Izvor: Medijski istraživački centar, 04.Mar.2012, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potpisima do 48 kredita i budžeta

Piše Vesna Petrović
Studenti fakulteta Univerziteta u Nišu deset dana će potpisvati peticiju za ispunjenje 12 akademskih zahteva mežu kojima je i da 48 kredita ostane za uslov upisa naredne godine na budžetu.
Samo prvog dana potpisivanja peticije na Filozofskom  fakultetu u Nišu prikupljeno blizu 900 potpisa studenata.
Najveći broj studenata potpisuje petici zbog uslova da i ove godine ostane 48 kredita za upis naredne godine na budžetu, a tu je još 11 zahteva studenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << sa kojima se slažu i niški akademci, kaže Milan Videnović student treće godine Departmana za istoriju na Filozofskom fakultetu i predsednik Studentskog parlamenta na ovom fakultetu. On dodaje da je samo za nekoliko sati prvog dana potpisivanja petice na ovom fakultetu svoj popis dalo blizu 900 studenata, i studentima sa završnih godina pridružili su se i najmlađi akademci koji su u oktobru postali brucoši.
Prema rečima Dejana Antića, studenta prorektora Univerziteta u Nišu peticija se potpisuje u okviru druge faze kampanje „Destaka za Srbiju“ kojom su obuhvaćeni studenti svih državnih univerziteta u Srbiji, pa se potpisi za ispunjenje zahteva studenata prikupljuju paralelno u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... Peticija s potpisima studenata biće dostavljeni Ministarstvu prosvete i nauke ali i rukovodstvu državnih univerziteta i fakulteta.
-Zakon o visokom obrazovanju predviđa ove godine za upis naredne akademske godine na budžetu studenti ostvare 60 kredita – kaže Dejan Antić. – Praktično to znači da studenti očiste godine,odnosno da polože sve ispite koji su u toj godini predviđeni.Pošto je naše mišljenje da na fakultetima nije rešen problem optrećenja studenata i da su zahtevi i dalje previsoki, smatramo da i ove, kao i prethodne dve godine, uslov za ostanik na budžetu bude umesto 60, 48 kredita.U protivnom veliki broj studenata koji ne uspe da ostvari 60 kredita morao bi da nastavi studije u statusu samofinansirajućih studenata što je, posebno na jugu Srbije, udar na studentski standard zbog plaćanja školarine ali gubljenja svih prava i povlastica koje imaju budžetski studenti.Na gubitku su i studenti i fakulteti jer visokoškolske ustanove Ministarstvo prosvete i nauke finansira po broju budžetskih studenata.
 U prilog Antićevoj tvrdnji ide i podatak koji iznosi Milan Videnović.
 - Godinama unzad ni 30 odsto studenata ne može da ostavri svih 60 kredita na jednoj godini, a to za njih, u ovoj situaciji kada nemaju para za školarine ili stanove, znači ostanak kući – objašnjava Videnović.
 Prvi na spisku zahteva studenata je 48 bodova za ostank na budžetu, ali je među zahtevima i formiranje fonda za razvoj visokog obrazovanja, zatim donošenja Nacionalnog okvira kvalifikacija, usklađivanje šifrarnika zanimanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i visokoškolskim ustanovama, zakonsko obavezivanje fakulteta da definišu opravdanost školarina koje su uveli ali i zakonsko odreživanje visine i vrsta administrativnih taksi koje studenti plaćaju.
-Zbog neusklađenosti šifrarnika zanimanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje studenti koji su okončali školovanje ne mogu da dođu do posla  - objašnjava Dejan Antić. – Najočigledniji primer je kod studenata Učiteljskog fakulteta koje Nacionalna služba ne prepoznaje sa zvanjem diplomirani učitelj jer u nacionalnom šifrarniku stoji nastavnik razredne nastave.Oni na konkursima postaju neprepoznatljivi i ne mogu da dođu do posla.
Jedan od zahteva studenata je i da se studentima sa nastavničkih fakulteta prizna zvanje diplomirani posle četiri godine školovanja kako bi mogli da rade u osnovnim i srednjim školama.
-To je osnovni razlog zbog čega danas svojim potpisom podržavam ovu peticiju – kaže Tijana J. Apsolvent na Departmanu za englistiku Filozofskog fakulteta. – Pripadam generaciji koja je studirala po starom i dobijam zvanje „diplomirani“ sa kojim ne mogu da se zaposlim u školi jer nemam zvanje „master“, a navodno je to izjednačeno.Želim da tako bude i u praksi, a nisam jedina koja ima taj problem.
Među zahtevima se nalazi i ukidanje starosne granice od 26 godina za benificije studentima jer je u suprotnosti sa principima koncepta celoživotnog učenja, ograničiva studente na master i doktorskim studijama, a kao takavo ograničenje ne postoji ni u Evropi.
Mlađim studentima se u potpisivanju petice pridružuju i starije kolege koje su već pri kraju studija, ali žele da mognu akademcijama pred kojima je još dug put do diplome.Smatraju da će se na ovaj način sprečiti novi protesti studenata koji su obeležili kraj 2010.godine, a da ista muka muči sve akdemce u Srbiji potvrđuje i izuzetna sinhronizovansot akcije u Srbiji.
-Da se ova situacija više ne bi ponavljala potrebno je na svim fakultetima da se izvrši prevrednovanje optrečenosti studenata i na tome ćemo insistirati – kaže Dejan Antić. – To podrazumeva i proveru gradiva koje uče, litaratura koja im je na raspolaganju ali i to da li se profesori pridržavaju pravila studiranja „po bolonji“.

Nastavak na Medijski istraživački centar...