Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nišlije žive na "bensedinima"
Zdravstvena ustanova „Apoteka Niš" u svojih 24 objekta izdala je u prošloj godini ukupno 483.000 pakovanja lekova za smirenje, što znači da su građani u niškom regionu progutali blizu 10 miliona tableta zbog prepisane terapije ili da bi umirili živce od doživljenih stresova. Da se Nišlije više nerviraju u odnosu na ranije godine dokazuje procenat rasta korišćenja ovih lekova za 8,09 odsto u odnosu na pretprošlu godinu.
Profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Nišu Srđan Pešić kaže da nije neočekivano da se u tranzicionim zemljama poveća potrošnja lekova za smirenje.
- Sedativi izazivaju zavisnost i to je najveća opasnost, jer se stvara jedna zombi nacija koja živi na lekovima za smirenje, ali i na alkoholu. Ne sme nirvana da bude cilj savremene medicine ili bilo kom pojedincu, već se uzroci za tu povećanu potrošnju lekova moraju tretirati suštinski. Živimo u stalnom strahu od gubitka posla, prošli smo periode ratova, mnogi su izgubili svoje najmilije ili imovinu. Većina stanovništva preživljava takozvani tranzicioni šok - napominje Pešić.
On dodaje da obično pacijenti sami uzimaju ove lekove koji im predstavljaju „neku vrstu štapa kojim se kreću kroz život". Profesor farmakologije takođe priznaje da je psihoterapija za mnoge skupa, a da bi to bio pravi pristup u lečenju.
Dragana Jovanović, direktor „Apoteke Niš" kaže da lekari u poslednje vreme sve više prepisuju pacijentima lek „bromazepan", tako da se korišćenje nekada „popularnih" benzodijazepina smanjuje.
- Veći problem od porasta je to što su se lekovi raznih proizvođača pojavili u slobodnoj prodaji. Zato preporučujem građanima da ne kupuju lekove s pijačnih tezgi, da se ne bi javili zdravstveni problemi. Lek nije kao ostala roba jer se čuva na propisanoj temperaturi i svako korišćenje bez mišljenja lekara nije dobro - kaže Jovanović.
Kutija po stanovniku
Pešić kaže da se u Srbiji godišnje potroši od sedam do osam miliona kutija lekova za smirenje.
- To znači da se jedna kutija ovih lekova godišnje potroši po jednom stanovniku Srbije, što je krajnje alarmantno. Situacija je slična i u zemljama u okruženju, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji. Slično je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, ali u poslednje vreme potrošnja drastično pada. U poslednjih 10 godina potrošnja u Srbiji samo raste - napominje Pešić.
