Izvor: RadioCity.rs, 28.Okt.2020, 21:46
Jedan Smederevac zagađuje kao tri stara dizel autobusa
Organizacije i pojedinci koji se bave ekologijom, a sa kojima je City radio razgovarao, smatraju da ima dosta zagađivača, ali da primarnu ulogu ipak ima grejanje. Razlozi su, kažu, neadekvatni uređaji za sagorevanje, kao i energenti koji nisu kvalitetni. Kada je reč o nekvalitetnim energentima, nije problem u tome da li oni dobro greju, već u kojoj meri zagađuju okolinu, smatra Miloš Bošković, nekadašnji narodni poslanik i odbornik za zaštitu životne sredine.
"Recimo >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << ugalj lepo greje, ali je problem u tome koliko je štetan. Ljudi smatraju da toplane dosta zagađuju, ali su zapravo one skoro u potpunosti prešle na gas. Ja mislim da najveći problem prave individualna ložišta jer koriste nekvalitetne energente. Najverovatnije je razlog finansijske prirode. Ljudi nemaju novca da pređu na gas koji je kvalitetniji", rekao je Bošković i dodao da bi više ljudi prešlo na drugi način grejanja kada bi bili upoznati koliko je ono što rade štetno.
Mišljenja je da ih treba više edukovati. On zato putem društvenih mreža upokušava da podigne svest građanima. Kaže da ljudi treba da shvate da Smederevac dosta zagađuje vazduh jer ne postoji nikakav filter i sve ono što je loše odlazi u atmosferu.
"Ljudi nisu svesni da jedan Smederevac zagađuje kao tri stara dizel autobusa", ističe Bošković.
Da najviše zagađuju individualna ložišta kaže i Olivera Milošević iz Ekološke organizacije Zeleni ključ. Ova organizacija zato je već organizovala akcije kojima bi uticala na podizanje svesti ljudi, a jedna od njih je i akcija "Da Niš prodiše". Smatra da je prednost društvenih mreža u tome što se putem njih mogu širiti informacije o problemima koji tište lokalnu zajednicu. Ipak, rekla je da bi trebalo da se uključe i mediji kako bi svima bilo jasno da postoji problem i da ga treba rešavati. Pored energenata, Miloševićeva naglašava uticaj starih i istrošenih uređaja za grejanje.
"Moglo bi se reći da ti uređaji nisu standardizovani. Naša domaćinstva imaju šporete makar po 10 godina stare ili mnogo više. Društvo je siromašno, imamo loše uređaje za sagorevanje, sagorevanje je onda nepotpuno, mnogo je pepela, mnogo je više emitovanih štetnih materija. Koristi se ugalj koji je lošijeg kvaliteta i drvo koje je vlažno, jer nije dovoljno prosušeno. Ljudi kupuju što jeftiniju robu, koja daje problem u grejnoj sezoni", rekla je Miloševićeva. Prema njenom mišljenju ono što dovodi do svega ovoga je jedan proces. Neko najpre nepropisno poseku šumu, zatim prodaju drvo lošeg kvaliteta, ljudima je cilj da uštede pa pristaju na to. Onda se to drvo lošeg kvaliteta založi i sagoreva na lošem ložištu i dolazi do zagađenja.
Zagađenost vazduha utiče i na zdravlje ljudi, a čini se da oni polako toga postaju svesni. U ovom periodu godine teško dišu, češće imaju imaju respiratorne probleme, prehlađeni su i kašlju, zapušen im je nos, a svi smo svesni magle i neprijatnog mirisa koji osećamo u vazduhu. Problem jeste u PM česticama koje mogu da budu različite veličine. Najopasnije su one koje dolaze do najdubljih delova pluća, a to su one koje imaju promer manji od 10pm. Čestice PM 2.5 dolaze, između ostalog, grejanja na drva i ugalj i izazivaju teške plućne bolesti. O tome Olivera Milošević kaže:
"One su najčešći uzrok oboljevanja kod ljudi i teških bolesti od kojih ljudi i umiru. To je čestica koju mi ne vidimo, a može da bude različitog sastava: teški metali, izduvni gasovi, prašina i polen. Te čestice mogu da dopru duboko do alveola i dalje kroz pluća i krvotok do vitalnih organa", rekla je ona i dodala da tek treba vršiti istraživanja na temu u kojoj meri zagađenost vazduha utiče na zdravlje. Mi smo pokušali da dođemo do mišljenja lekara na ovo pitanje. Novinarka City radija obratila se Institutu za javno zdravlje Niš, ali oni nisu odgovorili na pozive.
Da bi se situacija poboljšala, sagovornici City radija predlažu prelazak na grejanje na gas. To je moguće uraditi i preko Toplane, čiji računi sada nisu toliko visoki, a postoji još jedna mogućnost.
"Što se tiče gasa, ljudi misle da ne mogu da uvedu gas ako nije razvučen do njihove ulice, a u stvari mogu zato što ima firmi koje vam dovezu rezervoar. Stavite u dvorište i možete celu godinu da se grejete. Čovek u Panteleju napuni rezervoar za 1000 evra, ima povraćaj 30.000 dinara od države na osnovu nekih akciza i greje celu kuću godinu dana", kaže Miloš Bošković. "Činjenica je da je gas skuplji, ali ima tu komfora. Ložište od uglja treba da se čisti, treba da se izbaci garež, treba da se ustane rano", rekao je on i naglasio da sve to može da bude efikasno samo ako je kuća dobro izolovana, za šta je potreban novac.
Kompletno rešenje problema zagađenosti vazduha još se ne nazire. Naši sagovornici smatraju da bi trebalo raditi na sistematskom rešenju u koje će se uključiti i grad, pa i država i nadležna ministarstva. Istakli su da je potrebno da se daju neke subvencije, krediti preko banaka kako bi se građani motivisali da nešto promene.
"Zemlje slične našoj, recimo Slovenija, su to krenule da rešavaju pre 20 godina i one su te stvari rešile. Mi smo u velikom zaostatku. Svaki građanin koji ima kuću treba da ima neku opciju, neki kredit bez kamate i slično da može da uđe u tu investiciju da uvodi grejanje", kaže Miloš Bošković.
A da li će grad preduzeti neka sistematska rešenja? City radio pokušao je da dobije odgovor od većnice zadužene za zaštitu životne sredine, ali ona nam se nije javljala na pozive. Za to vreme je odbornik grupe "Niš moj grad" Miodrag Stanković podneo inicijativu da se hitno preduzmu neke mere protiv zagađenja vazduha.
"Do situacije da imamo visok stepen zagađenja vazduha došli smo nemarnom politikom Gradskog rukovodstva. Zato zahtevam Izveštaj o radu i rezultatima Radne grupe koja je formirana 28. februara 2020. godine i Gradskog štaba za vanredne situacije Grada Niša. Građani moraju da znaju šta je Radna grupa, od trenutka kada je formirana, uradila po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha u Nišu", rekao je on.
Kao jedno od rešenja, oni koji se bave ekologijom vide i razgovor sa najmlađima, decom i drugim mladim ljudima, u jednom prijatnom okruženju, najbolje u prirodi. Njima bi to moglo dopreti do svesti i to bi želeli da primene i prenesu drugima. Olivera Milošević smatra da nije sve tako loše, da imamo i dobrih dana kada je vazduh kvalitetan, ali da ipak treba uticati na one od kojih nam budućnost zavisi.
"Potrebno je da oni počnu da razmišljaju kritički. Onda će neko od njih postati šumar, neko inspektor, drugi će napraviti organizaciju, pokrenuće neku inicijativu ili ekološki pokret i na taj način će drugima probuditi svest", zaključuje ona.
.jpg)
