Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Dec.2014, 08:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tradicija, ukrasi, pokloni...

Decembar je poslednji mesec u godini kada je vreme za radost, slavlje, ali i preispitivanje postupaka iz prošlosti i donošenje novih odluka. Širom sveta ljudi slave praznike poput Božića i Nove godine na svoj način, tako da je dvanaesti mesec najsvečaniji mesec u godini.

Božić nije zvanični praznik u Kini, državni je samo u dve administrativne oblasti, Makau i Hongkongu, zbog njihovog posebnog statusa jer su to nekadašnje bivše kolonije, što je izvršilo veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uticaj na njih i donelo hrišćansko kulturno nasleđe. Ovo je vreme kada se šalju čestitke, daju pokloni, postavljaju čarape, bez obzira da li ste hrišćanin ili ne, a u skladu sa tim tržišta i prodavnice se pripremaju čak i u kontinentalnom delu države. Ali u ove dve administrativne oblasti, Božić se slavi i uz jelke i lampione, a zgrade, kuće i ulice se ukrašavaju.

Iako nije državni praznik u Japanu, popularnost Božića je toliko velika da je slavlje dobro prihvaćeno, organizuju se žurke, gradovi su ukrašeni, a u tržnim centrima i kućama postavljaju se okićene jelke. Badnje veče je vreme kada parovi provode vreme zajedno i daju jedni drugima poklone, a KFC je mesto gde ljudi obično jedu za vreme praznika. Sve ovo dešava se zbog veoma uspešnih reklama iz sedamdesetih zahvaljujući kojima su ovaj brend i praznik postali popularni.

Kao bivša britanska kolonija, Indija je zadržala većinu britanskih običaja, tako da je Božić državni praznik, iako su hrišćani etnička manjina u državi. Deca u školama u kojima predaju misionari učestvuju u različitim proslavama i predstavama, a prodavnice i tržište nude različite predmete koji prikazuju teme vezane za praznik. Čak se mogu videti ukrasi širom gradova, poput božičnih jelki, slika Deda Mraza, kao i ostali božićni ukrasi i pokloni.

U Pakistanu, Božić se obeležava 25. decembra, na dan koji je poznat kao "Veliki dan", dan kada je rođen Muhamed Ali Džin, osnivač države. Pošto su druga najveća etnička manjina, odmah posle Indusa, hrišćani u Pakistanu su privrženi hrišćanskoj tradiciji - pevaju božićne pesme, ukrašavaju svoje domove za Božić i odlaze na različite proslave u hotelima, restoranima ili se okupljaju u kućama svojih prijatelja.

Velika slavlja

U Sjedinjenim Američkim Državama, Božić ima posebno mesto, i božićna sezona počinje krajem novembra, a završava se početkom januara. Kuće su spolja ukrašene svetlucavim lampicama, a unutra su ulepšane ukrasima poput grančica, figurica anđela, čarapa. Ljudi na posebnim pijacama kupuju božične jelke koje imaju specijalan položaj u svakoj kući. Obično se postavljaju na sredinu dnevne sobe, ukućani ispod njih ostavljaju poklone i tako jelke postaju srce doma oko koga se deca veselo igraju. Ukrašavanje jelke je momenat koji povezuje porodicu, a najdirljiviji trenutak je kada se na nju postavi vrh koji je ili u obliku zvezde ili anđela.

Dok su prirodne jelke i dalje popularne širom sveta, Amerikanci su počeli da kupuju veštačke, ne samo zbog brige za očuvanje životne sredine, već i zbog ekonomičnosti. Legenda o Deda Mrazu je takođe deo američke kulture, kao što je to slučaj i sa kaminima, mada su u većini domova oni sada na struju, božićnim čarapama koje se kače na zid ili dimnjake, a deca ostavljaju kolače i mleko za Deda Mraza. Pevanje božićnih pesama je takođe neizbežno. Na božićni dan porodice se okupljaju na ručku, sede pored jelke, jedu, pričaju, daju jedni drugima poklone. Tradicionalna hrana koja se jede tokom praznika uključuje punjenu ćurku, šunku, govedinu, jorkširski puding, različita slatka peciva. Različiti delovi grada su ukrašeni, poput Rokfeler centra u Njujorku, a božićna muzika se pušta na različitim radio stanicama i javnim mestima.

U Kanadi tradicija je slična kao i u SAD, pogotovu u delovima gde se govori engleski. Puding, božićna torta, pečena ćuretina i dodaci su najčešći specijaliteti na božićnoj trpezi. Na Badnje veče se kače čarape i očekuje se dolazak Deda Mraza. Međutim, deca u Kanadi veruju da Deda Mraz živi na kanadskom delu Severnog pola i zbog toga mu pisma šalju putem kanadske pošte. Obavezan deo praznika su okićena jelka i ukrasi širom gradova. Deo gde se govori francuski pod velikim je uticajem Francuske, na primer legenda o Pjer Noelu (Deda Mraz).

U Brazilu, koji je uglavnom katolička zemlja, Božić je državni praznik koji se slavi širom zemlje uz okićene božićne jelke. To je vreme kada se daju i dobijaju pokloni, a domovi i zgrade su ukrašeni. Iako tamo ne pada sneg, Brazilci su privrženi zimskim temama pošto Božić asocira na sneg. Badnje veče je trenutak kada se okupljaju porodice i kada otvaraju poklone, za razliku od ostalih zemalja u kojima se sve ovo dešava 25. decembra.

U Južnoj Americi, tradicija je slična onoj u Severnoj Americi i Evropi pošto su se ove tradicije vremenom stapale sa domorodačkim običajima. U Meksiku božićno slavlje počinje 12. decembra, a završava se 6. januara, kada se slavi Bogojavljanje, a beba Isus je centralna figura u svakoj kući. Deca dobijaju poklone od Deda Mraza na Badnje veče, kao i od tri mudraca 6. januara.

Južna Afrika slavi Božić 25. decembra, a običaji su slični onima u Evropi.

U Australiji i Novom Zelandu, Božić, koji je državni praznik, pada za vreme leta, a ljudi poštuju običaje slične onima u Severnoj Americi i Ujedinjenom Kraljevstvu. Sve je tu osim snega - i božićna jelka, i pesme, i Deda Mraz na sankama.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...