Izvor: Objava, 12.Feb.2019, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИМАНУЕЛ КАНТ

Немачки филозоф Имануел Кант родио се 22. априла 1724. у источнопруском граду Кенигсбергу, као четврто од једанаесторо деце седлара чији су преци доселили из Шкотске. На крштењу је добио име Емануел. Мајка је рано увидела натпросечно жив дух свог сина и својски га храбрила. Основно образовање Кант је добио у једној пијетистичкој школи, а студије је наставио на универзитету у Кенигсбергу. У двадесет другој години објавио је свој први научни рад, студију из физике. Променио је име у Имануел. Већ је био испланирао свој будући живот. Али исте године умро му је отац, Кант је остао без финансијске подршке и морао је да се запосли као сеоски и кућни учитељ. Уз то се и даље бавио научним радом. Пролазиле су године док 1755. није објавио "Општу теорију природе и теорију неба", у којој излаже космолошку теорију коју ће доцније независно од њега математички засновати Лаплас. У овом делу је предвидео постојање планете Уран, коју је Хершел открио 1781. године. Било је то епохално дело за природне науке. Ипак, изостао је жељени позив за место универзитетског професора. Кант је прво био магистар, а онда доцент. Према тадашњем обичају, предавао је тушта и тма предмета, између осталих математику, етику, логику и педагогију. Као доцент је морао да живи од онога што су му плаћали студенти. Срећом, студентима се допадао његов стил предавања. Увек тих и помало склон мрмљању, мали човек био је омиљен. Умео је да говори занимљиво и зрачио је извесном младалачком пријемчивошћу. Када је најзад у четрдесет шестој години постао професор (предавао је логику и метафизику), сталан приход му је пружио могућност да се безбрижно посвети разради свог великог дела.

Кант је водио устаљен, штавише педантно регулисан живот. Своје свакодневне послове је минуциозно поделио и није одустајао од тог распореда: устајање, доручак, писање, читање, предавања студентима, ручак, шетња итд. Ако су становници Кенигсберга желели да тачно знају колико је сати и минута, било је довољно да припазе на сипљивог погуреног филозофа који је свакодневно, увек у исто време, ишао у редовну шетњу. Једног дана су многи житељи Кенигсберга закаснили на састанке, јер је Кант преко обичаја заборавио колико је сати. Толико се унео у читање "Емила", да га је сувише заокупило дело његовог духовног антипода Русоа, којим су управљале лабилне страсти. Скромно је проживео својих 80 година, напустивши свој родни Кенигсберг и његову најближу околину свега једном у животу, када је посетио Шведску. Умро је у родном граду 12. фебруара 1804.

Први период Кантове филозофске делатности обично се назива "прекритичким" или "докритичким". Најзначајније дело из овог периода је већ поменута "Општа теорија природе и теорија неба". Иначе, своје главно дело "Критику чистог ума" (Кritik dеr rеinеn Vеrnunft, 1781), Кант је публиковао тек у 57. години живота. Али то је дело преокренуло смер нововековне филозофије, утемељујући трансценденталну филозофију. Свој филозофски систем Кант заокружује "Критиком практичног ума" (Кritik dеr prаktischеn Vеrnunft, 1788) и "Критиком моћи суђења" (Кritik dеr Urtеilskrаft, 1790). Због тешког стила, али и самог садржаја излагања, био је принуђен да пише популарнија објашњења својих "Критика". Тако су настала дела "Пролегомена за сваку будућу метафизику" и "Основ метафизике морала". Позната су још и Кантова дела "О лепом и узвишеном", "Метафизика морала", "Религија унутар граница чистог ума", "Вечни мир" итд.