Izvor: RadioCity.rs, 04.Dec.2014, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženski u 100 tehnika
Zbirka priča Ženski – u sto tehnika Slađane Ilić zasniva se na tematskim osnovama važnim i tipičnim za savremeni svet u kojem se i mi, poput junaka priča, na razne načine snalazimo i ne snalazimo. I baš to snalaženje i nesnalaženje koji dovode do sudbonosnih, nekada i kobnih ishoda čine dodirne tačke čitalaca sa svetom ove knjige, ali i sa svetom kulturne tradicije i delima stvaralaca koje autorka poštuje i voli.
Služeći se različitim pripovedačkim tehnikama, ona postiže >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << spontano kretanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, koliko god da je to komplikovano i bolno.
„Knjiga sadrži 21 priču, i one su nastajale tokom nekoliko godina, kao neki vid odmora od naše svakodnevice. Kako se i u književnosti kaže, pisci pišu uglavnom o onome što su ili sami proživeli ili što ih dotiče i što zapažaju oko sebe. Na neki način, u samoj knjizi ima i onoga što se drugima dešava, ali nije ono što se nama ne bi moglo desiti“, rekla je Slađana Ilić za City radio.
U pričama Slađane Ilić zavodljivim igrama strasti, orgazmima, velikim, jakim ljubavima ili njihovim neminovnim i strašnim nestajanjima neprestano se nadmudruju eros i tanatos tako što junaci učvršćuju svoj identitet ili od njega nemoćni odustaju gubeći i sebe i druge zbog iskonskog nerazumevanja. Ova knjiga poziva čitaoce da se zagledaju u svoju unutrašnju golotinju i da iz te pozicije razgolite svet. Ona iz drugačije perspektive otkriva žensko. Ona je brutalno iskrena.
„Ljudi cene one koji govore, kako bih ja rekla, srpski. Mada nije zgodno uvek to čuti. Kada ste potpuno otvoreni, i kada o nečemu što opažate kao manifestaciju sveta oko vas, govorite direktno. To može na prvi pogled da se učini da ako govorite direktno to nema mnogo veze sa umetnošću. Ali svakako, ti problemi koje uočavate oko sebe nađu svoju formu u nekoj priči. Ono što mislim da jeste mana našega doba jeste manjak komunikacije i svakako manjak iskrenosti. Ja sam želela, verovatno podsvesno, da u ovim pričama pokrenem ljude da govore otvoreno. jer mislim da je to dobro. Pošto u pričama nailazite na niz zaista životnih situacija koje sadrže ponekad elemente komike, ponekad tragike, a čak i sete, smatram da je to pravi način pisanja. U tom smislu je knjiga intrigantna i direktna“, kaže autorka.
Jedan od motiva u knjizi Slađane Ilić su muško-ženski odnosi.
„Dobro znamo da se u životu i u poslu i u nekim suptilnijim životnim pričama provlače ti muško-ženski odnosi. Antagonizam muško-ženskog traje. Ono sa čime mislim da žene ne mogu da se pomire je da je prosto priroda uredila tu vrstu razlike i nekada na naše muškarce ne možemo da se ljutimo zato što se oni ponašaju u skladu sa onim što im je prirda dodelila. A po prirodi stvari, žene, ukoliko su majke, jesu zarobljenije na neki način i teže mogu da postignu nešto što bi želele. i za šta imaju potencijala. Na toj granici nastaju sukobi i ja sam se potpuno spontano u pričama pozabavila tom tematikom na jedan izuzetno humoran način. Dok sam pisala priče i sama sam se slatko smejala. Danas, u skladu sa vremenom u kojem živimo, ima dosta priče o feminizmu. Sa druge strane, muška populacija to osuđuje. Šta dobro a šta loše donose ti ekstremi može se saznati iz ovih priča.“
Ova knjiga je podjednako upućena i na žene i na muškarce. Verovatno će muškarcima biti zanimljivo da provere zašto u ženi traže i majku i suprugu. Slađana je do nekih odgovora dolazila kroz sopstveno iskustvo ili iskustvo svojih prijatelja, ali ima uticaja i nauke, sociologije, psihologije antropologije.
„Mislim da su priče sublimat svega toga. Meni je vrlo dragoceno bilo to što sam razgovarala sa svima njima, i obično bismo na te teme spontano dolazili. Ono što mi je bilo posebno zanimljivo i drago je da su nakon njihovog čitanja tih priča bili spremni da koriguju svoje stavove, koji su u nekim momentima bili ekstremi. Tek onda sam shvatila da te priče jesu prava stvar. Zato što vidite da su se i ljudi koji sa naučnih aspekata razmatraju te probleme, koji su danas posebno aktuelni, kao i priče o homoseksualizmu, veoma lepo zamislili nad književnim tekstom i dobro zabavili. Kada vam kolega sociolog kaže da niste normalni jer su vam priče pune seksa, to mi je jako drago“, kaže Slađana za City radio.
A ljudi o kojima Slađana piše su, kako nam je rekla, ljudi koji se veoma ozbiljno bave problematikama koje su tema priča u ovoj knjizi.
"Meni je bilo vrlo zanimljivo i dragoceno to, budući da su čitali priče i pre nego je knjiga bila objavljena, kako neke teme opaža neko ko je antropolog, sociolog, psiholog ili filozof. Simpatično je što su svi, po čitanju knjige, nezavisno jedni od drugih, rekli da ima za svakog po nešto i da je knjiga vrlo dinamična i uzbudljiva. Isto su reagovale i moje prijateljice, moji drugari i svidela mi se zapravo ta vedrina s kojom su oni prihvatili direktnost pripovedanja i što su bili spremni da uz osmeh prihvate neke svoje mane. Odlično bi bilo kada bismo taj model primenili u životu, lakše bismo podnosili težinu svakodnevice, i uz osmeh i komiku bismo rešavali probleme koji nisu toliko nerešivi koliko mi mislimo da jesu kada smo natušteni, neraspoloženi i kada mislimo da su te razlike između nas nepomirljive“, kaže spisateljica.
Kada se pisac ogoli na ovaj način pred svetom to dovodi do oslobađanja, da li to donosi korist onome ko to pročita i nađe se u tome? Slađana veruje da je tako.
„Ja zaista verujem da je tako. Ako razmislimo o tome kako su te priče nastajale kao odmak od vrlo ozbiljnih, teških i obimnih poslova kojima smo svi mi pritisnuti gotovo svakodnevno, vi vidite da u jednoj finoj stvaralačkoj dokolici napišete nešto što vam predstavlja zadovoljstvo to je prava stvar. Iako ima priča koje imaju čak i neke tragične elemente ljudi koji su čitali knjigu poneli su neku vedrinu.“
I tuga i radost, dobro i loše su deo naših života. I o tome čitamo u knjizi "Ženski u 100 tehnika", i to lako i brzo.
„Pošto je reč o knjizi priča, možete danas da pročitate jednu, pa za 15 dana drugu, nevažno, kada imate malo vremena u okviru ovog suludog života. Ali, ljudi koji su pročitali knjigu, javljali su mi da nisu mogli da je ostave. I mislim da je kvalitet knjige da vas, iako se govori o problemima sa kojima se sudaramo neprestano, razvedri i povuče u imaginaciju“, rekla nam je autorka.
I zaista knjiga se lako čita i traži da joj se vratite.
„Knjiga je jednostavna. I zadovoljstvo mogu naći u tekstu najrazličitiji ljudi. Jer jedan život živimo svi mi, u pitanju su samo nijanse, a iza svega ostaje nanos nečega što jeste umetničko. A preporučila bih je čitaocima sa preko 18 godina.“
U recenziji stoji da se „čitalac suočava i sa svetom kulturne tradicije i delima stvaralaca koje autorka poštuje i voli“. Šta to znači?
„Ukoliko čitalac obrati pažnju na tehnike pripovedanja u samim pričama gotovo da je u svakoj priči druga vrsta pripovedanja. Može se uočiti koja lektira stoji iza toga, s tim što pojedine priče jesu posvećene nekim autorima, i to je najviše zbog toga što su tematski i motivski srodne pričama i delima autora koje ja volim. To su Radomir Beli Marković, Pavle Ugrinov, Jelena Lengold, Vladan Matijević“, rekla je za City radio Slađana Ilić.
Knjiga Slađane Ilić u Nišu se može naći u Knjižari Delfi, Voždova 4, a i u Deretinim knjižarama u Beogradu.
Autorka "Ženski u 100 tehnika" Slađana Ilić je rođena Kraljevčanka, ali je niški student i iako sada živi i radi u Beogradu, često i rado dolazi u Niš.
„Prosto volim Niš, i pošto sam i sama živela u Nišu, od srca kažem da je Niš jedini grad koji mi nedostaje. Ovde sam završila fakultet na grupi za Srpski jezik i jugoslovensku književnost, kako se tada zvala. Kasnije sam magistrirala na Filološkom u Beogradu i radim u izdavaštvu kao urednik u Zavodu za udžbenike“, rekla je Slađana Ilić.
Slađana Ilić piše književnu kritiku, esejistiku, prozu i poeziju. Objavila je knjigu ogleda o savremenoj srpskoj prozi 2005. godine pod nazivom “Nešto se ipak dogodilo”.
