Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Maj.2021, 20:48

VEZE SU NERASKIDIVE: Da nije bilo Rusije, ne bi bilo ni Crne Gore, Krivokapić to vrlo dobro zna

VEZE SU NERASKIDIVE: Da nije bilo Rusije, ne bi bilo ni Crne Gore, Krivokapić to vrlo dobro zna

Činjenice koje se ne mogu osporiti.

Bez obzira što je Milo Đukanović izgubio kontrolu nad vladom u zvaničnoj spoljnoj politici Crne Gore u odnosu prema Rusiji nije se promenilo ništa. Sve ranije sankcije ne samo da su potvrđene, već su u februaru i martu proširene novim. Štaviše, ministar inostranih poslova Đorđe Radulović je 24. marta javno je podržao NATO strategiju jačanja kolektivne >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << odbrane od Rusije.

Dok većina zvaničnika brzo zaboravila predizborna obećanja i nastavila sa neprijateljskom politikom svojih prethodnika prema Rusiji, potpredsednik Skupštine Crne Gore dr Strahinja Bulajić u više navrata zatražio je hitno ukidanje sankcija i zaokret u spoljnoj politici prema Rusiji. U intervjuu za Balkanist na Dan pobede, Bulajić je govorio o značaju današnjeg velikog praznika, sličnostima prekrajanja istorije između Crne Gore i Ukrajine, te ponovio poznate stavove o potrebi radikalne promene spoljne politike prema Rusiji.

Poslednjih godina u Crnoj Gori, vlasti, najuticajniji mediji i NVO agresivno su promovisali ideju da se 9. maja obeležava Dan Evrope, a ne Dan pobede nad fašizmom. Za Vas lično šta predstavlja 9. maj?

Dan pobede nad fašizmom, 9. maj 1945. godine, sasvim sigurno je jedan od najvećih i najznačajnih datuma u dosadašnjoj istoriji. To je praznik u znak pobede i sloma jedne od najužasnijih ljudskih tvorevina, tzv. Trećeg rajha. Stotine knjiga je napisano o tom periodu ljudske istorije kada je ubijeno preko 60 miliona ljudi. Ondašnji Sovjetski Savez i njegova Crvena armija podneli su, bez sumnje, najveći teret, i danas mnogima na zapadu teško shvatljivu veličinu žrtve u cilju oslobođenja čovečanstva od te pošasti. Samo je tadašnji Lenjingrad, tokom 900 dana nacističke opsade, dao dvostruko više žrtava nego što su ukupni američki gubici u Drugom svetskom ratu. I sasvim je razumljivo da je ovaj datum u Rusiji – Sveti dan. Mislim da bi trebalo da bude tako i za svakog dobronamjernog i slobodnomislećeg čoveka. Svi očigledni, uglavnom sa zapada, pokušaji revizije apsolutno jasnih istorijskih činjenica unaprijed su osuđeni čak i na grotesknu karikaturalnost, ali i uz neverovatno čudan osećaj posmatrača – tolika moć, a tako malo razumevanja šta s njom. Neverovatna je količina njihove kratkoumnosti i neshvatanja čudesnog ruskog naroda, ali i pravoslavlja uopšte. Za mene, 9. maj je, pre svega, uvek bio Dan velike pobede nad najvećim istorijskim zlom, dan kada je pred jednim od najvećih vojnika, genijalnim strategom maršalom Žukovim potpisana kapitulacija nacističke Njemačke.

Da li mislite da je 9. maj 2019. baš slučajno odabran za datum izricanja presude za tzv. Državni udar, u kojoj su prvostepeno osuđeni državljani Rusije, Srbije i lideri Demokratskog fronta?

Nikako. Ne verujem da može da bude slučajnost. Prethodna vlast je često, određene aktivnosti koje bi, po pravilu, trebalo da imaju izraženu dozu sofisticiranosti, radila poprilično poražavajuće za zdrav razum. Nisam siguran da je namera bila da baš to tako izgleda, već mi se čini da je u svemu tome presudnu ulogu imao izraženo loš kadar, loši planeri, odnosno, osobe potpuno lišene lične nezavisnosti. Ovdje se opet može govoriti o motivima – zbog čega baš 9. maj? Da li 9. maj, kao Dan Evrope ili 9. maj, kao Dan pobede nad fašizmom? U svakom slučaju, uveren sam da je ovim datumom prethodna antisrpska, antiruska i antipravoslavna vlast, prvenstveno imala neutaživu želju da se dodvori zapadnim, natovskim mentorima, jer su im obećali "da imaju slučaj", te da će upravo na "Dan Evrope" donesena osuđujuća presuda biti nedvosmislena i preko potrebna poruka da su oni na "njenom braniku" i da nikakvi "retrogradni" pravoslavni elementi, bilo iz Rusije ili iz Srbije, neće proći, te da NATO može da bude miran jer je u njegovom sastavu Crna Gora. Ne treba nikada zaboraviti da je švedska diplomatska vedeta Karl Bilt, ne tako davno, ne trepnuvši ustvrdio – Za zapadnu civilizaciju pravoslavlje je veća opasnost nego islamski fundamentalizam. I šta tu radi Crna Gora … tu ima posla ne samo za teoretičare politike, filosofe, sociologe, već pre svega za psihologe i neuropsihijatre.

Proces prekrajanja istorije Drugog svetskog rata odavno je sveprisutan u Evropi, a u baltičkim državama, Poljskoj i Ukrajini to je postalo deo zvanične politike. Da li u tome prepoznajete sličnost sa politikom bivše vlasti u Crnoj Gori, koja je Ujedinjenje iz 1918. pokušala zakonskim aktima da proglasi za srpsku okupaciju i aneksiju?

Prosto je neverovatno da nakon osam decenija od izbijanja Drugog svetskog rata moraju da se dokazuju potpuno jasne i nedvosmislene činjenice, istorijski dokazane i proverene. Oduvek, aksiom je bio "nešto" što se ne dokazuje. Ako bi se neko i drznuo pa to "nešto" što je nedvosmisleno jasno odavno dokazano pokušavao da opet dokazuje, zna se kakvim bi se imenom nazvao. Međutim … vesternizacija, globalizacija, amerikanizacija ili kako god, i sva nova "pravila" koja "to" nosi sa sobom, a koja se nameću i silom ako treba, dozvoljavaju da istoriju piše ko hoće, kako hoće, nezavisno od obrazovanja, stručnosti i kompetentnosti. U svemu tome mora se ispoštovati samo jedno pravilo i to bez pogovora - omalovažiti, poniziti i napraviti štetu Rusima i Rusiji, ali i Srbima i Srbiji. I sve to, pod tim i takvim uticajem, postaje sastavni deo zvanične politike zemalja poput Litvanije, Letonije, Estonije, Poljske, Ukrajine … a kad su u pitanju Srbi i Srbija, onda to, između ostalih, postaje i zvanična politika Crne Gore, Hrvatske … S tim u vezi je i potpuno anahrona i apsolutno nepotrebna priča vezana za jedan veliki istorijski događaj s početka prošlog veka – Velika Skupština srpskog naroda u Podgorici 1918. godine. Tada je ostvarena jedna velika ideja, ideja ujedinjenja. Sam način delegiranja poslanika za tu Skupštinu, može se reći da na određen način, predstavlja preteču današnjeg "elektorskog sistema" u SAD. Ili, na primer, po mnogim parametrima neuporedive, Ukrajina i Crna Gora, imaju određene sličnosti u smislu nacionalnog formiranja. Zatim na prostoru današnje Crne Gore nastale su prve srpske države, odnosno djelimično na prostoru savremene Ukrajine nastala je prva ruska država. Sličnosti su uočljive i kada je u pitanju uspostavljnje crkvene organizacije. Na administrativnoj teritoriji današnje Crne Gore Sveti Sava srpski je 1219. uspostavio prve tri pravoslavne eparhije u Srba – Zetsku, Humsku i Budimsku. Na prostoru današnje Ukrajine, na Dnjepru, Sveti Knez Vladimir je 988. godine krstio Rusiju, a formirana je Ruska crkva na čijem čelu je bio kijevski mitropolit itd itd. … I šta danas imamo? U Ukrajini, Ukrajinci neće da imaju bilo kakvu vezu sa Rusima, jača se nacizam, formira se tzv. Ukrajinska pravoslavna crkva uz pomoć konstantinopoljskog patrijarha, rat na pravoslavnoj zemlji. U Crnoj Gori imamo bujanje tzv. montenegrinstva, formirani novocrnogorci ne žele da imaju bilo šta ne samo sa Srbima, nego i sa pravoslavljem itd. Kao i u slučaju Ukrajine, očigledno je da se radi o projektu koji se vodi, kažu upućeni, pod anglosaksonskim nadzorom. Šta je krajnji cilj? Naravno, cilj je pravoslavna Rusija…

Na protestima pristalica Mila Đukanovića organizovanih nakon njihovog izbornog poraza 30. avgusta, kliče se vođama fašističkih kolaboracionista iz Crne Gore i pevaju pesme hrvatskih ustaša. Da li u ovome prepoznajete sličnost sa neonacističkim skupovima pristalica Stjepana Bandere u Ukrajini i godišnjim marševima veterana SS divizija u Letoniji i Estoniji?

Moram da priznam da se ipak može primetiti veća sličnost sa Banderovcima iz Ukrajine nego sa veteranima SS divizija u tim pribaltičkim zemljama. Verovatno, razlog za to leži i u "slovenskoj komponenti", načinu i vremenu formiranja ovih nacija, uzorima kolaboracionističkih vođa, a posebno u intenzitetu radikalizacije konvertitstva ukrajinaca i novocrnogoraca. U prethodnom pitanju pokušao sam da u najkraćem elaboriram te sličnosti. Dakle, ono što je karakterisalo način vladanja prethodne vlasti, a to je - ne samo potpuno upropašćena ekonomija, nego i nešto što se odnosi na obraz, stid, sramotu i odnos prema precima. Prije svega mislim na napuštanje sopstvenog istorijskog civilizacijskog kruga po svaku cenu, otklon od jedinih pravih istorijski dokazanih prijatelja, okretanje ka, više puta, istorijski proverenim neprijateljima koji su kroz istoriju uvijek tražili trenutak da naš narod ubijaju i naše zemlje okupiraju, zatim otklon od jedine kanonske Crkve koja je i stvarala ovu državu i žmirkanje ka Vatikanu i mnogo čega još. Ipak, i posle poraza 30. avgusta prošle godine, iako im je potpuno jasna dalja neumitnost političkih dešavanja, i dalje pokušavaju da se održe preko te male grupe ostrašćenih novocrnogorskih istomišljenika.

U Crnoj Gori 30. avgusta prošle godine narod je izglasao promenu vlasti. Međutim, tekovine neprijateljske politike bivšeg režima prema Rusiji ne samo da su potvrđene, već su i proširene novim sankcijama u februaru i martu, odnosno podrškom NATO strategije jačanja kolektivne odbrane od Rusije. Da li je, po Vašem mišljenju, ovakva politika Krivokapićeve Vlade saglasna narodnoj volji i interesima građana Crne Gore?

Više puta sam ukazivao na istorijski značaj Rusije u kontekstu formiranja, trajanja i opstanka Crne Gore. I one istorijske, ali i ove savremene. Crna Gora je trajala kao vladikat, zatim monarhija, pa evo sada, valjda, republika. Kroz sve njene faze, bez obzira na sopstveni istorijski trenutak, Rusija je uvek bila prisutna i sa punim uvažavanjem prihvatam stav svih onih koji dokazuju da - bez Rusije ne bi bilo ni Crne Gore. Čvrsto sam uveren da ovo zna i aktuelni predsednik Vlade Crne Gore. Međutim, nesam baš uveren da ovo zna i njegov aktuelni ministar inostranih poslova. Bilo kako bilo, ali sasvim sigurno, ne može se sa zvaničnog mesta govoriti o potrebi izgrađivanja prijateljskih odnosa, a onda sa tog istog mesta prijateljima uvoditi ili pooštravati sankcije zbog nečijih tuđih interesa. To je licemjerje. Sankcije ne predstavljaju prijateljski čin. Takva politika ni na koji način ne može da bude nacionalni interes građana Crne Gore. Potpuno sam siguran da narod koji je glasao na poslednjim parlamentarnim izborima nije dao svoj glas i podršku takvoj politici Vlade i da to ne predstavlja odraz narodne volje. Ovakvo postupanje Vlade, posebno kada je u pitanju odnos prema Rusiji, odraz je volje inostranog faktora u Crnoj Gori.

Kakvo je Vaše mišljenje o svenarodnom pokretu "Besmrtni puk"?

Narodni pokret "Besmrtni puk" doživljavam kao rodoljubivi društveni pokret koji čine ponosni i dostojanstveni ljudi, ponosni na svoje pretke i zahvalni za njihovu žrtvu u borbi protiv nacizma. Radi se o veličanstvenoj, ali i emotivnoj manifestaciji, koja se dešava na Dan pobede, a u znak sećanja na stradale i poginule tokom poslednjeg svjetskog rata. Vidim da se svake godine povećava broj zemalja i gradova u kojima se održava dostojanstveni marš Besmrtnog puka. Posebno je zadovoljstvo saznanje da se ova manifestacija dešava i u Crnoj Gori.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.