Izvor: B92, 01.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okupljanje vanzemaljaca?
"Nije li sve oko tebe”, pita vanzemaljac, "i u tebi, sve čemu su te učili i ono što znaš”, vanzemaljac gleda unaokolo, u kometu na nebu, potom u svoj stomak i mašinu koja melje knjige, "nije li sve oko tebe, sve ono što osećaš”, viri kroz ključaonicu i pomera vrata kroz koja dopire svetlost, "nije li to tek mali deo čudesnog sveta koji čeka da ga otkriješ?” Sa druge strane vrata počinje Festival.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Piše: Slobodan Bubnjević
Ako vam nije bilo jasno zašto deca toliko cene pojedine događaje koji se vama iz daljine čine totalno nezanimljivi, u decembru ćete imati priliku da to razumete na najbolji mogući način. "Mišljenje kod dece određenog uzrasta prilično je različito od mišljenja odraslih ili dece drugačijeg uzrasta", kažu u beogradskoj Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju, koja će biti jedan od brojnih učesnika na ovogodišnjem Festivalu nauke od 5. do 7. decembra.
Festival nauke se, u organizaciji Umetničko produkcijske grupe "Noć muzeja”, održava po drugi put u Beogradu i biće najmasovniji događaj za koji se slobodno može reći da čitav svet, od utrobe atoma do prostranstva Univerzuma, posmatra iz dečje perspektive, sa svom njihovom radoznalošću i spremnošću da probaju nepoznato.
„Deca mogu koristiti iste reči, ali njihov smisao može biti potpuno drugačiji”, objašnjavaju u Laboratoriji. "Tako, decu možemo zamisliti i kao malo pleme vanzemaljaca koje samo liči na nas, ali priča i misli nešto što mi često ne možemo ni pretpostaviti”. Festival nauke se zaista može posmatrati kao mesto pravljeno za okupljanje tog vanzemaljskog plemena. Kroz taj svet ih ove godine i bukvalno vodi maskota vanzemaljac.
Mada slični događaji u svetu žive već nekoliko decenija, beogradski Festival je još uvek čudo na kakvo Beograd nije navikao. Kad se u njega gleda teleskopom, iz tmurne "recesoidne” svakodnevnice gde nam stvarnost konvergira ka nekoliko medijskih, političkih i tržišnih monopola, Festival može izgledati nestvarno divergentan, kao mesto dovoljno nebitno i dovoljno blesavo da bude iz dečje mašte. No, ako priđete da ga opipate (i još bolje, povedete na njega svoje ili neko dete iz okruženja), vrlo je verovatno da ono što ćete tamo videti, dodirnuti i probati ni vas neće ostaviti hladnim. Naprotiv.
Organizatori inače, smatraju da Festival nauke nije prvenstveno namenjen deci, ali da su ona njegova najiskrenija publika. Festival je prošle godine posetilo oko 10.000 ljudi u zgradi Geozavoda. Ove godine se održava u Muzeju 25. maj gde ima tri puta više prostora i trajaće tri umesto dva dana. Organizatori su uspešno okupili sve viđenije naučne ustanove i organizacije koje se bave popularizacijom nauke, a postavke trenutno priprema 14 mladih koordinatora i više od 150 demonstratora.
Kroz uzbudljivo ispričane teme, prezentacije, šašave eksperimente i razna predavanja, Festival će širokoj laičkoj publici predstaviti tajne nauke. Više o njima zasad možete naći na www.festivalnauke.org A sekcija B92 Nauka vam ovde ostavlja otvorena vrata za neke od njih, inače odabrane metodom slučajnog uzorka među desetinama planiranih prezentacija.
Olovka piše srcem
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu neće se zaista baviti vanzemaljcima. U svojoj veseloj prezentaciji "Olovka piše srcem” predstaviće razvoj mišljenja i zaključivanja, koji, kako se danas smatra, teče kroz nekoliko stadijuma sa različitim pravilima mišljenja.
"Prema teoriji Žana Pijažea, razvoj prolazi kroz četiri faze”, kažu u Laboratoriji. "Prva je faza senzo-motorne inteligencije koja traje do druge godine života i u kojoj dete misli na osnovu oseta i pokreta. U sledećoj fazi, od druge do sedme godine, fazi preoperacionalnog mišljenja, dečije mišljenje se oslanja na ono što se direktno opaža. Treća faza je faza konkretnog mišljenja koja traje otprilike od sedme do jedanaeste godine i u njoj deca mogu da izvode zaključke koji nisu posledica direktnog opažanja, ali se ti zaključci i dalje odnose samo na konkretne objekte i situacije sa kojima je dete imalo nekog iskustva. Tek u poslednjoj fazi formalnih operacija, koja se razvija otprilike posle jedanaeste godine, deca mogu da zaključuju i pretpostavljaju sve moguće ishode, mogu da barataju verovatnoćama i apstraktnim pojmovima”.
Zanimljiv primer operacija koja nedostaje deci mlađoj od sedam godina je operacija konzervacije. Odrasla osoba može da razume da se predmet u celini nije sasvim izmenio ako se menja jedna njegova osobina, ali deca ne misle tako. "Za njih, ako se promeni jedna osobina, promeniće se čitav objekat”, kažu na Laboratoriji. Da bi to predstavili, oni su za posetioce festivala spremili odgovore na pitanja "Zašto neko uvek dobije više soka iz pola litra?” i "Zašto je nečijih pet bombona više od mojih pet?”
Mesto zločina
Na Festivalu vas očekuje i jedno ubistvo, naravno, samo zamišljeno. No, na mesto zločina će stići forenzičari, koji će zajedno sa vama obaviti uviđaj. I to ne onako kako to izgleda u popularnim američkim serijama, već kako se to stvarno radi na domaćem terenu.
"Na Festivalu nauke u glavnim ulogama naći će se istinski, domaći forenzičari koji će zajedno sa vama obraditi mesto zločina i pokušati da otkriju ubicu putem tragova krvi, vatrenog oružja, obuće i vlakana”, kaže jedan od koordinatora, Mile Vukašinović iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, MUP Republike Srbije i Policijske uprave za Grad Beograd, Odeljenje opertivne kriminalističke tehnike.
"Prilikom obrade mesta zločina forenzičari će demonstrirati različite metode izazivanja, fiksiranja i tumačenja mikro i makro-tragova, koji iziskuju posebne vrste obrade”. Ovi tragovi (pronađeni na terenu) preseliće se u laboratoriju, gde će dva DNK forenzičara pokazati kako nevidljivi tragovi sperme i pljuvačke na tkanini mogu postati vidljivi upotrebom specijalne lampe – Crimescope, uz korišćenje posebnih naočara u mraku.
"Pred vama će na više načina testirati i vidljive tragove krvi, sperme i pljuvačke kako bi utvrdili da li su ljudskog porekla”, kaže Vukašinović objašnjavajući da će posetioci videti i procedure određivanja i izgleda DNK profila.
Voćna mušica
"U savremenom okruženju nalazi se preko 80 hiljada različitih hemikalija”, kaže Aleksandra Patenković sa Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju Instituta za biološka istraživanja" Siniša Stanković", koji će se, uz mnogo biologa koji dolaze na Festival, predstaviti i prezentacijom jednog genotoksičnog testa u kome voćna mušica otkriva opasnosti koje vrebaju.
Aleksandra Patenković objašnjava da 1930. godine svetska proizvodnja hemikalija nije prelazila milion tona, da bi sedamdeset godina kasnije ona porasla čak 400 puta više. "Njihovom uticaju izloženi smo svuda, a to je jako bitno jer se odavno zna da one mogu imati ne samo štetno dejstvo na zdravlje ljudi, već i genotoksični (mutageni) efekat , odnosno njihovo dejstvo je takvo da deluju na naslednu osnovu organizma – DNK i doprinose stvaranju mutacija”, objašnjava Patenkovićeva dodajući da zato hemikalije moraju proći kroz genotoksične testove.
"Jedan od testova koji je predložen za upotrebu je SMART (Somatic Mutation And Recombination Test), test na Drosophilia melanogaster, čuvenoj voćnoj mušici”, kaže Patnekovićeva objašnjavajući da taj test ima čitav niz prednosti, kao i da sa sigurnošću većom od 90 odsto tačnosti daje odgovor o mutagenosti, ali i kancerogenosti neke supstance.
Roštilj uz fiziku
Najpopularnija soba na prošlogodišnjem Festivalu bila je ona u kojoj su fizičari izvodili svoje blesave eksperimente pokazujući svima koji su se probili kroz gužvu kako da naelektrišu kosu, naprave superprovodnik ili posmatraju holograme. I ove godine se mogu videti razna čuda te vrste, kao što je slušanje muzike koja bukvalno gori. Naime, fizičari sa Instituta za fiziku u Zemunu donose razne svoje eksperimente sa zvukom svetlošću, fluidima, električnim i magnetnim pojavama.
Jedan od njih je Rubensova cev koja je (umesto da kao u dosadnom školskom eksperimentu prikazuje zvučne stojeće talase u cevi pomoću gomilica peska) probušena na više mesta tako da iz nje izlazi plin koji prati trbuhe i udoline zvučnog talasa. „Da li biste kobasice radije pekli uz pomoć jednoličnog tona ili rok muzike?", pitaju fizičari. „Zamenite logorsku vatru našim novim proizvodom, Rubensovom cevi! Radi na plin i zvuk i proizvodi jezičke idealne za roštiljanje ili zabavljanje dece".
Posetioce festivala očekuje više kućnih eksperimenata, ali i mnogo priče o medijski najzanimljivijoj temi nauke ove godine – o Velikom sudaraču hadrona, LHC (Large Hadron Collider), najvećem akceleratoru na svetu koji se otvara u CERN-u, kod Ženeve u Švajcarskoj. Fizičari će pokušati da objasne da li ima ikakve opasnosti od ovog eksperimenta za koji se pisalo da će napraviti crnu rupu.
Put u središte zemlje
Tajanstveni svet prošlosti krije se u utrobi naše planete. "Sa ulaznicom Festivala nauke obezbedili ste besplatno putovanje u središte Zemlje”, kaže Dušica Petrašinović sa Rudarsko-geološkog fakulteta i Geološke i hidrometeorološke škole "Milutin Milanković” koji će predstaviti šta se događa pri vukanskim eksplozijama.
Postavka o "jednoj od najfascinantnijih prirodnih pojava” odgovoriće šta su zapravo vulkani, kako i zašto se aktiviraju, kao i kako utiču na atmosferu. "Malo je onih koje bi pred lepotom vulkana ostali ravnodušni”, veruje Petrašinovićeva dodajući da nijedan nije nalik drugome, ali da svi imaju zajedničku crtu – njihove erupcije često izazivaju kataklizmičke eksplozije koje prže sve pred sobom.
Pored ove postavke, geolozi će ispričati i priču o izumiranju dinosaurusa. "Ispričaćemo vam i priču o velikom izumiranju tokom geološke istorije. Vaši domaćini biće nekadašnji gospodari planete, dinosaurusi Romeo i Julija, predstavnici vrsta koji su izumrle tokom prošlosti”, kaže Petrašinovićeva.
Alhemičari
Danas je moguće ostvariti san svih alhemičara – pretvaranje metala u zlato. To se, naravno, postiže veštački izazvanim promenama u strukturi atoma pomoću bombardovanja na velikim akceleratorima. Tako je Glen Siborg 1980. godine pretvorio bizmut u zlato zahvaljujući ogromnoj uloženoj energiji, a dobijena količina zlata je na granici detekcije.
Studenti Fakulteta za fizičku hemiju Milan Popović i Tina Kamčeva, od prošlogodišnjeg festivala poznati kao "popularni kuvari Milan i Tina”, neće se baviti akceleratorskom fizikom, već pravom kućnom alhemijom.
"U svojoj mračnoj laboratoriji pokazaće vam da vatra može biti hladna i da je vodom možete zapaliti, a da se, opet, voda sama od sebe može pretvoriti u led”, najavljuju. "Videćete da novac može biti itekako življi i čistiji nego što jeste, a možda vas baš takvim i podmite kako bi ste sačuvali njihove tajne. Otkrijte da li su alhemičari zaista bili samo obični lažovi i hvalisavci ili je njihova potraga za kamenom mudrosti imala smisla. Prepišite neke od orginalnih alhemičarskih recepata”.
DNK za poneti
"Svaki čovek ima jedinstvenu DNK”, kaže Sonja Pavlović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda. "Zbog toga smo svi različiti. Ipak, ljudi liče jedni na druge, a drugačiji su od ptica ili delfina. I to piše u molekulima DNK, kojih u svakoj ćeliji čoveka ima 46. Molekuli DNK se zovu hromozomi i svi su grupisani u delu ćelije koji se zove jedro”.
Posetici festivala će moći da daju svoj uzorak DNK. On se, inače, može izolovati iz ćelija koje se nalaze u sluzokoži usta – bukalna sluzokoža. "Posle sakupljanja ćelija struganjem unutrašnje strane obraza štapićem sa vatom ili štapićem za uzimanje brisa, potrebno je razbiti membrane ćelija i jedra, da bi se došlo do molekula DNK. To se postiže deterdžentom ili tečnim sapunom koji rastvaraju membrane. Kada razbijemo membrane, u rastvoru ostaju hromozomi”.
Pavlovićeva objašnjava da se izolacijom DNK iz ljudskih ćelija može „pročitati jedinstveno štivo svakoga od nas”, što omogućuje postavljanje dijagnoza velikog broja bolesti, utvrditi ko vam je pravi roditelj ili ko je počinio zločin.
U hromozomima je molekul DNK „zavijen" u molekule proteina. "Oslobodimo se proteina tako što ih degradujemo dodavanjem enzima koji se zove proteinaza. Čitavu smešu vrtimo velikom brzinom u aparatu za centrifugiranje da bi se sve degradovane komponente istaložile na dnu epruvete. Tako u vodenom rastvoru ostaje DNK, ali je nevidljiva. Možemo je posmatrati tek po dodavanju etidijum-bromida, hemikalije koja se vezuje za DNK i koja fluorescira pod dejstvom UV zraka”, kaže Pavlovićeva.
.jpg)
