Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2015, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMENTAR: Milo
MILO Đukanović, poslednji evropski diktator, kako ga mnogi nazivaju, "dete moćnih mecena", završio je tek minulu nedelju učinkom kome se mogu diviti samo njemu slični. Glasanjem da Kosovo postane član Uneska i srpske svetinje postanu deo tankog kulturno-istorijskog nasleđa kosmetskih Albanaca i ciničnim obrazloženjem šamara koji je tako opalio narodu Crne Gore, Đukanović je počeo "radnu nedelju", koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je završio još jednim ponižavanjem svojih građana. Hapšenjem poslanika, lidera opozicije, trovanjem suzavcem, zaletanjem policijskih "hamera" na mirne građane, što nisu radili oni koje je Đukanović sa družinom pre više od četvrt veka oterao sa vlasti, deo je nepočinstava kojima je na velika zvona najavio svoj odlazak sa vlasti. Svoje građane, ma koliko "nestašni" bili, takvom bestijalnošću koja odaje nemoć, nisu tukli ni mnogo veći silnici od Mila, koji je to do sada radio "sa stilom". Očigledno, počeli su da ga izdaju nervi. Ali i oni koji su mu do juče slepo verovali. Oni koje je plašio njihovim komšijama pravoslavcima. Srbima najviše. Međutim, narod je "progledao". Počelo je da se dešava ono što Đukanović ni u snu nije želeo. Zastave Muslimana-Bošnjaka i njihovi govori u subotu veče u Podgorici su dočekani ovacijama. "Luna i krst, dva strašna simvola", kako bi kazao Njegoš, stajali su jedan pored drugog. Pored njih i crnogorski "krstaši". U miru. Građanskom. Očito, to je bio alarm za Đukanovića. Batinaši su potom bili logičan epilog njegovog besa koji je zamenio ironiju i samouverenost po čemu je donedavno bio poznat.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Večernje novosti...
