je uvek prisutna, ukrašava se dan uoči Božića, dok se Glühwein (kuvano vino) tradicionalno pije tokom cele ove praznične sezone.

U Velikoj Britaniji za vreme Božića se ukrašavaju prodavnice i centar grada, ukrasi se postavljaju još početkom novembra. Škoti, s druge strane, prave mnogo manje buke oko proslave Božića. Paljenje božićne rasvete je uvek propraćeno javnim događajima u većini varošica i gradova, a ljudi ukrašavaju svoje kuće, kako unutra, tako i spolja. Pite s mesom su obavezne tokom ove praznične sezone koja počinje 1. a završava se 24/25. decembra kao i čokoladice različitih prazničnih oblika kao što su jelkice, paketići i zvončići. Pokloni se ostavljaju u čarapama na Badnje veče, a Božić Bata je vremenom preimenovan u Deda Mraza. Sam Božić je dan kada se otvaraju pokloni - a samo kraljevska porodica to čini na Badnje veče, dok je kraljičin govor na televiziji već postao tradicija. Tradicionalno važni su i 26. decembar poznatiji pod nazivom Boxing Day kao i pevanje božićnih pesmica i slanje čestitki.

U Rumuniji Božić je nacionalni praznik i jedan od četiri najvažnija religijska praznika. Božićna jelka se ukrašava najčešće 24. decembra različitim ukrasima. Deca se uveče šalju u krevet da bi Deda Mraz mogao da im donese poklone tako što će se spustiti niz odžak ili ući kroz prozor. Ponekad se ostavljaju keksići i mleko da bi se poslužio. Božićne pesme su još jedan važan deo slavlja, obično grupe ljudi idu od kuće do kuće pevaju pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše, voće ili novac. Obrok je sastavljen od različitih vrsta jela koja su većinom napravljena od svinjetine i to zato što je svinjokolj i pripremanje mesa veoma duga tradicija u Rumuniji koja se odigrava nedelju dana pre Božića.

U Grčkoj su prodavnice, domovi i jelke ukrašeni lampicama, pesme se pevaju i na Božić i za Novu Godinu, a Vasilije iz Cezareje donosi deci poklone 1. januara slično kao što to kod drugih naroda čini Sveti Nikola. Ljudi idu u crkvu na Badnje veče i ujutru na Božić, a porodica se za gozbu okuplja na dan Božića 25. decembra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...