Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvezeni praznici u slavu potrošnje
Nešto slično Noći veštica postojalo je i kod nas, samo što nije trajalo jedan ili dva dana već nekoliko meseci, podseća etnolog Vesna Marjanović
Milioni malih Amerikanaca pod maskama zakucali su sinoć, u Noći veštica, na komšijska vrata, tražeći slatkiše, u skladu sa viševekovnim običajima. U Beogradu su se mališani preko dana zabavljali na maskenbalu, a oni malo stariji su proveli noć na tematskim žurkama strave. Tako je kod nas proslavljen još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan praznik koji nema veze sa srpskom tradicijom.
Predbožićno darivanje na Materice i Oce odavno je zamenila novogodišnja potrošačka groznica. Mesec dana kasnije počinje bombardovanje crvenim srcima kao podsetnik da se bliži Sveti Valentin, iako imamo Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinograda. Mart donosi ugostiteljima priliku da podsete na Dan svetog Patrika i nije mali broj Srba koji ne propuste da ovaj irski praznik zaliju kriglama piva.
Globalizovani su i praznici, ali samo oni koji dolaze sa zapada kao svojevrsna svetkovina potrošačkog društva.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da su uvezeni praznici odraz globalizacije i mešanja kultura, mada se ne može zanemariti ni komercijalni aspekt.
– Dobro je da ljudi obeležavaju svoje praznike, ali ako neko voli Dan zaljubljenih i ako ga jedan par na lep način proslavi, meni to ne smeta, čak mi je simpatično. Sve je uvezeno, i Nova godina i Deda Mraz. Mi smo i hrišćanstvo uvezli – kaže Trebješanin i priseća se praznika koje je kao dete slavio.
– Vrbica je veoma lep praznik. Slavi se i danas, ali mislim da se sveo na crkvu, a bio je više opštenarodni. Lep praznik je Đurđevdan, a sad ga najviše slave stranke. Ako je slava podsećanje na pretke, čega se one sećaju.
Etnolog Vesna Marjanović, viši naučni savetnik u Etnografskom muzeju, kaže da je nešto slično Noći veštica postojalo i kod nas, samo što nije trajalo jedan ili dva dana već nekoliko meseci.
– Od antičkih vremena zimski period je orijentisan na kult mrtvih predaka. Verovalo se da mrtvi jednom godišnje moraju da napuste boravište i da od tih običaja zavisi kakva će biti naredna vegetaciona godina. U našoj kulturi je to vezano za početak božićnog posta. Sve vreme do Bogojavljanja išle su povorke koledara. Smatralo se da su u prerušenim ljudima inkarnirane duše predaka, a darovi su pokušaj da se preci umilostive.
U zapadnoj kulturi ovi običaji se vezuju za 1. novembar.
– Irci su to preneli u SAD, pa se kao bumerang vratilo u Evropu. Osamdesetih godina 20. veka u zapadnoj Evropi imali smo bum Noći veštica. Iz sakralnog konteksta običaji su prešli u sferu zabave, koja na drugi način integriše populaciju, a deca se pojavljuju kao kopča nastavka tradicije – kaže Vesna Marjanović.
Mi zapadnjačke običaje nismo prihvatili u punom smislu, već samo deo koji se tiče prerušavanja. Mladi koji učestvuju u aktivnostima ne upuštaju se u značenje običaja.
– Njima je to nebitno, kao i Dan zaljubljenih – smatra Marjanovićeva i dodaje da su mediji u velikoj meri zaslužni za popularizaciju „uvoznih” praznika zbog načina na koji prenose njihovu atmosferu.
Stari običaji zadržali su se u mnogim krajevima Srbije, ali ne dobijaju toliki publicitet.
– Sačuvalo se mnoštvo običaja od arhaičnih povorki do savremenih karnevala u vreme poklada. Belu nedelju, mesopust, praznuje čitava Vojvodina. I okolina Velike Plane zadržala je te običaje. U istočnoj i jugoistočnoj Srbiji imate koledare. Uoči Božića, deca u Vojvodini po soliterima idu od stana do stana čestitaju praznike i dobijaju poklone.
-----------------------------------------------------------
Strah da će strani običaji potisnuti domaće
Hrvatska katolička crvka već nekoliko godina poziva na bojkot Halovina. Ove godine, keltskom prazniku ukorenjenom u američkoj tradiciji usprotivili su se i poljski sveštenici. U ruskoj regiji Krasnodar je nedavno zabranjen, a u moskovskim školama se ne obeležava od 2003. Osim straha za mentalno zdravlje mladih, kao razlog se često navodi bojazan da će strani običaji potpuno potisnuti domaće.
Vesna Marjanović ističe da je teško stavljati modele i nešto zabranjivati.
– Svaki običaj će trajati sve dok integriše zajednicu i dok postoji verovanje da će rituali da obezbede zaštitu i egzistenciju. Ovako je sve puka zabava i komercijalni interes.
J. Kavaja
objavljeno: 01.11.2012.
Pogledaj vesti o: Noć veštica
.jpg)
