Izvor: Blic, 19.Maj.2017, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SEKS I REVOLUCIJA Ovo je jedna od najintrigantnijih postavki u Noći muzeja
U okviru Noći muzeja 20. maja u Beogradu (17-01h) jedna od intrigrantnijih i provokativnijih postavki biće izložena u UK Parobrod, pod nazivom "Ljubav i revolucija". Preko Lenjina, Čea, Kastra i drugih obrađena je tema onih koji su se voleli dok je svet goreo, glasi najava postavke čije su autorke slikarka Katarina Stanković Bjegović i istoričarka Jelena Živković.
- Pošto je tema ovogodišnje Noći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzeja "Male i velike revolucije", palo mi je na pamet da se bavimo ljubavnim životima revolucionara, jer se o tome malo zna - kaže za "Blic" Katarina Stanković Bjegović.
Autorke su želele da istraže koliko su ljubavni životi revolucionara i revolucionarki uticali na njihove privatne i javne persone, na ubeđenja, odluke i, uopšte, na istorijske događaje.
- Jelena Živković se trudila da izvori budu strogo istorijski i provereni, a ja sam se trudila da unesem i malo trača, jer nekako sam sklona da verujem da ima više istine u tim kafanskom pričama s kolena na koleno nego u ovakvim ili onakvim istorijskim izveštajima. Htela sam da kažem da su te ljubavi strašno uticale na tokove istorije. Da Frida Kalo nije pružila sklonište Lavu Trockom (i postala njegova ljubavnica), on bi možda bio ubijen ranije, da Hilda Gadea nije povezala Čea sa kubanskim revolucionarima u Meksiku možda bi mu život išao drugim tokom, da se Marita Lorenc, koju je CIA angažovala da ubije Fidela Kastra nije zaljubila u njega, pitanje je kako bi Kuba danas izgledala... - nabraja naša sagovornica pitanja koja postavlja izložba i dodaje:
- Sve te stvari su možda promenile tokove istorije, a možda i nisu; pitanje je. Istorija je vrlo neegzaktna, pogotovu u ovim slučajevima.
Čitava postavka predstavljena je u vidu strip-tabli a kroz ljubavne priče posetioce vodi Skromna (tj. Modesti) Blejz.
- Skromna Blejz, ovde u jednom drugačijem obliku, malo uprošćenog crteža i sa silikonskim ustima, vodi nas kroz izložbu jer je ona posledica svih ovih dešavanja. Ona je nastala 1963. kao prvi glavni ženski lik u stripu i jedan je od pokazatelja da se seksualna revolucija dešavala uporedo sa ostalim revolucijama gde je žena, osnažena i promenjena, ušla u sve tokove društva - objašnjava Katarina Stanković Bjegović.
Junakinje postavke su poljsko-nemačka revolucionarka Roza Luksemburg (1871-1919), jedna od pokretača borbe za socijalna i prava žena, koja je sa Leom Jogihesom (1867-1919) imala najveću i najtragičniju ljubavnu priču socijalizma i meksička umetnica Frida Kalo (1907-1954), koja je uticala na razne tokove što istorije umetnosto što revolucionarnih dešavanja, budući da je od proleća do leta 1937. imala vanbračnu vezu sa Lavom Trockim (1879-1940), koji je dobio azil u Meksiku da bi izbegao Staljinove čistke.
U "muškoj sobi" nalaze se Če Gevara (1928-1967), Fidel Kastro (1926-2016), Lenjin (1870-1924) i Pančo Vilja (1878-1923).
Lenjin je javno živeo u ljubavnom trouglu sa suprugom Nadeždom Krupskajom i ljubavnicom Ines Arman, udatom majkom petoro dece, dok je Pančo Vilja zvanično imao 23 žene i oko sedamdesetoro dece. U crkvi je, međutim, sklopio brak samo sa jednom.
- Istorija je namerno uvedena u formu stripa jer sve njih danas doživljavamo kao mit. Upoznaćemo ih na neki drugi način u odnosu na to kako ih proučavamo kroz istoriju, kao manje ili više emotivna bića. Zanimljivo je gledati nekog ko za govornicom deluje dosta moćno a onda, po izjavi neke žene koja je bila intimna s njim, shvatimo da oni baš i nisu bili neki vični ljubavnici i moćni u tom smislu. Marita Lorens, koja je posle Kastra bila sa peruanskim diktatorom Markosom Himenezom, rekla je da veliki diktatori nisu dobri ljubavnici. "Fidel je bio zaljubljen u sebe, stalno se gledao u ogledalo", govorila je Marita - ističe Katarina Stanković Bjegović.
Ona napominje da su sve te žene bile vrlo moćne i da su se kretale u političkim krugovima i učestvovale u revolucijama, te su tako i sretale velike revolucionare. Bile su daleko od slike kakvu mi danas imamo kada pomislimo na žene tog perioda, tvrdi Katarina.
- Ja sam te žene zamišljala kao nekakve pozadine velikih muškaraca ali mislim da ih ni tadašnje društvo nije tako doživljavalo. One su zaista imidž gradile na svojoj seksualnosti i na promiskuitetu zbog kojeg ih javnost nije osuđivala a one ga nisu krile, pogotovu Frida Kalo, pa i Roza Luksembrug, za koju kažu da je "od kurve nastala učena i pametna žena koja se borila za ženska prava".
Meni je bilo otkrovenje kao i način na koji su se obraćale i razgovarale sa tim velikim ljudima, svojim partnerima. Tako se, recimo, Roza Luksembrug u pismima s početka 20. veka obraćala Leu vrlo direktno, čak provokativno: "Eto, ti misliš samo na revoluciju, a ja bih volela da čujem nešto ljubavno, nešto seksualno, nešto drugačije". Ja sam lično razbila iluzije da su te žene koje su bile uz važne muškarce bile mirne, tihe, povučene. Uopšte nije bilo tako, barem ne kod tih mislećih žena. One su bile i intelektualke ali su i svesno manipulisale svojom seksualnošću i ženstvenošću - zaključuje Katarina Stanković Bjegović.
.jpg)
